Dobra nega i pravilno usmeravanje u najranijem uzrastu podstiču dečji govor, doprinose fondu reči, a dugoročne posledice osećaju se i tokom školovanja, jer deca koja su bila dovoljno podsticana na pravi način u najranijem uzrastu postižu bolje akademske rezultate.

Francuski naučnici sproveli su istraživanje tokom kojeg su posmatrali 1.428 klinaca starosti do tri godine, i poredili su one koji idu u vrtić, i one koje su čuvale bebisiterke ili druge osobe koje nisu profesionalni vaspitači.

Ova studija bavila se i proučavanjem načina brige o deci u najranijem uzrastu na ponašanje.

Generalno, ispostavilo se da svako šesto dete ima neki od bihevioralnih problema, uključujući hiperaktivnost ili poremećaje pažnje, dok je sličan bio i procenat dece sa određenim emocionalnim problemima.

Svakom 15. detetu je bio problem i da se sprijatelji sa drugom decom, dok je svako sedmo imalo prilično loše ukupne socijalne veštine.

Ali, rezultati ovog istraživanja pokazali su da je manja verovatnoća da se ovi problemi jave kod dece koja idu u vrtić, nego kod one koju čuvaju članovi porodice ili bebisiterke koje nisu vaspitači po struci.

Tim naučnika iz Pariza pratio je emocionalni razvoj dece od rođenja do osme godine. Tokom tog perioda, roditelji su periodično popunjavali upitnike na temu ponašanja i emocionalnog razvoja deteta, pažnje, sposobnosti zaključivanja i socijalnih veština.

Od dece koja su učestvovala u studiji, 44,5 odsto čuvale su bebisiterke, 26 odsto išlo ih je u vrtić, a nešto manje od 30 odsto čuvali su članovi porodice ili porodični prijatelji.

Pa, analiza prikupljenih podataka pokazala je da mame čija deca idu u vrtić nemaju razloga za brigu, pošto rano uključivanje u kolektiv ne ostavlja nikakve štetne posledice po socijalni i emocionalni razvoj deteta.

Usmerena igra, više vremena tokom kojeg se deci čita i navikavanje na pravila lepog ponašanja od ranog uzrasta dugoročno su višestruko korisni, prenosi britanski "Miror".

"Roditelji da ne brinu da li će vrtići raditi"