Da li pamtite snove?

U naučnoj zajednici, snovi su i dalje pod velom misterije. Mnogi eksperimenti su vršeni, i mnoge teorije postavljane, ali naučnici i dalje ne razumeju u potpunosti kako i zašto sanjamo. Stvar dodatno komplikuje činjenica da svi ljudi sanjaju, ali neki od njih se snova generalno ne sećaju.

Evo šta utiče na to da li ćete se ujutru sećati snova ili ne...

Pol

Žene se, generalno, češće sećaju snova nego muškarci. Naučnici nisu sigurni zašto, ali dr Beret misli da bi u pitanju mogle biti biološke ili hormonske razlike među polovima. Žene su, možda, svesnije svojih snova jer ih snovi prosto kao fenomen više interesuju nego muškarce. Ali, dr Beret kaže da je razlika neznatna, i da se slobodno može reći da ima mnogo žena koje pamte snove, ali i mnogo muškarca koji pamte snove.

Godine

Što smo stariji, teže nam je da se setimo snova. Sposobnost pamćenja snova porpavlja se u kasnom detinjstvu i adolescenciji, i na vrhuncu je u dvadesetim godinama, objašnjava dr Beret. Nakon toga, ona uglavnom postepeno opada, mada i tu ima izuzetaka, kao i u svemu drugom.

Ličnost

Ni ovo nije strogo pravilo, ali uočena je izvesna veza između određenih osobina ličnosti i sklonosti ka pamćenju snova. Osobe koje su sklone da svoje psihološko stanje promišljaju češće se sećaju snova od onih koji životu pristupaju praktičnije.

Vreme provedeno u snu

Vreme koje u proseku provedete spavajući je jedan od najvažnijih faktora koji određuju da li ćete se sećati snova ili ne. Ljudi sanjaju svakih 90 minuta tokom REM (rapid eye movement) ciklusa sna

Ali, ti REM ciklusi postaju duži tokom noći, što znači da većinu snova sanjamo pred jutro, u najvećem broju slučajeva neposredno pre nego što se probudimo.

Ako spavate četiri sata, recimo, umesto osam, vi imate samo 20 odsto uobičajenog vremena za snove. Iz ovog razloga, ljudi se često snova sećaju vikendom, jer tada imaju vremena da „nadoknade“ spavanje koje žrtvuju radnim danima, ali se ne sećaju snova koje sanjaju radnim danima.

Moždana aktivnost

Zahvaljujući novim metodama snimanja rada mozga, naučnici imaju jasniju predstavu o tome koji su delovi mozga povezani sa sanjanjem. Deo mozga koji procesira informacje i emocije aktivniji je kod ljudi koji se češće sećaju snova, pokazala je studija iz 2014. godine.

Svežija studija iz 2017. pokazala je da se kod ljudi koji se uglavnom sećaju snova beleži i pojačana aktivnost u pre-frontalnom korteksu, koji je zadužen za apstraktno mišljenje, tako da ima smisla da bude povezan i sa sećanjem snova i lucidnim snovima (onih tokom kojih smo svesni da sanjamo), prenosi Mental Floss.

Odgovor na spoljašnje stimuluse

Na sličan način, kod osoba koje se češće sećaju snova se u budnom beleži se viša moždana aktivnost kada čuju da neko naglas izgovori njihovo ime dok su budni. Studija iz 2014. pokazala je da ljudi koji pamte snove imaju pojačanu aktivnost mozga u regijama koje su zadužene za odgovor na zvuk. Za ovo postoji moguće evolutivno objašnjenje.

"Evolucija 'želi' da san bude takav da se dobro odmorimo, ali i da smo spoosbni da se probudimo u slučaju opasnosti, procenimo situaciju, i potom brzo ponovo utonemo u san. Pomislite na sve opasnosti sa kojima su se naši preci suočavali u praistoriji recimo. Jasno je da je brz 'odgovor' bio ključan za preživljavanje. U suštini, osobe koje pamte snove verovatno su za nijansu 'svesnije' i kad spavaju, i to im pomaže da formiraju dugotrajno pamćenje", navodi se u studiji.

Šta možete da uradite da biste se ujutru sećali šta ste sanjali? Prilično je jednostavno, pre nego što legnete pomislite 'noćas ću zapamtiti šta sam sanjao/sanjala". Sam čin razmišljanja o snovima pre nego što zaspimo može da napravi razliku.

Kad se probudite, leškarite malo i pokušajte da "prizovete" smove. Ako vam se nešto "vrati", i setite se fragmenata, zapišite ih ili malo razmišljajte o njima. Snovi su neposredno po buđenju još u našem kratkotrajnom pamćenju, i lako ih je zaboraviti.

A ako se setite šta ste sanjali, možete pogledati i šta to znači:

Značenje najčešćih snova

Tumačenje snova: Šta nam poručuju košmari