TOP 100: David protiv Golijata

Kolumnista MONDA Nebojša Petrović napravio je izbor od 100 utakmica u kojima je autsajder iznenadio favorita, kada je David srušio Golijata. Pročitajte!

TOP 100: David protiv Golijata Foto: Guliver/Getty Images/Ben Radford

"I David turi ruku svoju u torbu svoju. I izvadi iz nje kamen. I baci ga iz praće. I pogodi Filistejina u čelo. I uđe mu kamen u čelo. Te pade ničice na zemlju".

Manimo se Biblije. Ovo je fudbal i gađa se loptama. Može li u fudbalu David protiv Golijata?

Ćaskanje sa Spasojem Pajom Samardžićem. Čovek koji je ume sa Napolijem. On je srušio Golijata. Podno Vezuva. Četiri gola u tri meča!

Početkom šezdesetih OFK Beograd se namerio na giganta iz Napulja i posle majstorice prošao u naredno kolo Kupa pobednika kupova. Za 270 minuta borbe, Paja Samardžić je sa četiri "kamena" pogodio italijanskog Golijata.

Ciča zima u februaru ’63. Napoli pada u Beogradu pred 10.000 ljudi. U novinskom izveštaju piše "svega 10.000 ljudi".

"Tad je to bilo ’svega’. Igrali smo na Zvezdinom stadionu, ja sam 'odblokirao' utakmicu desetak minuta pre kraja, a Milorad Popov u samom finišu dao gol za 2:0".

Revanš na San Paolu. Pakao. Tamo nema "svega". Uvek je 50.000. "Jug Italije je priča za sebe. Temperament, strast, fanatizam. I pre Maradone, a naročito posle. Poseban je to karakter ljudi i specifičan ambijent. Kad kažeš 50.000, deluje strašno. Ali, dole na terenu osećaš prisustvo svakog tog navijača pojedinačno. E, to je najstrašnije".

Samardžić je povređen. Jedva hoda. Kako će Milovan Ćirić bez svog najboljeg igrača?

"Šepao sam od aviona do hotela. Krenuo sam čisto da bih bio uz ekipu. Jutro pre utakmice, pozove me predsednik Miša Pavličević i kaže mi da po svaku cenu moram da stisnem zube. Makar statirao na terenu. Pokojni Raki mi namaže neku svoju čudotvornu mast, plačem koliko me peku mišići. Izađem na teren i posle jednog centaršuta Skoblara, skočim i dam gol. Miša me zagrli posle meča i kaže ’vidiš kako se može kad se hoće’. A ja da umrem od bolova".

Napoli dobija 3:1, ne važi gol u gostima. Mora se u majstoricu. Pravac Marsej.

"Jedna od mojih najboljih utakmica u dresu OFK Beograda. Dao sam dva gola, od kojih je prvi bio malo remek delo. Čuveni radio reporter Radivoje Marković je putovao sa nama i bio u istom hotelu. Rekoše mi posle da je ostao bez glasa dok je opisivao akciju kod gola: ’Evo Samardžića, dribla i dribla, sam je, zašto ne šutira, šta on to radi, diže golmana sa zemlje, čeka, zašto čekaš Spasoje...’. Priđe mi posle utakmice i kaže: ’Oznojio si me čoveče, šta toliko čekaš’. Bili smo tehnički moćni i puni samopouzdanja".

Samardžić, Banović, Samardžić. Kraj, 3:1. OFK ide u polufinale Kupa pobednika kupova. Marsej ne zaboravlja virtuoze.

"Četiri godine kasnije, zove me predsednik Leklerk da odigram neki letnji kup kao gost u dresu Marseja. Krenem ujutro u 8 iz Roterdama preko Pariza i stignem na sat pre utakmice. Taksista je jurio kao lud da bar zagrevanje ne propustim. Odigram odlično, Lekip napiše bajke, publika oduševljena... Ali pre početka meča, pozove me prijatelj koji je sedeo u prvom redu tribina i kaže ’vodi računa, večeras te prati i Sent Etjen’. I ja iz Fejenorda, umesto na Velodorom, odem u Sent Etjen".
...
’Tako David praćom i kamenom nadjača Filistejina. I udari Filistejina i ubi ga, a nemaše David mača u ruci’.
...
Ovo je TOP 100 utakmica u istoriji fudbala u kojima je David nadjačao Golijata:

100. Čelsi - Atvidaberg 1:1 (Kup kupova 1971/72)
Poluamateri iz Švedske su na domaćem terenu izvukli 0:0 i otputovali na Stamford Bridž da prime što je moguće manje golova od branioca trofeja. Ali su prepotentni Englezi očigledno verovali da će se gosti skloniti sa terena. Kada je Roland Sandberg u 68. minutu izjednačio rezultat, bilo je kasno za Pitera Ozguda i njegove drugove da se dozovu pameti shvate gde su pogrešili.

99. Jong Ajaks - Stormvogels Telstar 3:0 (Kup Holandije 2001/02)
Omladinci u polufinalu seniorskog kupa. Senzacija svoje vrste. Ajaksove klince je vrlo malo delilo od istorijskog učešća u najvažnijoj utakmici holandskog fudbala. Utreht ih je sa Dirkom Kajtom izbacio tek posle penala, tako da su Stekelenburg, Snajder, Pijenar, Rafael i kompanija bez poraza završili takmičenje za nacionalni kup.

98. Luzitanos - Bordo 2:0 (Kup Francuske 2001/02)
Grupa portugalskih iseljenika je ’66 u Sen-Mor-de-Fose, mestu na severu Francuske, osnovala klub po imenu Union Sportiv Luzitanos. U januaru 2002, u okviru 1/16 finala Kupa Francuske, francusko-
portugalski amateri srušili su Bordo sa Dugarijem, Pauletom, Rameom i Dorasoom. Podvig koji nisu uspeli da ponove u narednoj rundi protiv Strazbura.

97. Oldam - Sautempton 4:3 (Premijer liga 1992/93)
Delovalo je nemoguće. Osam bodova u tri poslednja kola. Toliko je trebalo Oldamu da se spase ispadanja iz elite. Raspored, pakleno težak. Ipak, dobijaju Aston Vilu 1:0, Liverpul 3:2 i u poslednjem kolu, u vrtlogu uzbuđenja i emocija protiv Le Tisijeevijh svetaca, osvajaju bodove spasa i u niži rang šalju Kristal Palas.

96. Antverpen - Vitoša Sofija 4:3 (Kup UEFA 1989/90)
Posle 0:0 u Bugarskoj, Vitoša je minut pre kraja revanša u Belgiji vodila sa 3:1. ’Dame i gospodo, sve je gotovo’, neutešno je zvučao glas TV komentatora Franka Rasa. Tim pre što je Antverpen igrao sa 10 igrača. Klasen smanjuje na 3:2, ali to je samo počasni gol. Ne! Da li je moguće? Ponovo Klasen i na kraju Kvaranta. Delirijum na stadionu De Bosul. Antverpen ide dalje.

95. Reksam - Arsenal 2:1 (FA kup 1991/92)
Šampion Engleske je apsolutni favorit u duelu protiv tima koji je prethodne sezone uostao u petoj ligi samo zato što iz ’Non League’ nema ispadanja u niži rang. Veteran Miki tomas je desetak minuta pre kraja meča iz slobodnog udarca anulirao prednost Arsenala, a Stiv Votkin u samom finišu overio senzacionalan preokret.

94. Njukasl - Partizan 0:1 (Liga šampiona 2003/04)
Pre Platinijeve olakšice sa ’stazom šampiona’, nije bilo lako postati deo evropske elite. Naročito ako izgubite prvu utakmicu na domaćem terenu. Partizan je rasterećeno otputovao u Njukasl i prevazišao sebe. Lotar diriguje, Taribo podvikuje, Sale crta po terenu, Iliev pogađa za produžetke. A onda ’ajmo Milivojeee...’. I kad smo već kod mitologije, nije li Širer slika i prilika modernog Golijata?

93. Napoli - Radnički Niš 2:2 (Kup UEFA 1981/82)
Posle sezone navikavanja na evropsku scenu, Nišlije su bljesnule u svom drugom učešću u Kupu UEFA. Senzacija protiv renomiranog italijanskog kluba bila je uvertira u pohod čete Duce Nenkovića ka završnici najmasovnijeg kupa. Na Čairu su mreže mirovale, a na San Paolu Miodrag Stojiljković i Miroslav Aleksić postižu najvažnije golove u istoriji ’Reala s Nišavu’. Bajka će se nastaviti protiv Fejenorda i Dandi junajteda, a zaustaviće je tek u polufinalu Horst Hrubeš, Feliks Magat i Tomas fon Hesen.

92. Inter - FC Amsterdam 1:2 (Kup UEFA 1974/75)
Na San Siru je 30.000 interista i samo jedan navijač holandskog tima, novinar Kor Viser. To dovoljno govori o šansama koje su davane amsterdamu za prolaz u narednu rundu. Čak su gostujući igrači veče uoči meča dali sebi oduška u baru sa rumom i koka-kolom. Ekskurzija zadovoljstva nastavila se i na terenu, zahvaljujući dvostrukom strelcu Niku Jansenu i bravuroznom golmanu Janu Jongbladu.

91. Ajntraht Trir - Borusija Dortmund 2:1 (Kup Nemačke 1997/98)
Fatalna provincija za dva aktuelna osvajača evropskih trofeja. U najstarijem gradu u Nemačkoj u jednoj istoj sezoni pali su pobednik kupa UEFA Šalke i prvak Evrope Borusija Dortmund. Trećeligaša iz Trira zaustavio je Duizburg u polufinalu i to tek posle izvođenja penala.

90. Real Madrid - Barselona 11:1 (Kup Generalisimo 1943)
Rezultat ne čudi ako se ima u vidu da je utakmica odigrana u jeku Frankovog režima koji je na sve moguće načine gurao i protežirao Real Madrid, koliko god to savremeni istoričari pokušavali da ospore i negiraju. Barsa je slavila u prvoj utakmici 3:0, ali su ’merenges’ u revanšu već u prvom poluvremenu postigli osam golova. Svedoci kažu da su Katalonci bili izloženi pritiscima i pretnjama uoči drugog meča. U svakom slučaju, ostaje zapisano da je to najubedljiviji rezultat u istoriji El Klasika.

89. Škotska - Iran 1:1 (SP 1978)
Bilo je u Škotskoj onih koji su čak verovali u titulu svetskog prvaka. Teren ih je vratio u surovu relanost. Poraz od Perua i remi protiv anonimusa iz Irana. Tokom konferencije za štampu, selektor Mekleod je pokazao rukom na psa koji je stajao pored stola: ’On je jedini koji mi u ovom trenutku želi dobro’. Pas je odjednom zalajao i ujeo ga za prst.

88. Švajcarska - Luksemburg 1:2 (Kvalifikacije za SP 2010)
Švajcarci su zamolili Otmara Hicfelda da preporodi reprezentaciju posle mraka koji je doneo selektor Kun. I pored poraza od autsajdera, izborili su plasman u Južnu Afriku, ali ostaje zapisano da su Luksemburžani najvećom senzacijom u tom kvalifikacionom ciklusu prekinuli crni niz od 33 poraza u svim takmičenjima.

87. Karl Cajs Jena - Roma 4:0 (Kup kupova 1980/81)
Pruco, Anćeloti, Falkao. Tri lagana komada Rome za kapitalnih 3:0 u prvoj utakmici na Olimpiku. Revanš se pretvorio u košmar. Nemci su trčali kao navijeni i kada je Bjelau u 90. minutu postigao četvrti gol, stadion je eksplodirao. Mnogo Rimljana je sumnjalo u doping fudbalera Jene.

86. Kastilja - Sporting Hihon 4:1 (Kup kralja 1979/80)
Ništa lakše nego osvojiti trofej u meču protiv vlastite filijale. Upravo je to pošlo za rukom našem Vujadinu Boškovu na klupi Real Madrida. Kastilja je na putu do finala izbacila četiri člana Primere: Erkules, Bilbao, Real Sosijedad i Sporting. Ovi poslednji su posle pobede od 2:0 u Hihonu, pregaženi u revanšu na Bernabeuu. Vujke nije imao milosti i Real se prošetao do pehara - 6:1.

85. Bornmut - Mančester junajted 2:0 (FA cup 1983/84)
Formalnost za "crvene đavole" u trećoj rundi kupa. Bornmut je tavorio u Trećoj diviziji i niko mu nije davao ni gram šansi protiv tima Rona Atkinsona. Nisu tako mislili Milton Grejem i Jan Tomson. Šokirali su navijače Junajteda i silno obradovali perspektivnog trenera na klupi svog kluba. Zvao se Hari Rednap.

84. Malme - Tun 0:1 (Liga šampiona 2005/06)
Prvi put na evropskoj sceni posle 107 godina od osnivanja kluba i odmah grupna faza Lige šampiona. Izbacili su najpre Dinamo iz Kijeva, a potom i Malme. Pimenta je postigao gol odluke u Švedskoj, a dve nedelje kasnije, Mauro Lustrineli i Tijago Bernardi su malom švajcarskom klubu podarili mečeve protiv slavnih Arsenala i Ajaksa.

83. Arsenal - PAOK 1:1 (Kup UEFA 1997/98)
Nije se Arsenal zabrinuo posle slučajnog poraza u Solunu (0:1). Bergkamp je fantastičnim golom posle 22 minuta igre na Hajberiju vratio stvari na početak. Usledila je opsada grčkog šesnaesterca. Gađali su Parlour, Peti, Overmars, Vieira, Plat, Anelka... Pravi rafal ka golmanu Mikopulosu koji izrasta u junaka susreta. Četiri minuta pre kraja, Vrizas je iskoristio neopreznost Simana i odveo Grke u narednu rundu.

82. Pari Sen Žermen - Real Madrid 4:1 (Kup UEFA 1992/93)
Danas bi taj rezultat zvučao malo realnije. Tada je to bilo čudo. I sve se desilo u poslednjih 15 minuta. Vođstvo Francuza preko Vee, gol Žinole, tris Valda. U trećem od osam minuta nadoknade, Zamorano postiže gol i najavljuje produžetke, ali Kambuare u 96. minutu rešava dileme oko konačnog pobednika.

81. Selta - Juventus 4:0 (Kup UEFA 2000/01)
Simboličan kraj ere šampionskog Juventusa iz devedesetih. Makelele je posle svega 27 sekundi revanša, anulirao gol Darka Kovačevića sa Dele Alpija. Kod 2:0, klasičan ’black-out’ Paola Montera. Udario je laktom Karpina i zaradio direktno isključenje. Usledio je potop ekipe koji ni premudri Karlo Anćeloti nije umeo da spreči.

80. Milan - Varegem 1:2 (Kup UEFA 1985/86)
Poslednji kolaps ’rosonera’ uoči trijumflanog ciklusa koji će ući u sve anale evropskog fudbala. Te hladne decembarske večeri, Bortolaci je doveo Milan u vođstvo, ali su Belgijanci izjednačili iz spornog penala. U nastavku su Virdis i Paolo Rosi promašili nemoguće, a kada je Mutombo asistirao Vejtu za 1:2, San Siro se zavio u crno.

79. Ekzelsior - AZ Alkmar 3:2 (Prvenstvo Holandije 2007/08)
Samo Luj Van Gal može da izgubi titulu na taj način. AZ je dočekao poslednje kolo na vrhu tabele i samo ga je pobeda protiv tima koji se nalazio u zoni plej-auta delila od šampionskog slavlja. Posle 20 minuta ostaju sa igračem manje i sve kreće nizbrdo. Prvenstvo završavaju na trećem mestu, a PSV postaje šampion zahvaljujući boljoj gol-razlici od Ajaksa.

78. Argentina - Kolumbija 0:5 (Kvalifikacije za SP 1994)
Ok, nije to bila Argentina koja oduzima dah poput one Kempesove ili Dijegove. Uostalom, da li se sećate Saldane, Zapate ili Medine Bela? Ja ne. Ipak, petarda u Buneos Ajresu odjekuje i dan danas kao jedan od najtežih poraza u istoriji gaučosa. Bila je to Kolumbija Valderame, Asprilje i Rinkona. Ali i nesrećnog Andresa Eskobara. Kamo sreće da ’kafeterosi’ nisu ni otišli na to Svetsko prvenstvo.

77. Porto - Reksam 4:3 (Kup kupova 1984/85)
Velšani su ispali u četvrtu ligu i imali samo 14 igrača u ’rosteru’. Ne znaju ni sami kako su dobili prvu utakmicu, pretpostavljajući da im gol glavom Džima Stila neće biti od velike koristi u revanšu. Naročito posle tri gola Portoa u prvih 38 minuta utakmice u Portugalu. Šta se dogodilo u nastavku, pre je pitanje za naučnike nego za fudbalske stručnjake. Bari Horn je golom u 90. minutu stavio tačku na spektakularan preokret i plasman Reksama u sledeću fazu.

76. Atalanta - Sporting Lisabon 2:0 (Kup kupova 1987/88)
Vrhunac u istoriji kluba iz Bergama. Iz druge italijanske lige do polufinala evropskog kupa. Zahvaljujući magiji ’mistera’ Mondonika. Nikolini sa ’kreča’ i Kantaruti za 2:0. Uz maestralnu partiju Šveđanina Stromberga. Tek će ih Mehelen zaustaviti na korak od velikog finala.

75. Nemačka - Engleska 1:5 (Kvalifikacije za SP 2002)
Posle fantom-gola Džefa Harsta ’66, Nemačka se svetila Englezima gde god je stigla. U Meksiku ’70, Italiji ’90, na Euru ’96. Posle i na Vembliju 2000. Moralo je negde da pukne, ali ne baš tako kako je puklo u Minhenu u režiji trostrukog strelca Majkla Ovena. Svet je brujao o ’klincima’ selektora Eriksena, o Džerardu, Lampardu, Ešliju Kolu, Hargrivsu i o povratku Engleske u vrh svetskog fudbala. Samo iluzija.

74. Sent Galen - Čelsi 2:0 (Kup UEFA 2000/01)
Turobno veče koje će Roberta di Matea koštati dalje karijere. Povredio se i tek u bolnici saznao za eliminaciju svoje ekipe. Lebef i Bogarde su išli iz greške u grešku, Ranijeri zamenio Panućija već u poluvremenu, a Tore-Andre Flo promašio sve što se promašiti moglo. Pa i ono što nije. ’Sveti Petao’ je dva puta kukuriknuo i otišao u naredno kolo.

73. Barselona - Dandi junajted 1:2 (Kup UEFA 1986/87)
Nakon poraza u Škotskoj, trener Barse Teri Venejbls je na pitanje da li će vežbati penale, odgovorio: ’Ne, neće biti potrebe za penalima’. I to samo par meseci nakon što je golman Steaue Dukadam skinuo Kataloncima SVE (!?) penale u finalu Kupa šampiona. Teri je imao pravo. Dandi je i u revanšu tukao Barsu koja ima brutalan skor sa ovim škotskim klubom: četiri utakmice, četiri poraza.

72. Bazel - Liverpul 3:3 (Liga šampiona 2002/03)
Momci Kristijana Grosa kao evropski hit u sezoni kada se Liga šampiona još igrala u dve grupne faze. Iz prve su izbacili Liverpul i to na ekspresan način, sa tri gola za 29 minuta. Strelci Rosi, Himenez i Atuba. Oven je doneo egal pet minuta pre kraja, suviše kasno za totalni preokret. Kasnije su Švajcarci tukli i Juventus i za dlaku ostali bez plasmana u polufinale.

71. Real Madrid - Odenze 0:2 (Kup UEFA 1994/95)
Da ne beše Nemanje Vidića, taj Odenze bi šokirao i Crvenu zvezdu. Mihael Laudrup je stavio tačku na pobedu Reala u Danskoj, ali je u revanšu Lars Hog branio sa stotinu ruku. Bernabeu je dva puta zanemeo, posle šuteva Ulrika Pedersena i Mortena Bizgarda. Trener Horhe Valdano je bio vrlo slikovit na konferenciji: ’Osećam se kao da sam popio dve bočice otrova’.

70. Austrija - Nemačka 3:2 (SP 1978)
Punih pet decenija Austrija nije znala za pobedu protiv Nemačke. Još od tridesetih godina 20. veka. Usledio je ’Anšlus’ i čitav asortiman istorijsko-političkih konsekvenci. U tom mundijalskom duelu bodovi nisu imali nikakav značaj. Bilo je samo pitanje časti. Nađite snimak kada strelac odlučujućeg gola Karnkl trči atletskom stazom u pobedonosnom zanosu. Pogledajte mu oči i sve vam je jasno.

69. Viner Sport Klub - Juventus 7:0 (Kup šampiona 1958/59)
Ko bi rekao da je Juventus ta ekipa - sa najtežim evropskim porazom u istoriji italijanskog fudbala. I to onaj Juve, sa Sivorijem, Čarlsom i Bonipertijem! Posle 3:1 u Torinu, revanš je zvučao kao rutina. Pretvorio se u pakao na Prateru. Domaćin je igrao kao u transu, naročito četvorostruki strelac Jozef Hamerl.

68. Bolivija - Argentina 6:1 (Kvalifikacije za SP 2010)
Samo pet godina posle debakla od Kolumbije, gaučosi su ponovo na stubu srama. Šestica u La Pazu ima opravdanje u 3.600 metara nadmorske visine. Dvostrukim svetskim šampionima nije bilo spasa pred naletima domaćina predvođenim nacionalnom ikonom Ervinom ’Platinijem’ Sančezom. Bio je to prvi poraz Dijega Maradone u selektorskoj ulozi i najteži krah Argentine u istoriji mundijalskih kvalifikacija.

67. Partizan - Mančester junajted 2:0 (Kup šampiona 1965/66)
Bebe Abdulaha Gegića nisu klonule duhom posle 0:4 u Pragu. Samleli su Spartu u Humskoj i obezbedili sebi duele protiv slavnog Junajteda. Englezi u prvih 20 minuta dva puta pogađaju stativu i jednom prečku. Kazna stiže u nastavku kada Hasanagić i Bečejac donose kapitalnu prednost pred revanš. O dugim loptama i vazdušnim duelima pred golom Šoškića na Old Trafordu ispričane su priče i napisani romani. Partizan je sačuvao mrežu i zakazao duel sa Realom u Briselu.

66. Bastija - Grashopers 1:0 (Kup UEFA 1977/78)
Predvođeni Draganom Džajićem, Korzikanci su u sezoni 76/77. oborili klupski rekord sa 82 gola u Prvoj francuskoj ligi. Furioznim ritmom nastavili su i na evropskoj sceni, dali devet komada Karl Cajs Jeni i dogurali čak do finala. Bez pomoći holandskog asa Džonija Repa, izbacili su i favorizovani Grashopers golom Papija. Mali ’Furijani’ se tresao pod nogama oduševljenih navijača, iako je PSV Ajndhoven u finalu bio prevelik zalogaj.

65. Nemačka - Norveška 0:2 (Olimpijske igre 1936)
Prvi i poslednji put da je Adolf Hitler otišao na ’Poststadion’ u Berlinu da bodri svoje fudbalere. Neko mu je složio priču da će se Nemci prošetati do zlatne medalje. Amateri iz Norveške su iz dve kontre postigli dva gola i kasnije dogurali do bronze. Švabama se posle 2. kola smrklo pred očima i napustili su olimpijsko selo.

64. TSV Vestenbergsgrojt - Bajern 1:0 (Kup Nemačke 1994/95)
Gorka pilula za Trapatonija u debitantskom nastupu na kormilu Bajerna. Član Regionalne lige izbacio je aktuelnog šampiona Nemačke. Senzaciju je potpisao amaterski fudbaler po imenu Volfgang Hitner. Odmah posle utakmice, Uli Henes je poslao telegrem-čestitku na adresu Vestenbergsrojta. Džentlmenski, nema šta.

63. CSKA Sofija - Ajaks 2:0 (Kup šampiona 1973/74)
Sumrak ’Totalnog fudbala’. Jeste Krojf otišao u Barselonu, ali su tu i dalje bili Krol, Rep, Neskens, Han, Kajzer... Posle tri uzastopna trijumfa u Kupu šampiona, magija se ugasila. CSKA je poslao Ajaks u produžetke, a onda ga golom Stefana Mihajlova četiri minuta pre kraja i konačno dokusurio.

62. Verona - Milan 2:1 (Serija A 1989/90)
Fatal Verona. Još jednom, 18 godina nekon prethodnog fijaska protiv istog rivala. Marko Simone je postigao gol iluzije, a Sotomajor i Pelegrini kreirali preokret. Rosonerima popuštaju nervi i završavaju utakmicu bez isključenih Van Bastena, Kostakurte i Rajkarda koji je pljunuo sudiju Lo Bela i doživeo medijski masakr. Isključen je i Arigo Saki, a skudeto je završio u rukama Dijega Maradone.

61. Saudijska Arabija - Belgija 1:0 (SP 1994)
Na 43 stepena celzijusa, stadion Robert F. Kenedi u Vašingtonu je više podsećao na furunu. Navikli na paklene vrućine, Arabljani u svom prvom mundijalskom učešću stižu do istorijske pobede spektakularnim golom Saida Al-Ovairana. ’Coast to coast’ u Maradoninom stilu, na zaprepašćenje nemoćnog Mišela Prudoma. Dovoljno za prolaz u osminu finala.

60. Vimbldon - Liverpul 1:0 (FA kup 1987/88)
Prvi put u istoriji FA kupa, golman je odbranio jedanaesterac u finalnom meču. Bisant je zaustavio šut Oldridža i sačuvao minimalnu prednost koju je Donsima doneo Sančez sjajnim udarcem glavom. Pobeda protiv čete Kenija Dalgliša je bila vrhunac slavne ere ’Lude družine’ koja je samo pet godina ranije tavorila u Diviziji 4 engleskog fudbala.

59. Bajer Leverkuzen - Štutgart 1:2 (Bundesliga 1991/92)
Poslednje kolo, tri kandidata za titulu. Ajntraht se sapleo u Roštoku uz sijaset spornih sudijskih odluka, a Borusija Dortmund odradila svoj deo posla protiv Duizburga. Čekao se Štutgart koji je dugo gubio u Leverkuzenu, ali golom Gvida Buhvalda u 86. minutu stiže do pobede vredne šampionskog slavlja. Gol razlika je bila na strani pulena Krištofa Dauma.

58. Kale - Bordo 3:1 (Kup Francuske 1999/2000)
Bajka koja je očarala milione Francuza. Ekipa koja se ’gušila’ u sredini tabele Četvrte divizije, prebrodila je 13 rundi u nacionalnom kupu, eliminisavši tri prvoligaša: Lil, Strazbur i u polufinalu Bordo sa Viltorom i Mikuom. Ko zna šta bi bilo u meču za trofej, da sudija nije svirao sumnjiv penal za Nant u 90. minutu meča.

57. Tenerife - Real Madrid 2:0 (La Liga 1992/93)
Dve godine zaredom Real gubi titulu na Kanarskim ostrvima. Valdano je doveo Tenerife do istorijskog petog mesta na tabeli, dok su Madriđani morali da se pomire sa vicešampionskim odličjem, iako su čitavo prvenstvo proveli na liderskoj poziciji. Ništa im nije pomoglo kukanje zbog tri nedosuđena penala u meču odluke. Ko se radovao? Pa naravno, Barsa.

56. Kostarika - Škotska 1:0 (SP 1990)
Jedno u nizu čudesa Bore Milutinovića. Nije se zadovoljio pukim učešćem na Svetskom prvenstvu. Omogućio je Tikosima da se ponose svojom fudbalskom reprezentacijom. Kajaso je nadmudrio iskusnog Lejtona u situaciji ’jedan na jedan’ i Kostarika je otišla u nokaut fazu Mundijala. Među protagonistima bio je i budući napadač zagrebačkog Dinama Medford.

55. Crvena zvezda - Real Madrid (2:0), 6:5 (Kup pobednika kupova 1974/75)
Duplo jači Real od onog koji će desetak godina kasnije izbaciti Zvezdu u Kupu šampiona. Obratite pažnju ko je pogađao za Špance u seriji penala: Del Boske, Necer, Agiljar, Brajtner i Rubinjan. Da se naježiš od imena. Ipak, bilo je to Oljino veče. Uz Džajića, strelac u regularnom toku. Uz Kerija, Fileta, Baralića, Pižona i Duleta Savića, strelac i u penal-ruletu. Za mlađe, bitna informacija: Olja Petrović se bavio golmanskim poslom.

54. Magdeburg - Milan 2:0 (Kup kupova 1973/74)
Rivera, Šnelinger, Ankvileti, Bigon, Beneti. Mnogo asova na jednom mestu, sasvim dovoljno da se odbrani pehar u Kupu pobednika kupova. Ali, ne. Mimo svih očekivanja, klub iz DDR-a, na krilima mladih i perspektivnih fudbalera, odleteo je do svog prvog evropskog trofeja. Lanci je pogodio  vlastitu mrežu, a Segvin postavio konačan rezultat.

53. Belgija - SSSR 4:3 (SP 1986)
Dva fudbalska pokreta na vrhuncu svoje moću u jednom od najlepših mundijalskih duela svih vremena. Sovjeti sa Lobanovskim na klupi i taktikom 20 veka, u ulozi velikog favorita. Na drugoj strani, "crveni đavoli" pod komandom još jednog trenerskog genija, Gija Tajsa, koji je iskusnom kolegi doskočio njegovim metodama: organizacijom, presingom i brzinom. Belgija će u Meksiku dogurati do polufinala.

52. Helsingborg - Inter 1:0 (Liga šampiona 2000/01)
Posle Južne Afrike 2010, najveća mrlja u trenerskoj karijeri Marćela Lipija. Dočekan je kao spasilac, najuren niz požarne stepenice. Šveđani su kod kuće slavili golom Mikaela Hansona 9 minuta pre kraja utakmice. Čekao se revanš i goleada Intera. Završilo se 0:0, uz promašaj Rekobe sa bele tačke u 90. minutu. Lipi je sastavio spisak za odtrel, nije ni slutio da je njegovo ime prvo na tom spisku.

51. Apoel - Porto 2:1 (Liga šampiona 2011/12)
Ekipa prepuna mediokriteta, ali sa srpskim čudotvorcem na klupi. Ivan Jovanović je zaludeo Kipar fantastičnim partijama u Ligi šampiona. Apoel se isprsio i osvojio grupu u konkurenciji Zenita, Portoa i Šahtjora, da bi potom šokirao i Lion u osmini finala. Zaustaviće ih tek Real Madrdi u dva četvrtfinalna meča.

50. Crvena zvezda - Barselona 3:2 (Kup sajamskih gradova 1962/63)
Koristeći propozicije UEFA, Zvezda su pojačala dva igrača iz OFK Beograda. Barsa je posle sat vremena igre vodila 2:0, a onda ’pojačanja’ uzimaju stvari u svoje ruke. Paja Samardžić i Joška Skoblar. "Blic-krig" na romantičarski način. Rade Ognjanović je stavio tačku na spektakularan preokret. Luis Kubilja se u revanšu izborio za majstoricu, a Bora Kostić na neutralnom terenu u Nici odveo Zvezdu u naredno kolo.

49. Dandi - Harts 2:0 (Premijer liga Škotske 1985/86)
Neporaženi sedam meseci, na čelu tabele od prvog do pretposlednjeg kola. Bod je bio dovoljan Hartsu da vrati titulu u Edinburg prvi put posle 1960. godine. Snove je sedam minuta pre kraja srušio Albert Kid, napadač Dandija koji se pre toga nijednom nije upisao u strelce. Poklon koji je Seltik oberučke prihvatio i dokopao se jedne od svojih najslađih titula.

48. Mazembe - Internacional 2:0 (Klupski Mundijal 2010)
Istorijska pobeda za afrički fudbal koji je prvi put poslao jedan tim u finale Svetskog klupskog prvenstva. Podvig je ostvario klub koji je važio za lidera na kontinentu, kako u sportskom tako i u organizacionom smislu. Pakleni presing i ubitačne kontre. Abu Dabi je od tada prokleti grad za slavni brazilski klub.

47. Real Madrid - Barselona 0:5 (La Liga 1973/74)
Pazite, nije to bila ova današnja Barselona. Niti je odnos snaga bio isti. Mada je Barsa i tada imala vanzemaljca u svojim redovima. U svom debitantskom El Klasiku, Krojf je demolirao Real i posle 14 godina pauze vratio titulu u Kataloniju.

46. Milan - Rozenborg 1:2 (Kup šampiona 1996/97)
Saki se vratio u Milan, ali fudbal se mnogo promenio u odnosu na period njegove prve vladavine. Norvežani fizički impresivni i taktički nezreli. Dugari je brzo odgovorio na Bratbakovo vođstvo, da bi u nastavku Hegem skočio između Barezija, Maldinija i Rosija i pogodio za senzacionalan prolaz gostiju. San Siro se zaledio kako ni Trondhajm nije tokom najhladnijih zimskih noći.

45. Irska - Holandija 1:0 (Kvalifikacije za SP 2002)
Van Gal je seo na klupu Holandije rešen da svojoj zemlji konačno podari titulu svetskog šampiona. Zaboravio je se pre toga valja kvalifikovati na Mundijal. U Dablinu su Lale morale na sve ili ništa i dobile su ovo drugo. Luj je napao sa Klajvertom i Van Nistelrojom, a završio meč sa četiri špica. Ipak, gol je postigao Mekatir, i to u situaciji kada je Irska imala igrača manje na terenu.

44. Notingem Forest - Malme 1:0 (Kup šampiona 1978/79)
Kultna utakmica za sve one koji pate za starim fudbalskim vremenima. U meču za evropsku krunu sastale su se švedska i engleska ekipa, a gol odluke na tipično britanski način postigao je Trevor Frensis. Notingem je prethodne sezone kao novajlija u ligi postao šampion Engleske, a godinu dana kasnije ući će u istoriju kao jedini klub koji je više puta osvajao kontinentalni, nego nacionalni trofej.

43. Aberdin - Real Madrid 2:1 (Kup kupova 1982/83)
Pljuštala je kiša na Uleviju u Geteborgu. Real se uzdao u Santiljanu, Kamača i Galjega. Nisu Španci ni slutili koliko čovek na klupi Aberdina poseduje suvog fudbalskog znanja. Hjuit je glavom u produžecima postigao odlučujući gol i obezbedio prvi značajniji trofej za velikog maga Aleksa Fergusona.

42. Atletiko Madrid - Vojvodina 2:3 (Kup šampiona 1966/67)
Premudri Vujke. Insistirao je da se majstorica igra u Madridu?! Čitavih 300 minuta bespoštedne borbe. Uz pogodak golmana Pantelića u prvoj utakmici. Atletiko je u ’lepotici’ vodio sa 2:0 u 5. minutu. Gotovo? Pitajte Silvestera Takača. Legendarni napadač iz Đurđeva vraća Vošu iz mrtvih i golom u 102. minutu postavlja konačan rezultat. Ći-ri-bu, ći-ri-ba!

41. Viking - Čelsi 4:2 (Kup UEFA 2002/03)
Hoćeš da izbaciš favorita i postaneš evropski hit? Nikakav problem, samo izvuci Čelsi sa Ranijerijem na klupi. Tri puta zaredom su "plavci" ispadali od autsajdera u Evropi. Posle Sent Galena i Hapoela, red je došao na Viking. Istoriju kluba iz Stavangera ispisali su dvostruki strelci Koptef i ’meteor’ Mančester junajteda Erik Nevland.

40. Inter - Lugano 0:1 (Kup UEFA 1995/96)
Svlačionica Intera u rasulu. Otavio Bjanki je dobio otkaz, legenda kluba Suarez pozvan da ugasi požar. Na terenu igrači kalibra Ćentofantija. Debituje Rambert, zvezda prelaznog roka. Stigao je zajedno sa manje poznatim Havijerom Zanetijem (!?). U Švajcarskoj 1:1, u revanšu je dovoljno 0:0. Tako je i bilo sve do pet minuta pre kraja. Tada je Edo Karasko matirao Paljuku iz slobodnog udarca i pogasio svetla na San Siru.

39. Farska Ostrva - Austrija 1:0 (Kvalifikacije za EP 1992)
Torkil Nilsen. Tako se zvao šef magacina u jednoj farmi na Farskim Ostrvima. Bavio se fudbalom u slobodno vreme i ušao u anale kao strelac gola koji je njegovoj zemlji doneo prvu pobedu u nekoj zvaničnoj utakmici. Sobzirom da nijedan teren na Ostrvima nije odgovarao kriterijumima UEFA, utakmica je odigrana u švedskoj Landskroni.

38. Monako - Real Madrid 3:1 (Liga šampiona 2003/04)
Real je imao 4:2 iz Madrida i 1:0 posle akcije Ronaldo-Raul na Luju Drugom. Dešan sve karte baca na napad. Žuli poravnava, Morijentes daje gol bivšem klubu i opet Žuli, majstorski štiklom, za neophodnih 3:1. Ostatak posla obavio je fenomenalni Flavio Roma. Kneževi su imali lek za sve, osim za Murinja u velikom finalu.

37. Dinamo Tbilisi - Liverpul 3:0 (Kup šampiona 1979/80)
Oko 4 sata ujutro, nekoliko stotina navijača Dinama je upalilo baklje ispred hotela sa Liverpulovim fudbalerima. Nikome iz tabora engleskog kluba nije palo na pamet da u nesanici traže alibi posle lekcije koju su im Gruzijci očitali na terenu. Za Alana Hansena je to ’najbolji Liverpul svih vremena’. Zamislite onda koliko je Dinamo bio moćan.

36. Francuska - Bugarska 1:2 (Kvalifikacije za SP 1994)
Očajnim Francuzima je bod bio dovoljan da overe vizu za Ameriku. Kantona i Kostadinov tresu mreže u razmaku od pet minuta i utakmice se bliži kraju sa rezultatom koji odgovara ekipi Žerara Ulijea. A onda kardinalna greška Žinole, kontra Bugara i Emil Kostadinov zakucava pod prečku za senzacionalnih 1:2 na Parku Prinčeva. Ulije nikada neće oprostiti Žinoli koga je na konferenciji nazvao ’ubicom’, a ovaj će ga 19 godina kasnije izvesti pred sud sa optužbom za klevetu.

35. Zambija - Italija 4:0 (Olimpijske igre 1988)
Jedna od najvećih fudbalskih senzacija u istoriji olimpijskog turnira. Zambija nije bila samo fizički dominantna, već je ispoljila i zavidni tehnički kvalitet. Legendarni Kaluša Bvalija je sa tri gola torpedovao Stefana Takonija i stekao staus nacionalnog heroja. A nije to bila neka obična Italija. Roka je računao na Tasotija, Jakinija, Kravera, Maura, Virdisa... Čuveni novinar Đani Brera je miks-zonu posle utakmice prekrstio u tužnu zonu (igra reči ’zona mista/zona mesta’).

34. Barselona - Mec 1:4 (Kup kupova 1984/85)
Posle 4:2 za Barsu u Francuskoj, prepotentni Šuster je obećao igračima Meca po paket pršute kao kompenzaciju za finu ekskurziju u prvoj utakmici. Nijedna francuska televizija nije našla interes da otkupi prava prenosa, pa su u Španiju otputovali samo jedan novinar i radio-reporter. Kamp Nou je zanemeo kada su gosti za manje od sat vremena igre postigli četiri gola. Golman Mišel Etore je prišao Šusteru posle utakmice: ’Majstore, gde je ta pršuta?’.

33. Deportivo La Korunja - Valensija 0:0 (La Liga 1993/94)
Čik nek neko zameri Miroslavu Đukiću. Ok, Donato je bio na klupi. A šta je sa Bebetom? Depor je minut pre kraja dobio penal da reši prvenstvo. Srbin je jedini imao hrabrosti da pogleda golmana u oči. Barsa je uzela titulu zbog gol-razlike, a Đuka i dan danas korača Galicijom uzdignuta čela.

32. Honduras - Brazil 2:0 (Kup Amerike 2001)
Ništa ne može da opravda brazilsku sramotu u Kolumbiji. Ni izostanci Ronalda, Rivalda i Ronaldinja. Simpatični Skolari je smogao snage i da se našali na svoj račun: ’Ušao sam u istoriju kao čovek koji je uspeo da izgubi od Hondurasa’. Veliki gospodin. Zato mu se i vratilo godinu dana kasnije u Japanu i Južnoj Koreji.

31. SR Nemačka - Alžir 1:2 (SP 1982)
Senzacija na startu u grupi 2 Svetskog prvenstva. Mađer je neuhvatljiv za Nemce i vrlo brzo dovodi autsajdera u vođstvo. Rumenige uz dosta muke vraća egal, ali je Belumi neumoljiv i ’pustinjske lisice’ osvajaju prva dva boda. Nisu ni slutili kakav će im kolač Nemci zamesiti u dogovoru sa Austrijom u poslednjem kolu.

30. Deportivo La Korunja - Milan 4:0 (Liga šampiona 2003/04)
Galijani je jedini osetio opasnost: ’Oprezno, mnogo smo euforični’. Milan je sa 4:1 otišao na revanš, ubeđen da je kompletan posao završen na San Siru. Anćeloti je udovoljio Berluskoniju sa modelom ’Kaka plus dva špica’. Kontraproduktivno. Irureta je osmislio taktiku, a Pandijani, Valeron, Luke i Fran zacrtano sproveli u delo.

29. Bazel - Mančester junajted 2:1 (Liga šampiona 2011/12)
Niko se nije uzbudio zbog 3:3 na Old Trafordu jer je u revanšu tim Aleksa Fergusona i dalje bio apsolutni favorit. Poludebitant na klupi švajcarskog kluba Hajko Fogel imao je na raspolaganju plejadu mladih igrača i dva iskusna lisca Štrelera i Aleksa Freja. I upravo su ’veterani’ podigli Sent Jakob na noge.

28. Crvena zvezda - Bajern 2:2 (Kup šampiona 1990/91)
’Hoće li Grahamer svirati kraj’. Milojko u transu, zamenio je sudiju Galera za defanzivca Bajerna. Zvezda je u poslednjem minutu autogolom Augentalera došla na korak od sna. Utakmica za infarkt. Najveća drama u istoriji jugoslovenskog fudbala. ’Nebo se otvorilo, stadion je eksplodirao’. Idemo dalje. Idemo u Bari. Pa u večnost.

27. Lacio - Inter 4:2 (Serija A 2000/01)
Kuriozitet svoje vrste. Nikada se nije desilo da na tribinama jednog stadiona bude 100 odsto navijača gostujućeg tima. Sve je bilo spremno za feštu. Morati će posle toliko godina i gomile potrošenih milijardi konačno dočekati titulu. Avaj. Poborski je jedini ’lacijal’ koji slavi gol protiv Intera. Niko očima ne veruje. Plaču i jedni i drugi. Ronaldo najviše. Materaci urla na igrače Lacija ’alo, Inter je taj koji je morao da pobedi’. Ode skudeto niz reku tuge i patetike.

26. UT Arad - Fejnord 0:0 (Kup šampiona 1970/71)
Zlatne godine holandskog fudbala. Fejnord je osvojio evropsku i svetsku titulu i na startu nove sezone imao sreće u žrebu. Rumuni nisu bauk u prvom kolu Kupa šampiona. Da li ste sigurni? U Roterdamu 1:1, u Aradu ’katenaćo’. Ekspresno zbogom za branioca trofeja, ali ne i kraj holandske dominacije u Kupu šampiona. Naprotiv, tek početak ere Krojfa i kompanije.

25. Ons Kaldas - Boka juniors 3:1 (Kup Libertadores 2004)
Iskusni Karlos Bjanki je verovao da ga anonimni kolega Luis Fernando Montoja ne može ni sa čim iznenaditi. Ali kada utakmica dogura do penala, tu se treneri više i ne pitaju. Boka je promašila četiri, ’11 temalnih izvora’ samo dva. Bilo je suđeno da i Libertadores pripadne autsajderu. Kako drugačije u godini u kojoj su Grci osvojili Evropsko prvenstvo, a Porto Ligu šampiona.

24. Ajaks - Liverpul 5:1 (Kup šampiona, 1966/67)
Ajaks pre Krojfa nije mogao ni Fredrikstad da pobedi. Ali je te maglovite večeri smestio pet komada u mrežu Šenklijevog tima. Nuniga dva, Krojf, De Volf i Grot po jedan. I sve to za 70 minuta. Zbijali su šale Holanđani na račun Engleza zbog guste magle koja se spustila na stadion u Amsterdamu: ’Možda je ipak 0:0, niko nije video nijedan gol’. Petarda kojom je počela nova epoha evropskog fudbala. Totalnog fudbala.

23. Milan - Real Madrid 5:0 (Kup šampiona 1988/89)
A da ne beše beogradske magle... Sakijeva četa je preživela pakao "Marakane" i krenula u pohod na Evropu. Žreb ih je spojio sa Realom koji je jurišao na petu uzastopnu titulu šampiona Španije. Sudar titana. Bez pobednika u Madridu, rapsodija na San Siru. Anćeloti, Rajkard, Gulit, Van Basten, Donadoni. Ko bi rekao da je taj strašni Milan u prethodnih pet susreta u Kupu šampiona ostvario samo jednu pobedu, protiv Verdera. Iz magle na pijedestal.

22. Liverpul - Đenova 1:2 (Kup UEFA 1991/92)
Igra sudbine. Prvi italijanski klub koji je pobedio na Enfildu bio je onaj koji su osnovali Englezi. Raš, Barns i Mekmanaman su krenuli žestoko da nadoknade 0:2 sa Marasija, ali je Agiljera odigrao utakmicu života. Dao je oba gola, ovaj pobedonosni posle fantastične kontre u režiji Skuravija i Eranija. Banjoli je posle osvajanja ’skudeta’ sa Veronom, još jednom dokazao svoje mađioničarske sposobnosti.

21. Partizan - Šamrok 1:2 (plej-of za Ligu Evrope 2011/12)
Srpski šampion Partizan sa skupim pojačanjima, odigrao je u Dablinu samo 1:1 protiv ekipe koja je imala ubedljivo najslabiji koeficijent od svih koje je mogao da izvuče iz "šešira". Očekivalo se da ekipa Aleksandra Stanojevića zgromi "irske konobare". Umesto toga, oni su naručivali viski za viskijem. Partizan je poveo golom Vladimira Volkova, da bi izjednačio Saliven "bombom". Potpuni šok u Humskoj kada je Stiven O'Donel pogodio penal u 113. minutu. Sa tribina: "Uprava, napolje", "Đuriću odlazi", kao najava lomova u crno-belom klubu...

20. SR Nemačka - DR Nemačka 0:1 (SP 1974)
SR (Zapadnoj Nemačkoj) je na kraju ipak osvojila Mundijal, ali je germanski Klasiko pripao "istočnjacima". Skamenjena lica Bertija Fogtsa i Sepa Majera dok Šparvaser uzdugnutih ruku proslavlja pobedonsoni pogodak je lajt-motiv utakmice koja je ušla u anale Svetskog prvenstva. Za istočne Nemce, najava fudbalskog buma koji se nikada neće dogoditi. Za zapadne, samo zatišje pred feštu u finalu protiv Holandije.

19. Alkorkon - Real Madrid 4:0 (Kup kralja 2009/10)
Brazil ima ’Marakanaco’ i ’Mineiraco’, a Real ’Alkorkonaco’. Devet reprezentativaca je bilo u dresu slavnog madridskog kluba, među kojima Benzema, Van der Vart i Raul. Tim iz Treće lige sa 400 puta manjim budžetom, utrošio je 53 minuta da smesti ’poker’ u mrežu Jiržija Dudeka. Pelegrini je naredio ’remuntadu’ u revanšu, ali je Real imao snage samo za skromnih 1:0.

18. Senegal - Francuska 1:0 (SP 2002)
Ko će koga, ako ne svoj svoga. Aktuelne evropske i svetske prvake je na otvaranju Mundijala u Japanu i Koreji srušio jedan Francuz. Selektor Bruno Metzu je sedeo na klupi reprezentacije od koje je samo Kina na tom Svetskom prvenstvu bila bolje plasirana na FIFA rang listi. Ali srce i glava ne priznaju brojke. Diuf se oslobodio Lebefa, servirao loptu za Diopa i čudo se dogodilo. Početak kraja zasićenih i umornih petlića.

17. OFK Beograd - Napoli 3:1 (Kup kupova 1962/63)
Posle dve utakmice, ukupno 3:3. Igrala sa treća u Marseju: ’Primio sam loptu, oslobodio se centarhalfa, predriblao golmana i ušetao se u mrežu’, opisao je Samardžić momenat odluke u majstorici. Vrhunski majstori najkomplikovanije golove postižu na brutalno jednostavan način. A Paja je u tri meča, četiri puta probušio Napolijevu mrežu. Doba romantike.

16. Liverpul - Arsenal 0:2 (Prva divizija 1988/89)
Materijal za najpoznatije delo čuvenog engleskog pisca Nika Hornbija. Crvenima je bio dovoljan poraz od jednog gola razlike za overu titule, zbog bolje gol razlike od Arsenala. U poslednjem minutu utakmice, Majkl Tomas postiže gol koji je posle 18 godina vratio titulu na Hajberi. Ako već niste, obavezno pročitajte ’Goznicu u devedestom’. Sumnjam da niste.

15. Slovačka - Italija 3:2 (SP 2010)
Četiri godine posle berlinskog raja, johanesburški pakao. Za mnoge, krah u najavi. Umesto da podmladi ekipu, Lipi je podlegao pritisku i starim zaslugama. Remi sa Novim Zelandom, pa sramotni poraz od debitanta. Ne dešava se Italijanima svaki dan da prime gol iz auta. A šansu za 3:3 imao je Pepe. To valjda dovoljno govori o svemu.

14. Milan - Barselona 4:0 (Liga šampiona 1993/94)
Kapelo je pre utakmice pokazao svojima naslovnu stranu španskih novina ’dok mi kupujemo Romarija, njima je interesantan Desaji’. Uz fotografiju Krojfa sa peharom Kupa šampiona. Inat je čudo. Ivica Osim je posle utakmice pijuckao vino sa Kapelom i rekao mu da bi i godinu dana ranije bio šampion Evrope da je imao više poverenja u Savićevića. ’I ti bi u Italiji bio prvak sveta da si imao poverenje u njega’, odgovorio mu je Don Fabio.

13. Grčka - Portugal 1:0 (EP 2004)
Nikada pre toga Grci nisu kljucnuli nijedno zrno na završnom turniru nekog velikog takmičenja. Barikade, disciplina i njuh Karisteasa - dobitna formula Ota Rehagela. Nemac je jedini znao kako se na grčkom kaže ’katenaćo’. Dočekani su kao bogovi po povratku u Atinu. Stručnjaci su širom sveta prevrtali očima i podsmevali se igri sa liberom. Ne razumem. Šta su očekivali, tiki-taka na grčki način?

12. Liverpul - Milan 3:3 (Liga šampiona 2004/05)
Svi do jednog, italijanski novinari su u poluvremenu počeli da šalju izveštaje. Šta to epohalno može da se izmeni za 45 minuta? Ali, istorija se ponekad piše na brzaka. Mnogo je 45. Džerard, Šmicer, Ćabi Alonso. Za šest minuta. Ubijeni u pojam, Italijani kao da nisu ni pristupili seriji penala. Junak Dudek je bio kratak i jasan: ’Sa mnom je upravljao Vojtila sa neba’.

11. SR Nemačka - Mađarska 3:2 (SP 1954)
Čudo u Bernu. Mađari su tukli Nemce sa 8:3 u grupnoj fazi istog Mundijala. Zašto bi u finalu bilo drugačije. Naročito posle 2:0 za ’Aranjišapat’ u 8. minutu završne predstave. Samo su paranormalne sile mogle da izmene ishod u nastavku meča. Ili nedozvoljena sredstva. Uve Ran je u 86. minutu stavio tačku na veliki preokret, ali je prvi nemački trijumf na Svetskom prevenstvu do dan danas obavijem velom misterije.

10. Čehoslovačka - Holandija 3:1 (EP 1976)
Evo reprize. Evo prilike da se Lale osvete Nemačkoj za nezaslužen poraz dve godine ranije u finalu Svetskog prvenstva. Samo pre toga da se ratosiljaju nedorasle Čehoslovačke. Minuti prolaze, a golova nema. Tenzija raste, sa njom i nervoza. Neskens dobija crveni karton, zatim i Van Hanegem koji ne želi da napusti teren i sudija Tomas preti da će prekinuti utakmicu. U produžecima, Nehoda i Veseli koriste brojčanu prednost i Čehoslovaci idu u finale. Panjenkino finale.

9. Verona - Milan 5:3 (Serija A 1972/73)
Milan je četiri dana ranije pobedio Lids u Kupu kupova i tražio odlaganje odlučujućeg meča za titulu. Liga se nije složila. Nema veze, Verona je ionako smešan protivnik. Rosoneri su prokockali pet bodova prednosti šest kola pre kraja, ali i dalje imaju meč-loptu. Madonna mia! Domaćin na Bentegodiju posle 29 minuta vodi 3:0. Tri minuta pre kraja Kukuredu postiže gol za Juventus u Rimu i ’skudeto’ ide u Torino. Ništa od ’zvezdice’ na dresu Milana.

8. Kamerun - Argentina 1:0 (SP 1990)
Za čast Afrike. Protiv branioca svetske titule na otvaranju italijanskog Mundijala. Kanonada u najavi. Ali Argentina nikako da probije bedem. I onda, grom iz vedra neba. Centaršut je stigao sa desne strane, Omam Bijik skočio i ostao u vazduhu duže nego Majkl Džordan u ataku na protivnički koš. Pumpido je loše procenio i lopta je u mreži. Kamerunci sa devet igrača herojski odolevaju Maradoni i ulaze u istoriju.

7. Steaua - Barselona 2:0 (Kup šampiona 1985/86)
Od anonimusa do heroja, za jednu noć. Dukadam je skidao penale Alesanku, Pedrazi, Alonsu i Markosu. Zaslužio je najnoviji tip Mercedesa od predsednika Reala kao premiju za rušenje Barse. Belodedić pozadi besprekoran. Šuster odsečen, Arčibald neprimetan, Piki Alonso istrošen posle rafala u polufinalu protiv Geteborga. A sve što je Barsi trebalo, jeste jedna lopta u mreži slabašne Steaue, za jedini evropski trofej koji je Kataloncima nedostajao u kolekciji. Moraće da sačekaju Kumana i finale na Vembliju.

6. Hamburg - Juventus 1:0 (Kup šampiona 1982/83)
’Lekip’ je dan pre meča pripremio naslovnu stranu sa fotkom Platinija i ogromnim natpisom ’Kralj Evrope’. Juve je imao šestoricu svetskih šampiona iz Španije ’82: Zof, Đentile, Kabrini, Širea, Tardeli i Paolo Rosi. Plus ’Roi Michel’ i Zbignjev Bonjek. Drim-tim. Ali je na klupi Hamburga sedeo Ernst Hapel, prvi u istoriji fudbala sa dve evropske titule na klupi dva različita kluba. Feliks Magat udarcem sa distance hvata Zofa na krivoj nozi i do kraja ništa. Rolf je potpuno isključio iz igre francuskog genija. ’Lekip’ je sutradan ostavio Platinijevu sliku i preko nje prelepio veliki crveni flaster: ’Poništen!’

5. SAD - Engleska 1:0 (SP 1950)
Bili su suviše gordi da bi prihvatili učešće na prva tri Svetska prvenstva. A onda im je palo na pamet da bi mogli da otputuju u Brazil i na licu mesta pokažu da im nema ravnog u sportu koji su sami izmislili. Prvi rival za podsmeh. Tamo neki Ameri. Nizali su šansu za šansom, ali lopta nije htela u mrežu. Onda je jedna završila u njihovoj. Strelac Džo Getjens, perač tanjira na Haitiju. Rezultat se nije menjao do kraja utakmice. Ubeđeni da je reč o štamparskoj grešci, u jednom engleskom listu su napisali 1:10 za Englesku. ’Dejli Ekspres’ je poverovao svom reporteru i bio brutalan sa naslovom: ’Smrt engleskog fudbala’.

4. Danska - Nemačka 2:0 (EP 1992)
Jugoslavija na vrhuncu fudbalske moći. Predodređena za veliki trijumf. UEFA je neumoljiva i umesto nas, u Švedsku putuje Danska. Pravo sa plaže, sa lošom atmosferom zbog sukoba selektora Nilsena i prve zvezde Laudrupa. Treptaj oka i eto ih u finalu. Jensen za vođstvo, Vilfort za 2:0 i Nemačka je na kolenima. Šmajhel senior kao protagonista jednog od najvećih iznenađenja u istoriji svetskog fudbala. U rangu onog koje će Šmajhel junior kreirati mnogo godina kasnije.

3. Crvena zvezda - Liverpul 2:0 (Liga šampiona 2018/19)
Niko nije verovao. ’Biće što biti ne može’. Degenek je otresao Staridža u prvom duelu i tada je postalo jasno. Zvezda može. ’Skoči, daj gol glavom, hej Pavkov’. Ok, drugi može i nogom. Klop se kiselo smešio i nemoćno vrteo glavom. Ne, nemoguće da je to isti onaj tim koji je primio četiri komada na Enfildu. Nešto tu ne štima.

2. Brazil - Urugvaj 2:1 (SP 1950)
Jedino Svetsko prvensto bez klasične finalne utakmice, već sa finalnom grupom od četiri reprezentacije. Brazil je demonstrirao moć tokom čitavog turnira, a Urugvaj se mučio protiv Španije i Švedske. Domaćima je dovoljan remi i 220.000 ljudi u delirijumu skandira ’campeao do mundo’ kada je Frijasa postigao vodeći gol. Nisu ni primetili kada je Skijafino izjednačio rezultat. Ali su i te kako registrovali pogodak Alsidesa Giđe na asistenciju Pereza u 79. minutu. Ne zna se tačan broj samoubistava i nervnih slomova, ali se zna da Brazilci do kraja života nisu oprostili golmanu Barbosi za taj pad koncentracije u utakmici veka.

1. Severna Koreja - Italija 1:0 (SP 1966)
Park Du Ik je ipak bio profesor gimnastike. Ne zubar, kako se u prvi mah proneo glas. Egzekutor u meču koji je označio najveću sramotu u istoriji italijanskog fudbala. Leteli su paradajzi na aerodromu ’Kristoforo Kolombo’ u Đenovi po povratku iz Engleske. Selektor Fabri je ignorisao Interove vedete koje su u to doba vladale evropskim fudbalom i nagomilao ekipu sa prvotimcima Bolonje. Bulgareli se povredio i kako nije bilo izmena, celu utakmicu je statirao na terenu. Uprkos torturi engleskih vlasti (nisu ih pozvali na ceremoniju žreba, zabranili intoniranje njihove himne, dodelili im bazu čak i Midlsborou sa terenom za trening pored petrohemijske fabrike), omaleni Koreanci su pobrali simpatije domaće publike i zaslužili epitet maskote šampionata. Izraz ’Koreja’ Italijani i danas koriste kao asocijaciju za fudbalske slomove. Poput onog protiv Švedske pre godinu dana u Milanu.
...
Ko sme, taj može. Ko ne zna za strah, taj ide napred’ - vojvoda Živojin Mišić.
--------------------------

SVE KOLUMNE i INTERVJUI NEBOJŠE PETROVIĆA

Povezano

Sve vesti