Ne zaboravite šta je u životu najvažnije (VIDEO)

Autor:

Najmlađi često, bolje od odraslih, shvataju šta je u životu zaista važno. Ovaj kratki film će vas podsetiti na to.

7
A- A A+

Izvor: MONDO

Ovako su članovi redakcija MONDA i Espresa reagovali gledajući drugačiju prazničnu bajku, kojom nas Lidl Srbija podseća na ono što je stvarno važno.

Kratki film "Stvarno važno" pogledajte i vi, OVDE.

Praznici su vreme kada bi porodica trebalo da bude zajedno, vreme ljubavi, vreme koje svi pamtimo iz detinjstva.

Zima je, ali u kući je ušuškano i toplo, ispunjava je miris domaće hrane koja će nas ugrejati, svi članovi porodice su na okupu, zajedno se raduju i slave Novu godinu i Božić. Poljupce, čestitke i zagrljaje nemoguće je prebrojati.

lidl Foto: Lidl

Ali, često je kraj godine vreme kada sabiramo utiske, svodimo račune, prebrojavamo šta se dogodilo, maštamo o tome šta će se dogoditi u novoj godini koja je tu, iza ugla. Kada istu računicu primenjujemo i na one oko sebe, kada vagamo da li su se, možda, manje potrudili od nas, jer su mislili da je nešto drugo važnije. Jer su zaboravili šta je stvarno važno.

A šta se dogodi u tim trenucima, kada nas okupiraju obaveze, stres, pa i nagomilano nezadovoljstvo? Sve to "izađe" iz nas, i ponekad ne bira trenutak, niti mesto. Jer i mi zaboravimo šta je stvarno važno. I često tome prisustvuju i najmlađi, oni koji ne mogu da procene šta stoji iza nečije nervoze i ljutnje, već mogu samo da je osete i pretpostave da su baš oni uzrok.

Kratki film "Stvarno važno" predstavlja nam baš takve situacije, teške, nepotrebne, čiji su svedoci deca. Pažljivo pogledajte početak, pogledajte izraz lica svakog od tih dečaka i devojčica. Primećujete li da nisu iznenađeni? Da ni ne pokušavaju da nešto kažu, pitaju? Da se na njihovim licima oslikava skoro odrasla emocija? Jesu tužni, ali su uveliko i pomireni sa situacijom. Nije ovo prvi put da se u njoj nalaze.

To su klinci koji gledaju i slušaju dreku, svađu i međusobno optuživanje, po ko zna koji put. Oni mogu samo nemo da posmatraju i svim srcem žele da su – bilo gde drugde.

I onda odu.

lidl Foto: Lidl

Tiho, neprimetno, sitnim, pokunjenim koracima, tražeći neko mesto na kojem ih čeka mir, sloga, gde niko ni na koga ne viče. Gde je atmosfera topla, a ne hladna kao ton ljutitih odraslih. Gde se u vazduhu, umesto nepodnošljive tenzije, oseća samo miris praznične trpeze. Gde se šakom i kapom dele samo osmesi, a ne teške reči. Mraka su se do juče plašili, a sada hrabro koračaju kroz njega. I možda nisu dovoljno utopljeni, jer su mama i tata bili previše zauzeti svađom da bi uopšte primetili da izlaze, i rekli im "stavi kapu, zamotaj šal, gde su ti rukavice". Ali su spremni da i bez njih, kroz sneg, idu tamo gde ih srce vodi. I možda su ovaj put započeli sami, svako za sebe, ali se usput sreću i nastavljaju ga zajedno.

Stižu do litice, i taman kada pomisle da dalje nema kud, da je put bio uzalud, shvataju da iznad njih lebdi bajkovita kuća, iz čijih prozora izbijaju svetlo i toplota.

Daleko je, kako stići do tamo, deli ih provalija? Deca su, kao i uvek, snalažljiva i promućurnija nego što odrasli misle, pa ređaju poklone dok ne naprave sebi put, stepenice koje vode pravo do ulaza.

lidl Foto: Lidl

I ne, to nije čarobna Deda Mrazova radionica, nema irvasa crvenih, svetlećih noseva, niti patuljaka. Tu je sve za čime deca čeznu, a tako je jednostavno. Topla, osvetljena soba, zvonki smeh, nešto lepo čime mogu da se počaste, drugari sa kojima mogu da se igraju. I najvažnije, svi su zajedno, nestaje osećaj da su sami, da su nevažni, da ih niko ne primećuje.

Jer, oni su jedini koji su shvatili šta je zaista važno. Da budemo zajedno, da se međusobno slušamo, da razgovaramo, da obratimo pažnju na one koji su pored nas svakoga dana. Da vodimo računa kako sa njima, ili pred njima, razgovaramo. Jer su oni najbitniji. Da nas svađa, ljutnja i povišeni glasovi samo udaljavaju jedne od drugih. Da samo zajedno možemo da nađemo sreću i spokoj, baš kao što su ih oni pronašli na svom dugom putu kroz mračnu, zimsku noć. Jer nisu bili sami, bili su zajedno.

lidl Foto: Lidl

A gde su, za sve to vreme, odrasli, te mame, tate, bake i deke, koji su bili previše zaokupljeni svojim problemima da bi uopšte primetili svoje klince i klinceze? Koji su i dalje vikali, dok su se deca iskradala iz kuće, ili čak sa zadnjeg sedišta automobila zaustavljenog na semaforu, i odlazila u noć?

Bili su u svom "filmu", u svom besu i želji da kažu svoje, dok nisu shvatili da nedostaje ono najvažnije. Da su njihove najveće dragocenosti, najmanji i najvoljeniji članovi porodice, nestali. Da se ne vraćaju sa nestašnim osmehom, kada viču njihovo ime. Da neće izviriti iza fotelje, izvući se ispod stola, da sve ovo nije bila igra. Otišli su. Od njih, i zbog njih.

I u tom trenutku, odrasli su shvatili. Zbog nekih malih problema, koji su u tom trenutku izgledali ogromno, zaboravili su na najvažnije. Na porodicu. Na decu koju su priželjkivali, maštali o njoj, beskrajno joj se radovali, krišom želeli da imaju mamine oči, a tatin osmeh, da budu pametni, dobri i baš onakvi kakvi jesu. Da je zbog nekih tamo reči, koje je neko rekao iz tamo nekih pobuda, iz njihovog zagrljaja nestalo malo biće, čiji je svaki osmeh najveća motivacija da se svakog dana ustane iz kreveta i suoči se sa svetom. Čija je prva reč ona koju će pamtiti zauvek, dok će one izrečene u žaru rasprave, za koju se više ni ne sećaju oko čega je bila, zaboraviti za nekoliko minuta. Okićena jelka je tu, gde je najvažniji ukras njihovog doma?

Moramo da razumemo i odrasle, svet odraslih pun je stresa, obaveza, problema sa vremenom, problema sa novcem. Ali odrasli nisu samo odrasli, oni su i mame i tate. Najvažnije stvari u njihovom životu su ljubav i porodica. I krenuće i oni istim putem, da u decembarskoj noći pronađu svoje klince, da ih stignu, zagrle i odvedu kući. Jer su shvatili šta je stvarno važno.

Praznici su vreme ljubavi. Ne zaboravimo to.

Povezano

Sve vesti