Tokom nezaboravne trenerske karijere, jedne od najvećih u istoriji fudbala, Žoze Murinjo doveo je ukupno 133 fudbalera, od kojih su njegovi klubovi platili obeštećenje za 101 igrača.

U ovom trenutku, 55-godišnji Portugalac ima potrošenu milijardu i 553 miliona evra na pojačanja u Leiriji, Benfiki, Portu, Čelsiju, Interu, Real Madridu, ponovo Čelsiju i Mančester junajtedu, na koja je u proseku trošio 15,4 miliona evra.

Jasno je i bez ovog podatka da golobradi klinci, najbolji polaznici fudbalskih akademija širom Evrope, nisu bili fokus njegovog interesovanja, što naravno ne znači da je bio protivnik takvih poteza u sredinama u kojima je radio, već da je shodno svom insistiranju na rezultatu odmah i svuda uglavnom dovodio igrače sposobne da odmah i svuda doprinesu ostvarenju najviših ciljeva.

Njegov najpoznatiji posao svakako je onaj obavljen na leto 2009. kada je posle prvog neuspešnog pohoda sa Interom na titulu prvaka Evrope prodao najveću zvezdu Serije A svom budućem zakletom neprijatelju, Pepu Gvardioli, ali tek nakon što je za Zlatana Ibrahimovića dobio 69,5 miliona evra i Samuela Eto.

Novac je potom potrošio na Dijega Milita (25) i Tijaga Motu (10,2) iz Đenove, Veslija Snajdera iz Real Madrida (10) i Lusija iz Bajerna (7), pa je sa izvanrednom grupom fudbalera koji su ga sačekali u Milanu i petoricom vanserijskih pojačanja dobijenih za jednog neponovljivog Ibru krenuo u pohod ka istorijskoj "tripleti" do koje je stigao upravo preko Barselone u polufinalu i potom Bajerna u finalu Lige šampiona.

Pre i posle toga, temperamentni profesor fizičkog vaspitanja pogađao je i promašivao pojačanja, nalazio velike igrače za malo novca ili bez obeštećenja, ali i preplaćivao fudbalere koji ni na koji način nisu doprinosili, vezivao se blisko sa superagentima poput Žoržea Mendeša ili Mina Rajole, postavio svetski rekord dovođenjem Pola Pogbe, platio 85 miliona za Romelua Lukaku ili 60 za Freda, ali se na prste jedne ruke mogu nabrojati "golobradi" momci koji su angažovani na njegovo insistiranje.

Utoliko, kada se u jeku sveopšte krize na "Old trafordu" i Murinjovog rata sa svima pa i prvim operativcem kluba, Edom Vudvordom, proširila vest o tome da će prvo januarsko pojačanje Mančester junajteda biti 16-godišnji napadač francuskog Amijena, Noam Emeran, kao i da će obeštećenje iznositi oko dvam miliona evra sa tendencijom rasta ka punih deset u budućnosti...

...mnogi su je razumeli i kao definitivno odustajanje kluba od stila poslovanja zbog kog je Murinjo, na kraju, i doveden. Drugim rečima, da talentovani Emeran nije ono što je "Specijalni" tražio i očekivao u januaru, do kog će Junajted uporedo voditi drugačiju transfer politiku i raditi na jačanju baze za budućnost.

Emeran bi, posle 19-godišnjeg Dijega Daloa iz Porta, postao drugi tinejdžer angažovan ove godine, koju je Murinjo gotovo celu proveo neraspoložen bez obzira na drugo mesto u Premijer ligi i finale FA kupa.

Junajted, i dalje lider među engleskim klubovima u poslovnom svetu, nekada je bio sinonim za postavljanje standarda na sporskom terenu na kom su generacije fudbalera pod vođstvom sera Aleksa Fergusona delovale zastrašujuće dobro čak i u sezonama u kojima praktično nisu dovođena pojačanja ili su to bili, u tom trenutku, prilično anonimni i jeftini igrači.

Danas, pet i po godina od Škotovog odlaska sa klupe, Junajted je jedini klub iz "velike šestorke" Premijer lige koji se nije prebacio na kontinentalno uređenje, gde se transferima pre svega bavi sportski direktor (u dogovoru sa trenerom i ostalim saradnicima), a fudbalskom igrom pre svega trener (u dogovoru sa sportskim direktorom i ostalim saradnicima).

Do daljeg, "na papiru" to će biti Murinjov posao, mada nam realnost ukazuje na to da ga Glejzeri, kao vlasnici, ne vide dugoročno na "Teatru snova" i da će "reizgradnju" ovog giganta nastaviti neko drugi.

Murinju ugovor ističe 2020. godine, a ove jeseni jedna od najčešćih tema u tekstovima o Mančester junajtedu bila je licitacija sa potencijalnim pojačanjima, ali na mestu sportskog direktora. Mančester siti je prvi izveo tu tranziciju uz par jakih imena iz Barselone, Čelsi se uz mnogo lutanja i grešaka pridružio potom, a "ispratili" su i Totenhem i Liverpul sve dok tadašnji Arsenalov CEO, Ivan Gazidis, nije "poterao" Arsena Vengera dovođenjem VIP ljudi sa "Kamp nou" i "Vestfalena", Raula Saljehija i Svena Mislintata.

Sve to ljudi iz Junajteda gledali su sa strane, uvereni da posle Dejvida Mojesa i Luja van Gala ne mogu i treći put da promaše i da će im jedan od najtrofejnijih aktivnih trenera doneti instant rezultat.

Ispostavilo se...