I pegla-servisom u borbu protiv bele kuge

Autor:

S najvažnijeg fronta u borbi za opstanak srpskog naroda, borbi protiv bele kuge, stižu prve dobre vesti - mera za povećanje nataliteta daju rezultate, a neke od njih su, pa recimo neobične, kao servis za peglanje veša.

11
A- A A+

kolica z abebu, beba, dete, trudnice, porodilje, trudnica, bebe, mame, Foto: Mondo/Stefan Stojanović Ilustracija

Srbi ne planeti Zemlji neće izumreti baš tako brzo kako je izgledalo katastrofalne 2016, godine u kojoj je bilo najmanje rođene dece od kada se to beleži u Srbiji. Veoma negativan trend je zaustavljen i broj novorođene dece u zemlji povećao se prošle godine za 160 u odnosu na pomenutu godinu.

"Time je ispunjen prvi cilj Strategije za podsticanje rađanja - zaustavljen je dalji pad broja rođene dece. Dobra vest ali ne još i razlog da se previše radujemo", ističe Slavica Đukić Dejanović, ministarka zadužena za populacionu politiku u godinjem sumiranju rezultata rada kabineta.

Država je ozbiljno počela da se bavi belom kugom, kako se prosto srpski zove po opstanak nacije veoma ozbiljan problem sa padom nataliteta, tek u poslednje dve, tri godine, priznaje to i ministarka Đukić Dejanović.

Zamislite da dogodine nestane Zaječar

Sa 103.722 umrla građanina Srbije a rođenih tek 64894, Srbija je i dalje svake godine sve manja i manja, ali je bar sada godišnji manjak od gotovo 39 hiljada ljudi nešto manji od ranijih. No i dalje na godišnje nestane jedan Zaječar, Jagodina ili Sremska Mitrovica.

Usvojena je Strategija podsticanja rađanja, koja više nije samo priča "treba nam više beba", već je donela i dve nove oblasti - brigu o starima i upravljanje migracijama (selo - grad, iseljavanje, svetske migracije).

U javnosti je najviše odjeknula mera, sasvim očekivano jer se tiče para, doneta Zakonom o finansijskoj podršci porodici s decom. Tu je namenjen za siromašnu državu kakva je Srbija ozbiljna količina novca za dosad najveći broj obuhvaćenih žena.

Za svako prvo dete majke dobijaju jednokratno 100.000 dinara (ranije 39.503), za drugo 10.000 dinara mesečno tokom prve dve godine (6.436). Za treće dete dobija se 12.000 dinara mesečno tokom deset godina (ranije 11.584, tokom dve godine), dok se za četvrto dobija 18.000 mesečno, takođe tokom deset godina (15.446 u dve godine).

Srbija se kod ovih naknada drži preporuka Svetske zdravstvene organizacije da je rađanje do četiri deteta blagotvorno za majku i decu.

Prebrojte decu: Svake godine hiljade đaka manje

Ali javnosti je promakla jednako važna druga linija u borbi za bolji natalitet, ona koju su uz pomoć Kabineta ministra zaduženog za populacionu politiku, a na svoj zahtev, sprovele lokalne samouprave.

"Novorođenih nam svakako nedostaje, ali naša briga je i da nam uslovi da nas bude više budu olakšani", kaže Slavica Đukić Dejanović.

A među tim uslovima ima i onih za koje ne bismo na prvi pogled rekli da spadaju u borbu protiv bele kuge, na koju se u delu srpske javnosti i dalje gleda kao na neželjenu aktivnost države i "mešanje u privatnost žena".

Katastrofa: Svake godine nas je 35.000 manje

"Nismo želeli da mi određujemo kome šta treba već smo pozvali samouprave da apliciraju sa svojih predlozima. Recimo, u Somboru je kupljeno, sređeno i poklonjeno mladim bračnim parovima deset kuća, ali i organizovan besplatan servis za peglanje veša roditeljima sa dvoje dece starosti do 15 godina. Odziv je odličan i kažu da ne možete da zamislite kolika je to pomoć za zaposlene roditelje, posebno majke", kaže Đukić Dejanović.

Kad bi bebe dobijale izbore...

Do tada se "samo pričalo", nešto iz nebrige, nešto iz neznanja ali nešto i zbog toga što ta priča ne donosi brze političke poene. "Onaj ko se bavi ovom temom, bilo da je političar ili novinar, ne može da očekuje popularnost. Pogotovo političar koji ima kratak mandat za koji može da rešava jedan problem u toj oblasti a ljudi odmah pitaju kada će se rešiti još tri druga. A ako danas radimo dobro, rezultat dolazi tek za deceniju ili dve, a to je kasno za svaku vladu", kaže ministarka Đukić Dejanović.

Ministarka kaže da sa ima mnogo stvari koje se mogu uraditi a da čak ni ne koštaju mnogo. Rečit je slučaj iz Gadžinog Hana.

"Bilo je dovoljno samo organizovati vrtić da umesto u osam, decu prima od šest sati ujutro, kada roditelji poljoprivrednici idu u polje. Ta dva sata njima mnogo znači, jer nisu imali kome da ostave decu", kaže Đukić Dejanović.

A radilo se i ono što košta: rekonstrukcija starih ili izgradnja novih vrtića (Kraljevo, Velika Plana, Veliko gradište, Bor...); rekonstrukcija kuhinja za vrtiće (Kragujevac, Kopaonik, Subotica, gde je kapacitet sa nekoliko stotina obroka dnevno povećan na 12.000), pravljenje igrališta za decu (Apatin, Odžaci, Bosilegrad...); u Velikom Gradištu će deca prvi put videti fiskulturni salu, u jaslice će poći i decu u Elemiru, Kleku, Stajićevu...

Na "meti" mera nisu samo deca. U Kosjeriću je poljsku mehanizaciju i opremu za započinjanje sopstvenog posla dobilo dest mladih bračnih parova, a plastenike njih 19 u Rekovcu, Ćupriji, Trgovištu i Bosilegradu.

Pored pomenutih kuća iz Sombora, slične su dobili i u Odžacima, a stanove su dobili bračni parovi u Crnoj Travi.

Borba protiv bele kuge: Poslodavci ne pomažuhttp://mondo.rs/a1094314/Info/Posao/Bela-kuga-poslodavci-nisu-za-fleksibilno-radno-vreme.html

Išlo se i šire - opremljene su za 60 miliona dinara zdravstvene ustanove: ultrazvučnim aparatima u Gornjem Milanovcu, Surdulici, Batočini...; vozilima polivalentne patronažne službe u Raškoj, Žablju, Varvarinu...; savetovališta za trudnice, reproduktivno zdravlje i mlade dobili su u Apatinu, Novom Bečeju, Žablju...

Mere su tu, prvi rezultati su tu, ali cilj je još veoma, veoma daleko. Ako se danas dobro bude radilo, podvlači ministarka Dejanović, nadamo se da moćemo da ispunimo cilj Strategije i za deset do petnaest godina nivo stope rađanja povećamo sa sadašnjih 1,46 na 1,85 deteta po ženi.

"Tek tada se možemo nadati da jednog dana dođemo do stanja koje nam obezbeđuje da održavamo broj ljudi u svakoj generaciji, a to znači stopu od 2,1 deteta po ženi", ističe Slavica Đukić Dejanović.

Povezano

Sve vesti