Zvezda u Ligi šampiona: Šta je bilo dobro, a šta ne!

Zvezda se uz povike publike "šampioni, šampioni" oprostila od ovogodišnjeg učešča u grupnoj fazi Lige šampiona, koje je sudeći po reakciji navijača - bilo i te kako uspešno.

Na semaforu je pisalo (pre)visokih 4:1 (2:0) za Pari sen Žermen, ali ni to nije pokvarilo utisak i konačni bilans od četiri boda osvojena u grupi sa višestruko bogatijim klubovima kakvi su pored šampiona Francuske i Liverpul i Napoli.

San je ostvaren u Salcburgu golovima El-Fardua Bena, dok je dodatnih šest mečeva sa gigantima svetskog fudbala bio samo "šlag na tortu" i malo više od toga...

Naravno, nije sve bilo savršeno u "kampanji" Crvene zvezde u najelitnijem evropskom klupskom takmičenju, ali malo ko će se sećati negativnih pojedinosti kada za nekoliko godina bude sabirao utiske o jeseni 2018. godine; bilo je i više nego dovoljno pozitivnih stvari koje će "zagrejati" srca navijača, ali nisu prevladala turobna osećanja u visokim porazima, kada je delovalo da su rivali s druge planete.

Mi smo istakli deset najjačih utisaka, a u komentarima nam pišite vaše!

EKIPA JE "PORASLA" U VELIKIM UTAKMICAMA

Kalendar kaže da je između utakmice Crvene zvezde i Florijane na Malti (3:3) i današnjeg dana prošlo 524 dana, ali je isto tako proteklo 30 evropskih utakmica, za šta je Zvezdi pre toga bilo potrebno 2904 dana da "nakupi" isti broj mečeva.

Odnosno - toliko je prošlo od suseta sa Rudarom u kvalifikacijam za Ligu Evrope (2009. godine) do dana kada je Vladan Milojević seo na klupu tima.

Ono što je posebno važno jeste da se u nastupima Crvene zvezde u Evropi značajno "oseti" razlika nakon svakih novih 90 minuta - odluke koje donose igrači poput Filipa Stojkovića ili Vujadina Savića, ispravnije su, hrabrije i preciznije iz utakmice u utakmicu, kao na video-igri kada se skupljaju "skill" poeni za "apgrejd" vaših likova.

Međutim, toga nema u život, iskustvo je nešto što se ne može osetiti pod prstima, ali ako se na pravi način skladišti u vama i sledeći put iskoristi na bolji način - onda je dragoceno.

Upravo tako je Vladan Milojević "oblikovao" svoje igrače koji su napredovali indivudualno, čak i timski u smislu taktičke obučenosti. Svako "iskakanje" iz odbrane u mečevima protiv recimo Napolija ili Liverpula na "Marakani" delovalo je kao unapred poznato svim igračima u timu:

Nije bilo više nepredvidivosti koja je odgovornost Marka Marina kada Miloš Degenek oseti da može da preseče pas po dubini za Mohameda Salaha - zna se da mora da ode liniju unazad, nije više potreban signal Benu kuda treba da utrči kada Milan Pavkov skoči na ispucanu loptu Milana Borjana - već "laserski" može da je vidi kako se teleportuje, nije više potreban poziv Filipu Stojkoviću da krene u kontru kada Nenad Krstičić osvoji loptu na sredini terena i kreće da traži dijagonalu...

Sve su to automatizmi u igri za koje je potreban rad, kvalitet i zajedništvo, a čini se da veliki mečevi još više mogu da oblikuju ekipu i nateraju je na napredak.

Posebno kada "zaplivate" u nepoznato.

Crvena zvezda je tako imala problem protiv PSŽ-a, Napolija i Liverpula u kontroli igre i bila je u podređenom položaju - potpuno suprotno od onoga što igra u Superligi - ali, malo po malo, videlo se kako od straha u organizaciji igre i protivnikovog presinga dolazi do novih mehanizama u igri i doze rizika - jer, samo se tako nešto i može naučiti u Ligi šampiona od boljih.

Šest, ako računamo i neverovatni Salcburg, onda osam utakmica od neprocenjivog značaja je za Crvenom zvezdom koja će sledeći put znati kako protiv rivala tog ranga.

Naravno, ako ostane na okupu zajedno sa trenerom Milojevićem.

VELIKI BROJ PRIMLJENIH GOLOVA, I JOŠ KAKO SU PRIMLJENI...

Gol razlika 5:17 je daleko od dobre.

Ako uzmemo u obzir da su primljeni golovi na samo 360 minuta fudbala, pošto su mreže na "Rajku Mitiću" mirovale na dve, taj podatak je onda još drastičniji i jasno nagoveštava najveću manjkavost u igri Crvene zvezde.

Ipak, i on se ne može uzeti "zdravo za gotovo" pošto govorimo o ekipama svetske klase koje su navikle da "melju" i koje su se baš zbog gol-razlike naoštrile protiv Zvezde.

PSŽ je bio najnemilosrdniji i tokom obe utakmice činilo se da im je "svaka pobeda mala", ali upravo taj mentalitet im je doneo i prvo mesto u grupi. Nisu bili strpljivi, želeli su gol po svaku cenu, napadali su iz svih oružja bez velike opreznosti u odbrani i kaznili Milana Borjana sa deset primljenih golova. Ako je na prvom meču u Parizu primio šest i odbranio još toliko, u Beogradu nije imao toliko ni sreće pošto su gostujući igrači bili daleko precizniji...

Golman Crvene zvezde je bio najsvetlija tačka odbrane i "registrovao" je najviše odbrana od svih golmana u Ligi šampiona, mada su saigrači morali više da ga zaštite.

Broj primljenih golova nije toliki problem koliko način na koji je većina primljena - naivno, tako je PSŽ u oba meča poveo posle velikih grešaka; neopreznog faula za "slobodnjak" Nejmara, a potom u Beogradu posle izgubljene lopte na sredini terena, verovatno i faula.

Napoli je na "San Paolu" poveo posle kornera, a Liverpul posle brzopotezne akcije (posle izgubljene lopte na sredini) i školskog dodavanja za usamljenog igrača na "kreču".

Utisak je da je i Crvena zvezda rano dozvoljavala rivalima da dođu do prvog gola što im je omogućavalo da "lakše dišu" i da ne dođu do nervoze, pa su tako u sva četiri poraza golovi dolazili dva puta u 10. i dva puta u 20. minutu!

To je, ipak, nedopustivo za takmičenje poput Lige šampiona...

DOMAĆI TEREN - ONO PRAVO!

Ako je problema bilo na gostovanjima, domaći teren je bio baš ono što je potrebno ekipama kakva je Crvena zvezda, o čemu se danima pričalo i u medijima zemalja rivalskog kluba koji je dolazio pred fanatične navijače.

Upravo oni su do poslednjeg mesta ispunili "Marakanu" u sve tri utakmice grupne faze, a utisak je da bi i veći kapacitet bio rasprodat kakvo je interesovanje vladalo...

Prošlo je bez većih incidenata, UEFA ove jeseni nije kažnjavala Crvenu zvezdu sem zbog uletanja u teren tokom slavlja u Salcburgu kada su zabranjena dva gostovanja, a "Marakana" je potvrdila zbog čega je često na top-listama najneverovatnijih atmosfera, što se posebno osetilo kada su igrači crveno-belih blizu gola protivnika.

Takvih desetak minuta dalo je "vetar u leđa" i u utorak protiv Pari sen Žermena kada se slavio gol nade Marka Gobeljića, što su jasno apostrofirali igrači oba tima.

Markinjos je istakao da je "vrela atmosfera" vladala nakon tog pogotka i da su oni što pre želeli da golom "utišaju" navijače, ne želeći da ponove grešku kakvu je napravio Liverpul kada je u kratkom razmaku dva puta primio gol na "Marakani".

Domaći teren je u čitavoj "kampanji" Crvene zvezde bio veliki oslonac - tu su "završeni" poslovi protiv Spartaksa i Suduve, uspešno su neutralizovani Salcburg, Napoli i Liverpul, dok su samo Pari sen Žermen - sa čak četiri gola - i Spartak Trnava "našli recept" kako protiv šampionskog tima Vladana Milojevića. Svako na svoj način, jedni silovitim napadom, drugi odbranom...

Upravo ovo mora biti oslonac Zvezde i u narednim sezonama u Evropi kada bude igrala kvalifikacione mečeve, posebno zbog pravila gola u gostima.

NESIGURNOST I "VELIKI RESPEKT" U GOSTIMA

Sušta suprotnost na gostovanjima, mada se i taj segment popravlja.

Kada ne igra na poznatom terenu, Crvena zvezda automatski prelazi u ulogu još većeg autsajdera, igrači deluju daleko uplašenije, zgrčeno, daleko od takozvane "zone komfora" kada ste na mestu koje vam je dom...

To je naročito bilo izraženo u prvoj velikoj utakmici protiv Pari sen Žermena kada su primili šest golova i delovali kao da jedva čekaju "kraj torture".

Taj meč je delovao kao da su igrači Crvene zvezde bili spremni da se brane do poslednje kapi znoja kako bi odbranili gol Milana Borjana, ali kada je prvi projektil prošao preko "živog zida" - taj voljni momenat je splasnuo, jer, kako "dovraga" dati gol onakvom timu?

A tek kad primite drugi, treći, peti... 

Ipak, pogodak Marka Marina, pa bio i utešni u porazu 1:6, "ogolio" je igračima Crvene zvezde činjenicu da igraju protiv ljudi koji su od iste materije kao i oni - krvi i mesa.

Svakako, to je bio tek jedan kroše za ogrebotinu na licu rivala, dok ste vi potpuno pretučeni i u bolovima, ali taj mali osmeh značio je i hrabrije iskorake i na "Enfildu" i "San Paolu", čak iako je zbirno primljeno sedam pogodaka.

Bilo je vidljivo da se Zvezda polako oslobađa pritiska, jasno je da kvalitet nedostaje, ali daleko je potrebnije igračima bilo da saznaju UŽIVO koji je to nivo straha koji u očima izazivaju igrači Pari sen Žermena, Napolija i Liverpula - baš kada stanete rame uz rame sa njima - a, ne da to bude zaključak izveden na osnovu video snimaka, pogleda na "transfermarkt" i svega onog na osnovu čega u glavi projektujemo zastrašujući nivo nečega što nismo videli.

Mnogo puta je sam pomisao na strah veći od onoga čega se plašite, trebalo bi da imaju na umu fudbaleri Crvene zvezde.

Toliko je velik da se strah često zamenjuje eufemizmom "veliki respekt".

ONI SU ISKOČILI KAO LIDERI - ZBOG HLADNOKRVNOSTI

Kod nekih, ipak nije bilo takvog straha i upravo oni su bili timski "lek za živce".

Milan Borjan je fenomenalnim intervencijama i pridikama saigrače iz odbrane držao budnim i terao ih da ne odustaju do kraja, što je svakako bolje od mlakih intervencija i neaktivnosti, potreban je neko iz uloge "oca" koji će bodriti igrače kada dođe do "padanja raspoloženja".

Neverovatan je bio i Marko Marin koji je postigao prvi gol za Crvenu zvezdu u Ligi šampiona kada su "sve lađe potonule u Parizu", a njegovo iskustvo i igranje u međunarodnim utakmicama videlo se u trenucima kada je bio raspoložen da povuče kontru i razigrava saigrače. U pojedinim trenucima videlo se da je "klasa za sebe", i da je baš takav igrač - i više njih - potrebno Zvezdi da bi igrala na nivou Lige šampiona i imala bitniju ulogu od trenutne.

Momak iz Bosanske Gradiške je potpisao ugovor na dve sezone, sigurno je svojim partijama ove godine u Ligi šampiona zainteresovao neke klubove, ali je poručio da se nada da će i naredne sezone sa Crvenom zvezdom igrati među elitom.

Gol i tri asistencije u ovom rangu takmičenja su i te kako velik uspeh...

Treći, i ništa manje važan, koji je odisao hladnokrvnošću i služio je sa "spuštanje pritiska" poput belog luka - bio je Dušan Jovančić.

Bivši kapiten Vojvodine je u Crvenu zvezdu došao kao slobodan igrač, trebalo je da bude alternativa za poziciju zadnjeg veznog, ali je zbog svog samopouzdanja i hrabrosti u donošenju odluka brzo postao jedan od najvažnijih fudbalera aktuelnog sastava Vladana Milojevića.

Ulazio je sa klupe i "razmrdavao" ekipu nekonvencionalnim rešenjima, znao je kada da padne i dobije faul, kada da povuče kontru i natera ostatak svog tima da "se da u trčanje", kada da se "uvuče" između štopera i omogući lakše iznošenje lopte, pa su se mnogobrojni fudbalski navijači - kada vide njega sa loptom - znali da zapitaju: "A, gde je bio do sada?".

Jovančić je definitivno obeležio učešće Crvene zvezde u Ligi šampiona, sve od onog ulaska u igru protiv Salcburga na pola sata, pa do mesta startera protiv Liverpula i PSŽ-a.

Vredi napomenuti da je i El-Fardu Ben, najbolji strelac Crvene zvezde ove sezone, bio i te kako hladnokrvan u završnicama napada, zbog čega je brzo pobrao simpatije navijača i potvrdio zašto ga je Milojević zvao iz Grčke.

ONI SU MOGLI I BOLJE...

Bilo je igrača koji su oduševili ove sezone za Crvenu zvezdu u Ligi šampiona, ali bilo je onih od kojih su se očekivale bolje partije, posebno kada su u pitanju stranci.

Ričmond Boaći se vratio u Beograd poslednjeg dana prelaznog roka kao kapitalno pojačanje za evropske izazove, ali je više bio van terena nego na njemu - iako je delovalo da je brzo ušao u ritam golovima u Superligi.

Upisao je svega 189 minuta u Ligi šampiona, izgubio je mesto "prvog špica", a ono što nije toliko pohvalno je prevelika sebičnost u završnici...

Navijači Zvezde sigurno još pamte kako je "bez veze" raspalio po lopti na "Enfildu" umesto da je pogledao ka saigračima, često se mogao čuti komentar da "Boaći igra za sebe, a ne za tim", što je osnovni postulat Vladana Milojević zbog kog su važnu ulogu kod njega znali da imaju i tehnički manje nadareni igrači, pošto su svoj učinak stavili lestvicu ispod.

Čini se da je Boaći zaboravio tu lekciju kada je pre godinu dana otišao u Kinu...

Slično je bilo i sa Kafuom, koji je došao kao veliko pojačanje, s tim da je Brazilac na pozajmici, pa su takve stvari donekle i mogle da se očekuju... Polako je gubio mesto u startnoj postavi, potom i na klupi, što je dovelo do toga da ne bude u protokolu za četiri od šest utakmica grupne faze.

I najverovatnije će se već u januaru vratiti u matični klub Bordo.

Veća očekivanja su bila i od Gorana Čaušića, koji je takođe stigao poslednjeg dana prelaznog roka, kako bi pojačao oštru konkurenciju na poziciji veznog fudbalera.

Njemu se za sada najviše može zameriti na tome što je na psihološkom nivou bio sušta suprotnost Dušanu Jovančiću i nespretnim reakcijama i panikom unosio nervozu u redove Crvene zvezde, čak više na utakmicama na "Marakani". Trema?

Od igrača koji je plaćen milion evra očekivala se bar ta doza smirenosti, poput one koju ima Nenad Krstičić, ali daleko od toga da je Čaušić već otpisan.

Potrebno mu je još rada u novom sistemu kod Vladana Milojevića, pa ćemo videti kako će iskoristiti tu šansu i da li će opravdati očekivanja (i novac) koji je uložen za njega. Ipak ga je Zvezda "jurila" godinu dana...

Zvezda više traži i od Nikole Stojiljkovića koji je došao kao direktna zamena za Aleksandra Pešića, ali povrede i slaba forma su "prošarali" njegovu prosečnu jesen u crveno-belom.

VELIKA ZARADA - KAKVA JE BILA POTREBNA ZVEZDI!

Svakako, vrlo važan momenat je i onaj finansijski.

Od kluba koji je ne tako davno imao dug veći od 50 miliona evra, došlo se do toga da je Crvena zvezda zaradila gotovo polovinu te sume, samo za jednu uspešnu jesen u Ligi šampiona, takmičenju koje "nagrađuje" više nego bilo koje drugo...

Činilo se da je Crvena zvezda "premlada" za učešće u Ligi šampiona i da je Liga Evrope i ove godine "bila po meri", ali "konačni račun" na kraju govori da se takve stvari moraju ignorisati i da se uvek mora napasti najviši mogući cilj, pa čak i po cenu toga da završite u grupi sa Pari sen Žermenom, Liverpulom i Napolijem.

Samo od "ulaska" u grupnu fazu Zvezda je inkasirala 15.250.000 evra (za nastup u kvalifikacijama 1.140.000), a bodovi protiv Liverpula i Napolija doneli su dodatnih 3.600.000 evra. 

U to nije uračunat novac od "marketing pula", TV prava i ulaznica (oko 3.700.000 evra), pa bi ukupna zarada Crvene zvezde trebalo da bude oko 25.000.000 evra.

Naravno, Crvena zvezda je posle ulaska u Ligu šampiona uložila i velik novac u pojačanja (Boaći, Marin, Čaušić), a videćemo kako će dobijene premije koristiti u narednom periodu i da li će biti iskorištene na pravi način.

Ne treba smetnuti s uma da je Zvezda učešćem u najelitnijem evropskom takmičenju "podigla" i cenu svojih igrača, tako da će lakše ulaziti u pregovore s drugim timovima.

I zahtevati više novca...

PREVIŠE PRIČE SA SUDIJAMA...

Još jedan negativan utisak, na kome će Milojević morati da poradi sa svojim igračima.

Istina, Crvena zvezda je imala nekoliko spornih odluka "na svoju štetu", posebno kada je u pitanju utakmica na "Enfildu" na kojoj je arbitar Danijel Zibert dosudio dva jedanaesterca, ali retko kada (gotovo nikada!) je polemika sa arbitrima pomogla...

Iz takvih situacija se "rađao" osećaj nepravde i nervoze, što je rival samo znao da iskoristi kao dodatni "energent" u nastojanju da postigle još neki gol dok nema koncentracije.

"Sudije štite veće", uzviknuo je Miloš Degenek posle utakmice sa Pari sen Žermenom kada je Edinson Kavani postigao gol nakon nedosuđenog faula na Milanu Pavkovu, ali treba biti iskren i priznati da je i Crvena zvezda imala sreće s nekim sudijskim odlukama.

Fudbaleri Crvene zvezde moraju da nauče kako da se ponašaju u takvim situacijama na evropskim utakmicama i da ne dozvole da zbog toga "planu".

Disciplina na terenu nije bila toliko problematična, samo je Nenad Krstičić bio suspendovan za utakmicu poslednjeg kola Lige šampiona, ali je bilo više žutih kartona dobijenih zbog prigovora što najviše iznervira trenera...

Zbog toga je Vladan Milojević bio i besan na svoje igrače koji su više gledali ka arbitru kada je Milan Pavkov ostao na travi, umesto što su razmišljali kako da zaustave rivala.

Treba napomenuti i da će od naredne sezone na snazi u ovom takmičenju biti i VAR tehnologija, tako da igrači sve više i više treba da se navikavaju na to da je sudijsku grešku moguće kasnije ispraviti i ne dozvoliti pad koncentracije i gubljenje energije na upozoravanje arbitra.

MILAN PAVKOV - PUN POGODAK!

Možda i najveći dobitak Crvene zvezde u ovogodišnjoj Ligi šampiona.

Bez obzira na odličan učinak u Radničkom prošle sezone, deluje kao da niko nije naročito ozbiljno računao na korpulentnog napadača iz Begeča, ali je na kraju upravo on doneo jedinu pobedu ove sezone fenomenalnim golovima protiv Liverpula.

Ne samo da je Milan Pavkov postigao dva gola, nego je omogućio promenu sopstvenog imidža u javnosti koji nije bio toliko ozbiljan, da ne iskoristimo teže reči.

Pavkov je nagovestio da je "on taj" još partijom protiv Salcburga, kada je energijom probudio ekipu, a upoređujući ga sa nastupima Ričmonda Boaćija - jasno je koji od dvojice više daje za ekipu, manje za sopstveni učinak.

Dobio je pesmu, dobio je na samopouzdanju, ali je dobio i poverenje saigrača koji sada znaju da je sposoban za mnogo veće domete od onih koji su mu zacrtani.

To se vidi i po njegovim sve boljim partijama u domaćem prvenstvu kada sve više učestvuje u igri svog tima i nije toliko daleko od lopte kao recimo protiv Suduve, pa se može reći da je sve bliže "idealnom napadaču" za sistem Vladana Milojevića.

Iako, to na prvi pogled nije tako delovalo...

Na Crvenoj zvezdi je da ga zadrži u svojim redovima, iako je ovog leta delovalo da je poslednja napadačka opcija. Nekome se karijere promene za dva meseca, a Milan Pavkov je svoja dva sačekao ove jeseni.

Ubrzo nakon što smo objavili tekst - Zvezde i jeste produžila ugovor s Pavkovim!

PONOVO NA VELIKOJ SCENI I KONTINUITET

Nije zgoreg podsetiti gde je Crvena zvezda bila pre dolaska Vladana Milojevića. 

Razočaravajući nastupi na međunarodnoj sceni i bolne lekcije, bez ičega naučenog, protiv Kairata, Ludogoreca ili Černomoreca udarile su direktno na moral kluba, delovalo je da je potrebna decenija rada kako bi se ponovo krenulo pravim putem, ali malo sreće i znanja i Vladan Milojević je već postavio neke rekorde.

Krenuo je neutabanim stazama, uspeo Zvezdu da odvede od početnog kruga kvalifikacija do Lige Evrope i Lige šampiona, da izbori proleće i jesen sa najboljima.

Taj učinak je ozbiljno pokrenuo klub u svakom smislu; finansijski su ojačali, porasli su apetiti i pojačanja su birana u skladu sa njima, stadion se "došminkavao" u hodu, a prvi put posle dosta vremena čini se da Crvena zvezda ima plan na duže staze.

Probudilo se kod navijača Zvezde ponovo ono osećanje "da su se vratili slavni dani" i na njemu će se bazirati i naredni pohodi.

Za ostanak na ovom nivou potreban je kontinuitet trenera, ostanak najboljih igrača, ali i to da se ne dozvole godine bez evropskog fudbala, bio on u Ligi šampiona ili u Ligi Evrope. Samo je to način na koji klub neće tapkati u mestu, što automatski znači i nazadovati...

Pojačanja za januarski prelazni rok (Milunović, Jirka...) su već spremna, od prošle jeseni - kako smo i pisali - važno je evidentirati pozicije na kojima je kvalitet dostigao "krajnje granice" i na kojima je napredak moguć samo angažovanjem novih igrača, što je ujedno i receptura po kojoj bi i Vladan Milojević, u trenerskom smislu, "rastao" istom brzinom kao klub i imao motiva da ostane na "Marakani".

Ova "evro" sezona je bila uspešna za Zvezdu, ali je neophodno i u jesen 2019. godine omogućiti ovakve izazove igračima, treneru i navijačima.