Srbija je u 2018. godini ponovo otvorila dva poglavlja u pristupnim pregovorima sa EU. Da li je to mnogo ili malo i šta nas očekuje u 2019 godini, raspravljalo se, između ostalog, na panelu "Od Austrije do Rumunije - Kakvi su izgledi za proširenje Unije koja se bavi sobom".
"Rezultat je dobar. Ne treba brkati brzinu i kvantitet (donošenja zakona ili otvaranja pregovaračkih poglavlja) sa kvalitetom. Važno je da se proces kreće i da se radi na vladavini prava, koje se provlači kroz sva poglavlja jer je fundament cele EU", optimista je Sem Fabrici, šef Misije EU u Srbiji.
Ambasador Austrije u Srbiji, zemlje koja za koju nedelju predaje predsedavanje EU Rumuniji, Nikolas Luteroti se slaže i kaže da je broj poglavlja i posledica evropskih okolnosti u vreme njihovog otvaranja.
Što se tiče previranja u Evropskoj Uniji, od Brexita i izbora za evropski parlament do pitanja imigracije, i tu je diplomata Fabrici optimističan.
"Evropa se neće mnogo promeniti ni posle izbora, bar ne u delu koji se tiče Zapadnog Balkana. Sve velike političke grupacije u EU, populisti, liberali, socijalisti, su se izjasnili za politiku proširenja, tako da se tu ništa ne menja. Sve je na regionu, da nastavi reforme, uvede vladavinu prava, pomire se države međusobno i pokaže inicijativu ka Briselu", kaže Fabrici.
Dva otvorena poglavlja, malo ili mnogo stvar je gledanja u polupunu ili polupraznu čašu, kaže Srđan Majstorović, predsednik UO Centra za evropske politike, koji je i organizator panela.
"Mislim da Srbija može i mora da bude ambicioznija od toga da svake godine otvara po dva poglavlja, iako svi znamo da ne zavisi sve od nje. A bojim se da ceo region u 2019. može da zapadne 'zimski san', čekajući da vidi šta će se dogoditi u EU i sa EU", kaže Majstorović.
Veliki izazov koji sledi zove se "trek rekord" (en. track record - pregled postignutog), odnosno da se uveri EU da se u dosadašnjem napretku primenjuju evropski propisi a ne samo da su izglasani (prepisani) zakoni u Skupštini.
"Sa poglavljima 23 (pravosuđe i osnovana ljudska prava) i 24 (prvda, sloboda i bezbednost) uši smo u potpuno novu fazu pregovora i to nije lako. Test će biti velike stvari koje se događaju u reformi pravosuđa, recimo uvođenje besplatne pravne pomoći kao potpuno novog sistema, ili novi zakon o migracijama i azilu. Imali smo veliku pomoć i podršku od Austrije a ništa manje ne očekujemo ni od Rumunije", kaže prof. Tanja Mišćević, šef srpskog Pregovaračkog tima za pristupanje EU.
A iskustva sa primenom propisa, i to loših, ima upravo Rumunija.
"Imali smo problema sa primenom propisa i zbog toga smo kao član EU bili pod prismotrom Brisela. Zbog toga imamo i to iskustvo, i možemo mnogo da pomognemo Srbiji, ako zatraži", rekla je ambasadorka te zemlje u Srbiji, Oana-Kristina Popu.
Ali Rumunija je i primer šta znači biti blizu i u EU.
"Kada smo počeli pregovore 2002. godine, Rumunija je imala BDP isti kao Srbija, a četiri godine kasnije, kada smo iz završili ali još nismo bili član (ušli su 2007), privredni rast je već bio veći od šest odsto i danas je takođe najveći u ovom delu sveta. Pritom, privreda Rumunije više nije samo Bukurešt, već je izvršena decentralizacija pa se sada i mnogi rumunski gradovi prijavljuju za titulu 'pametnih gradova'", kaže Popa.
"Kada smo počeli pregovore 2002. godine, Rumunija je imala BDP isti kao Srbija, a četiri godine kasnije, kada smo iz završili ali još nismo bili član (ušli su 2007), privredni rast je već bio veći od šest odsto i danas je takođe najveći u ovom delu sveta. Pritom, privreda Rumunije više nije samo Bukurešt, već je izvršena decentralizacija pa se sada i mnogi rumunski gradovi prijavljuju za titulu 'pametnih gradova'", kaže Popa.
