Slavni glumac otkrio da planira da objavi i četvrtu knjigu.
Treća knjiga Žarka Lauševića "Sve prođe, pa i doživotna" promovisana je pre nekoliko dana u Beogradu. Glumac najavio da sprema i četvrtu, koja pripada američkoj odiseji.
"Ne umem više da slikam. Da se ne lažemo, ni to moje ranije slikanje nije bila neka velika umetnost. Ni moje pisanje ni gluma. U Americi sam jedno vreme tome koliko-toliko podržavao porodični budžet. Više ću o tome pisati u poslednjem, četvrtom činu 'Hronike jedne robije", rekao je Žarko za "NIN".
Lauševićeve knjige "Godina prođe, dan nikad" i "Druga knjiga" ostvarile su ogroman uspeh kod domaće publike. U trećoj, nedavno objavljenoj knjizi, Žarko je potresno i intimno pisao o svojim osećanjima i dešavanjima tokom boravka u zatvoru u Zabeli.
Evo i odlomka iz predgovora treće knjige "Sve prođe, pa i doživotna".
Na stranicama nove knjige Žarka Lauševića: "Sve prođe, pa i doživotna" nalazimo bespoštedno strogo vođene i dosledno beležene razgovore sa samim sobom. Te Lauševićeve, do surovosti precizne vivisekcije sopstvene pozicije u dosuđenoj krivici, autentičnom misaonom oštrinom i smelim zahvatima u samo srce činjenica, čine ovu knjigu izuzetnom. Njena snaga je u tome što je bez bolećivosti, što ne zamagljuje, ne mami sažaljenje, ne pozira, već razotkriva i ne uzmiče pred suočavanjem. Zbog tog sasvim neobičnog au- torskog stava, ova bi dnevnička knjiga, verujem, prošla i najstrožiji izbor za listu vrhunskih u svojoj književnoj vrsti...
Dok slika ikonu za rukovodioca zatvora, zatim portrete svojih roditelja, beleži u dnevnik da se na čudan način oseća kao da je neko drugo biće dok to radi, kao da nije ni ovde ni tamo. A onda ga neke pojave surovo vrate unutar omeđenog kruga... U dnevnik je upisao koliko mu je značio telegram Mire Stupice kojim mu čestita novu 1997. godinu... ali i žal što ga nisu pustili na sahranu dobrom i prisnom starom prijatelju, glumcu Pepiju Lakoviću, koga je od milošte zvao — "oco"... I još je mnogo toga poverio Dnevniku na jedinstven način, bez patetike, bez lamenta, bez vazda spremne dežurne suze u grlu i šaržiranog efekta. U celosti navodi neke neodoljivo zgodne događaje sa kolega- ma glumcima koji mu dolaze u posetu, divne očinske razgovore sa decom, pisma Aniti, rodbini i prijateljima, kao i ona koja šalje, uz molbe za obnovu suđenja i druge advokatske intervencije. Isto tako upisuje poneki autentični dijalog sa zatvorenicima, kao ovaj:
"Žare, ti si dobar, ne valja ti to".
"Ovde su svi dobri".
"Niko ovde nije dobar, ti jesi".
"Jok ja. Samo se pretvaram. Diplomirani glumac".
