NEVIDLJIVI UBICA! Veliko zagađenje vazduha u Beogradu

Autor:

U poslednjih nedelju dana u Beogradu su prekoračene dnevne granične vrednosti štetne čestice PM10, pokazuju podaci Agencije za zaštitu životne sredine. Pročitajte gde su kritične tačke...

28
A- A A+
Smog i magla iznad grada. Foto: Mondo/Goran Sivački Smog i magla iznad grada.

Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, dozvoljena granica na dnevnom nivou ovih čestica od 50 mikrograma po metru kubnom, a gornja granica za jako zagađenje je 75.

Međutim, ona u poslednja 24 časa na Mostarskoj petlji iznosi 106,64, na Starom gradu 146,5, a na Novom Beogradu čak 151,68!

"Prekoračenja dnevne granične vrednosti P

  M10, koja iznose 50 mikrograma po kubnom metru su u poslednja četiri dana zabeležena na stanicama Novi Beograd, Stari Grad i Mostar",  kaže načelnik Odeljenja za kontrolu kvaliteta vazduha u Agenciji Milenko Jovanović.

ŠTA JE PM 10

Reč je o prašini (PM) manjoj od 10 mikrometara u zagađenom vazduhu, koja je, kako procenjuje Svetska zdravstvena organizacija (SZO), odgovorna za preuranjenu smrt više od 5.400 ljudi svake godine u Srbiji. Nevidljivi ubica, PM 10 čestice prilikom udisanja direktno napadaju respiratorni sistem i deponuju se u najdubljim delovima pluća, posebno ugrožavajući decu, trudnice, stare osobe i hronične bolesnike.

Koncentracije zagađujućih materija koje se prate u okviru monitoringa koji sprovodi Agencija variraju od sata do sata, odnosno od minuta do minuta, objasnio je Tanjugu Jovanović.

Evo gde je najzagađeniji vazduh u Srbiji

"Iz tog razloga trenutni presek stanja kvaliteta vazduha treba gledati u odnosu na neki period uz praćenje trenda, poboljšanja ili pogoršanja. U posednjih sedam dana, od 13. do 19. decembra u Beogradu su prekoračene dnevne granične vrednosti samo za suspendovane ćestice PM10", objasnio je Jovanović.

Koncentracije polutanata u zimskom periodu su posledica emisija iz industrije, saobraćaja i individualnih ložišta, koja često koriste nekvalitetna fosilna goriva i imaju nepotpuno sagorevanje, objasnio je Jovanović.

On kaže da budući da su preko zime česti periodi stabilne stratifikacije atmosfere praćene visokim pritiskom, niskim temperaturama, vremenom bez vetra i padavina, tada dolazi do višednevnog povećanja koncentracija emitovanih polutanata, posebno PM čestica u prizemnom sloju vazduha.

Jovanović je dodao da u nekim delovima Beograda postoji mnogo individualnih ložišta koji daju svoj negativan doprinos aerozagađenju.

"Same toplane, ukoliko ne koriste gas kao energent već fosilna goriva, su sigurno veliki izvor zagađenja. Poslednjih dana su se upravo stekli meteo uslovi koji su pogodovali povećanju koncentracije polutanata u prizemnom sloju, što su detektovale automatske stanice u Beogradu", kaže Jovanović.

Prema istraživanjima Svetske zdravstvene organizacije, suspendovane čestice dijametra 10 i 2.5 mikrona, u vazduhu "najodgovornije" su za ugrožavanje zdravlja ljudi.

Povezano

Sve vesti