Ako uzimate vitamine koji vam nisu potrebni, ne samo da bacate novac, već možete i zdravlje da ugrozite. Evo najčešćih mitova o vitaminima, ali i nekoliko istinitih činjenica.

Mit: Svi mogu da imaju koristi od uzimanja multivitamina.

Početkom 20. veka, manjak vitamina bio je česta pojava. Ali danas, malo je verovatno da patite od ozbiljnog nedostatka nekog vitamina u meri koja može da vam ugrozi zdravlje. Ipak, multivitaminski preparati nisu dobro rešenje čak i ako imate manjak nekog konkretnog vitamina. "Multivitamini ponekad sadrže i dvadesetak elemenata, ali voće i povrće ih imaju na stotine", kaže za Reader's Digest dr Marijan Nojhauzer specijalista iz Centra za istraživanje kancera u Sijetlu. "Ako samo uzmete multivitamine, ostajete uskraćeni za mnogo komponenti koje su važne za zdravlje."

Mit: Multivitamini mogu da budu "nadoknada" za lošu ishranu

"Polisa osiguranja" u jednoj piluli? Malo sutra. Studija u kojoj je učestvovalo više od 160.000 sredovečnih žena pokazala je da žene koje su redovno uzimale multivitamine nisu zdravije od onih koje nemaju tu naviku, bar ne kad su ozbiljne bolesti u pitanju - rak, kardiovaskularne bolesti, moždani udar. "Čak ni žene koje su se generalno loše hranile nisu imale naročite koristi od multivitamina", kaže dr Nojhauzer koja je vodila ovo istraživanje. 

Mit: Vitamin C štiti od prehlade

Ideja o tome da vitamin C štiti od prehlade i virusa "rođena" je '70. godina, i popularisao ju je Nobelovac Linus Pauling. Danas, apoteke su pune preparata sa ovim vitaminom, ali ne morate da podlegnete tome. Naučnici su 2013. analizirali studije iz prethodnih nekoliko decenija u kojima je učestvovalo više od 11.000 ljudi. Ispostavilo se da vitamin C ne štiti od prehlada, iako može da ubrza oporavak za jedan dan, i to ukoliko ga uzimate redovno, čitave godine. Pitanje je samo da li se to isplati…

Mit: Vitamini štite od bolesti srca

U jednom trenutku, naučnici su se nadali da bi antioksidanti kao što su vitamini C, E i beta-karoten mogli da budu korisni u prevenciji srčanih oboljenja, time što će smanjiti nakupljanje plaka na unutrašnjim zidovima arterija. Obećavali su i vitamini B grupe, jer folati, vitamini B6 i B12 pomažu u razbijanju aminokiseline homocisteina, čiji je visok nivo povezan sa razvojem kardiovaskularnih bolesti. Nažalost, ništa od ovoga nije se ispostavilo kao tačno. Umesto da gutate vitamine, lekari preporučuju da u ishrani bude zastupljeno što više voća, povrća i integralnih žitarica.

Mit: Vitamini štite od raka

Nestabilni molekuli poznati pod nazivom slobodni radikali mogu da oštete ćelijski DNK, čime se povećava rizik od raka. Zna se, takođe, da antioksidanti mogu da stabilizuju slobodne radikale, čineći ih, teorijski, manje opasnim. Ali, i za antioksidante važi isto što i za ostale korisne stvari… manje su efikasni kad su "spakovani" u tabletu. Brojne studije ovo su i potvrdile, među njima i jedna u kojoj su učestvovale 5.422 žene koje su tokom sedam godina uzimale ili kompleks vitamina B ili placebo, da bi se na kraju istraživanja ispostavilo da je stepen oboljevanja i smrtnosti od raka manje-više isti u obe grupe.

Mit: Ne mogu da škode

"Možda ne pomažu, ali ne mogu ni da škode" je još jedna česta zabluda. Istraživanja kažu drugačije. Ispostavilo se da, recimo, pilule beta-karotena povećavaju rizik od raka, kao i broj smrtnih ishoda kod muškaraca koji puše. Desetogodišnja studija u kojoj je učestvovalo više od 77.000 osoba starijih od 50 godina pokazala je da vitamini B6 i B12 povećavaju rizik od raka pluća kod muškaraca, ali ne i kod žena. Naučnici kažu da ove i slične studije kažu da su vitamini bezbedni i korisni kad dolaze iz namirnica, ali kad su u formi tableta, treba uzeti u obzir i neželjene efekte poput ovih gore navedenih.

Istina: Suplementi koji sadrže vitamin D su korisni

Vitamin D štiti od mnogih stanja. Muškarci koji imaju dovoljno vitamina D u krvi imaju upola niži rizik od infarkta nego oni kojima nedostaje ovaj vitamin. Takođe, vitamin D snižava i rizik od različitih vrsta raka. Vitamin D se proizvodi u koži pod uticajem ultravioletnih zraka, ali boja kože i ten određuju u kojoj meri će se taj vitamin stvarati. Svetloputim osobama je dovoljno i izlaganje lica i ruku sunčevoj svetlosti 45 minuta nedeljno da se stvore dovoljne količine vitamina D, dok tamnoputima treba i do 3 sata da se ispolji isti efekat.

Ali, tokom jeseni i zime organizmu je potrebna mala pomoć. Za odrasle osobe, preporučuje se dnevni unos od 600 IU vitamina D, koji kod starijih od 70 godina raste na 800 IU.

Istina: Ako planirate trudnoću, trebalo bi da uzimate vitamine

Ovo se naročito odnosi na folnu kiselinu. Žene koje u vreme pre trudnoće i za vreme trudnoće imaju dovoljno visok nivo folata u krvi imaju znatno manji rizik da rode bebu sa defektom poznatim kao "spina bifida". Pre trudnoće, i u ranim fazama trudnoće zbog toga se preporučuje uzimanje folne kiseline.