"Zdenko, imam samo jednu molbu za tebe. Da dođeš na intervju u majici benda Ramones, ako je i dalje imaš", rekao sam gostu MONDA kada smo pre par nedelja ugovarali intervju.

"Naravno, brate, kako da je nemam, imam nekoliko!", spremno je odgovorio Zdenko Muf, nekadašnji fudbaler, koji je karijeru izgradio u Grčkoj i Meksiku, veliki navijač Partizana koji u tom klubu nikada nije zaigrao, ali jeste nosio crno-beli dres u meksičkom klubu Tekos iz Gvadalahare, kada je proslavljajući gol skinuo dres tadašnjeg kluba, a ispod je imao Partizanov (o tome kasnije u ovom tekstu).

Ne samo zbog ljubavi prema pank muzici, Zdenko Muf je živopisna osoba, jedan od najzanimljivijih fudbalskih ličnosti iz Srbije. Uz Pericu Ognjenovića, sa kojim je odrastao u istoj ulici, jedan je od najpoznatijih fudbalera iz Smederevske Palanke.

Kao klinac išao je sa navijačima Partizana na sva gostovanja, isto je radio i dok je bio u omladincima, a potom i u seniorima Radničkog iz Beograda. 

I dan danas je izuzetno cenjen u Meksiku i njegovo ime ćete uvek naći na raznim listama TOP10 inostranih fudbalera koji su igrali u toj zemlji. Rame uz rame sa jednim Emiliom Butrahenjom!

A igrao je i protiv golmana Kamposa, protiv Ivana Zamorana, Romarija... Tamo su ga angažovali i da snimi reklamu za "Pepsi", a tada su birani samo najbolji fudbaleri iz svakog kluba.

PANK MUZIKA i USISAVANJE

Zdenko Muf je uvek na treninge ili na gostovanja nosio vokmen. A u vokmenu muzika bendova Ramones, Sex Pistols, Pekinška patka, kasnije Partibrejkersi, KUD Idijoti, Disciplina kičme... Otkud panker među fudbalerima?

"Ja sam dete 70-ih godina, uz starije drugove smo počeli da slušamo pank, imali smo i svoj klub u Smederevskoj Palanci. Sve je krenulo od Ramonsa, Pekinške patke, Pistolsa, AC/DC... potom se prešlo na Partibrejkerse, KUD Idijote i taj ceo novi talas... Bilo je to lepo i srećno vreme, vreme one Jugoslavije, imali smo divno detinjstvo. Pa, nama su Dino Merlin i Hari Mata Hari bili 'narodnjaci'. Potom sledi moj dolazak u Beograd, došao sam sa 17 godina, pa koncerti, izlazak u klubove 'Akademija', KST, SKC. I tako, meni je to ostalo do dan-danas. Znaš, ja sam malo težak, teško prihvatam to malo novije tako da i dan-danas to slušam. Kod Ramonsa je umetnost da su ljudi sa tri akorda napravili čudo i izdali 15 albuma. 'Rockaway Beach' obožavam, a 'It's alive' je najbolji album u istoriji po meni".

Nije se promenio ni danas...

"Obožavam kad usisavam kuću pa pustim do daske muziku da ne čujem usisivač. Pošto je aktuelan bend Jorgovan, odlični su, onda njih volim da slušam, a kad krenem kolima za Beograd to trešti, roka. Da pomenem i grupu Goblini, obavezno".

Tribina o Ramonsima: Da li nosite majicu The Ramones i znate li zašto?

Je l' su te saigrači gledali čudno zbog te muzike, jer je poznato da fudbaleri ovde obožavaju "narodnjake", folk muziku?

"Volim i ja narodnu muziku, ali isključivo one starije, recimo Miroslava Ilića. Ja sam se teško uklapao u to, ali činjenica je da je većina fudbalera slušala narodnu muziku. Ako se fokusiramo na 80-te, devojčice su tada volele Nove fosile, Srebrna krila, pa smo i mi pevušili te pesmice na žurkama, znaš već kako je to bilo... Ali, pank mi je ostao u srcu i duši. Sad kad uđem u svlačionicu i čujem kako ova moja deca slušaju ove nove 'narodnjake' samo im, u šali, kažem: 'Uz ovakvu muziku nećeete da pobeđujete'".

"Žao mi je što Ramonse nisam gledao uživo. Nije htela majka da mi da pare da 1991. godine idem na koncert u Beč, a kad su bili u Zagrebu, nisam mogao zbog obaveza prema Radničkom, imali smo utakmicu. Od inostranih bendova jedan od omiljenih mi je AC/DC. U ono vreme smo se delili na pankere i metalce. Najbolji koncert na kojem sam bio je AC/DC na stadionu Partizana, a u Meksiku sam slušao uživo Stonse, mada za njima nisam neki fanatik. Uz Ramonse koji su neprikosnoveni, bili su tu i The Cult, The Cure, The Clash...".

PRIJATELJSTVO SA VLADANOM MILOJEVIĆEM, KLADIONIČARSKI TIKETI, GRČKA

Sa 48-godišnjim Zdenkom sam planirao intervju odavno. Tačnije, od utakmice Red Bul Salcburg - Crvena zvezda. Saznao sam da je Zdenko odigrao u kladionici na rezultat 2:2. Zbog svog velikog prijatelja Vladana Milojevića, trenera Crvene zvezde, sa kojim je 4,5 godine delio dobro i zlo u Grčkoj. Pokazuje i ostale tikete koje je odigrao na Zvezdu - Krasnodar, Napoli... Sve pogoci, promašio je samo za utakmicu protiv Pari Sen Žermena. Odigrao je "X"...

Čak je, iako veliki partizanovac, u jednoj utakmici "uhvatio" sebe kako navija za Zvezdu. Tačnije, u dve utakmice - protiv Lestera (2000. godine) i nedavno protiv Liverpula u grupnoj fazi Lige šampiona.

"Ma, zbog tih Engleza i njihovog odnosa prema nama, onog njihovog nadobudnog i politike prema nama. Sećam se ono kad je Lester insistirao da se ne igra u Beogradu kao zbog bezbednosti... E, tad sam hteo da ih Zvezda zgazi. I sad protiv Liverpula. Možeš da zamisliš koliko mi je bilo teško da navijam za Zvezdu (smeh)", rekao je raspoloženi Zdenko.

Ipak, Zdenko Muf pripada nekom drugom vremenu kada su navijačke strasti bile potpuno drugačije. Kada su postojali neki drugi kodeksi. I drugačiji odnosi, vaspitanje.

"Ja ne mrzim Zvezdu, zašto bih je mrzeo, ja je poštujem, osvojila je Kup evropskih šampiona... Nije da navijam za Zvezdu, volim i kad izgube, jer onda mogu da vratim drugarima za 'peckanja'", kaže Zdenko Muf, koji sada igra za veterane Partizana.

Ovo zdravo rivalstvo, koje sada zvuči kao naučna fantastika i virtuelna realnost, Zdenko Muf potvrđuje i pričom o velikom prijatelju, sada treneru Crvene zvezde Vladanu Milojeviću, sa kojim je više od 4 godine igrao u Grčkoj. Sudbina ih je spojila u beogradskom Radničkom (tamo je bio i Darko Tešović, nekada igrač Partizana, sada trener šabačke Mačve) i držala ih zajedno najpre u Janjini, potom Kalamati.

"Vladan je izuzetan čovek, moj veliki prijatelj, zbog njega sam se radovao ovim uspesima Zvezde. I to mi je teško palo (smeh). Bez šale, on je stvarno sjajan čovek. Bili smo 4,5 godine u Grčkoj, cimeri. On je tada već bio u ozbiljnoj vezi, ali je u šali često znao da kaže da je 'više spavao sa mnom nego sa sadašnjom suprugom'".

Muf se prisetio dana u Grčkoj...

"Odlično smo se slagali na terenu, govorio sam u zezanju da sam ga prebacio u ofanzivnu veznu liniju da bi bio iza mene, jer zna se ko pakuje, a ko daje golove. Mnogo mi je drago što je ovo uradio sa Zvezdom. Kao partizanovac nisam bio srećan kada sam čuo da dolazi za trenera Zvezde. Bio sam u pravu, nažalost, jer vidite šta je napravio", kaže Zdenko.

Koliko je Muf ostavio dubok trag govori i to što je dobio veliki mural u Grčkoj - preko celog zida! Dao je 29 golova u jednoj sezoni - to je navijače inspirisalo da mu se ovako oduže.

Nedavno je u Janjini dobio ovacije, kada je pozvan da uveliča proslavu istorijskog plasmana Janjine u Ligu Evrope. Nisu ga zaboravili ni posle 20 godina. Izveli su ga na teren, a ceo stadion mu je skandirao... 

"Može da se vidi na snimku da sam se jedva suzdržavao da ne zaplačem od sreće. Zamisli, posle 20 godina ljudi su me se setili i skandirali mi. Stvarno mi je čast da sam kao stranac ostavio takav pečat, takav trag", kaže Muf.

AKCIJA MUFA i MILOJEVIĆA U GRČKOJ

Pred Zvezdine kvalifikacione utakmice u Ligi šampiona, Muf se stalno čuo sa Milojevićem.

"Kada su se sastali Apoel i Suduva, a litvanska Suduva potom prošla, rekao sam mu: 'Brate, al' tebe se**, ode ti u Ligu šampiona", smeje se Muf, prepričavajući i dopisivanje sa Milojevićem pred odlučujuće mečeve protiv Salcburga, kada mu je napisao: "Srećno! Znam da prolazite".  

Ponovo se vratio na navijačka "peckanja" sa drugarima koji navijaju za Zvezdu.

"Kad su ušli u Ligu šampiona bilo je, naravno, zezanja sa njihove strane, a znaš šta sam im ja rekao: 'Ljudi, šta vam je, meni to pričate? Pa, ja sam sve to prošao, ja sam drhtao zbog Partizana kada ode u Tuzlu, bar da uzmemo bod", ponovo se nasmejao Muf, ističući zapravo u čemu je suština navijanja za Partizan.

"Mnogo volim Partizan. Moj otac je to preneo na mene, počeo je da navija za Partizan zbog Miloša Milutinovića. Ja sam obožavao Mocu Vukotića, pa Kiću i Praju (Dragan Kićanović i Dražen Dalipagić, nekadašnje vedete KK Partizan i jugoslovenske košarke, prim. aut.). Sećam se 1979. godine, ćale me vodio na Partizan - Budućnost, nama je bila potrebna pobeda da opstanemo u ligi. Pobedimo 4:2, na stadionu ludnica. Pitam ćaleta: 'Je l' smo mi sad šampioni?'. On mi odgovara: 'Nismo, ali kao da jesmo'. To je i najveća privlačnost Partizana. Uvek je bilo više navijača Zvezde, uvek su oni bili u prvom planu, a mi smo uvek bili tu za Partizan, kao neko ko je naizgled slabiji, u manjini".

Kao navijač Partizana išao je svuda sa crno-belima da ih podržava sa tribinama. Kaže da jedino nije bio u Ljubljani (Olimpija) i nekadašnjem Titogradu (Podgorici).

"Ma, nema gde nisam bio. Jao, ali policija u Vikovcima je bila najgora! Izvedu nas iz voza, naprave špalir i onda su nas pendrecima 'ošurili'. Pa, onda Zagreb nekoliko puta, bio sam i u Splitu, ali tada sam bio sam na 'Poljudu'... Sećam se i utakmice u Skoplju, Vardar - Partizan 5:0. Vratim se ja kući, putovali smo ceo dan i potpuno slomljen kažem majci: 'Ja sutra ne idem u školu'. Ona me videla na šta ličim i kaže: 'Dobro, sine'. Šta će...".

Sad retko ide na utakmice Partizana. Poslednji put je bio kada je Partizan golom Brazilca Leonarda pobedio u večitom derbiju. 

"Muka mi je da gledam navijače podeljene u tri frakcije, ja bih voleo kao nekada, ono svi kao jedan, kad Jug zagrmi. A i da budem iskren ni kvalitet fudbala nije bogznašta... Verujem da će doći bolja vremena", dodaje Zdenko Muf.

Admir Smajić: "Vredelo je živeti zbog Partizana"

MESIKO i CRNO-BELO

Muf je u karijeri bio veoma blizu Partizana, ali nikada nije obukao crno-beli dres beogradskog kluba. Sve do ovih dana kada igra za veteransku sekciju Partizana. Ali, nije da nije nosio dres Partizana u Meksiku!

"Darko Tešović mi je poklonio dres sa 101. 'večitog derbija' kad im je dao gol. Čuvam ga i danas i ne bih ga prodao ni za šta na svetu! I tako sam ja taj dres obukao dok sam igrao u Tekosu. Dam gol i skinem dres mog kluba, a ispod taj Tešovićev. TV komentatori u Meksiku su odmah znali o čemu je reč i govorili su: 'Ima dres Partizana'", ispričao je Muf.

POGLEDAJTE

Nije mu to bio jedini dodir sa Partizanom, odnosno crno-belim dresom, dok je igrao u Meksiku. Njegov tadašnji klub Tekos imao je garnituru dresova sa crveno-belim kockama, po uzoru na one u kojima igra reprezentacija Hrvatske. Te dresove nije želeo da šalje prijateljima u Srbiji, iz poznatih razloga, odnosno malo ko bi ih nosio po ulicama srpskih gradova.

"Godinu dana nakon što sam došao u Meksiko, a bilo je to 1997. godine, Hrvatska je bila treća na Mundijalu i predsedniku Tekosa se svidelo kako su Hrvati igrali, pa je odlučio da i Tekos ima takve. Onda sam ja otišao kod njega i rekao mu: 'Predsedniče, imam problem, jer ne mogu da odnesem nijedan dres kući da poklonim drugarima, mi smo do nedavno ratovali sa Hrvatima i to bi bilo malo čudno. Rekao mi je: 'U redu, koju drugu garnituru hoćeš?'. Ja kao iz topa: 'Pa, crno-bele!'. I tako je on dao nalog da se urade crno-beli dresovi za gostovanja i dobili smo ih, pa sam mogao da ih poklanjam u Srbiji".

Mufov odlazak u Meksiko je sam po sebi zanimljiva priča, jer je ponuda stigla iznenada, a on nije mnogo znao o toj zemlji, pa je, recimo, poneo 4 zimske jakne. Sve četiri je vratio, jer je vreme bilo fenomenalno.

"Tad nije bilo interneta, šta smo znali o Meksiku - tekila, sombrero, Spidi Gonzales. Nešto sam čitao u knjigama... Ali, kad sam video da jedan Emilio Butrahenjo igra u Meksiku, onda je to bilo to. On je igrao svoju poslednju sezonu u karijeri, a ja prvu u Meksiku. Dok sam ja bio tamo u meksičkoj ligi su bili i golman Horhe Kampos, Ivan Zamorano, Sebastijan Abreu...", priča Muf i priseća se jednog od najupečatljivijih trenutaka svog trogodišnjeg boravka u Meksiku.

"Stadion 'Acteka'. Na tribinama 90.000 ljudi, a prima 120.000 i kažu mi da je poluprazan(?!). Izađem na zagrevanje i stojim u čudu, gledam ka tribinama, dok se moji saigrači normalno zagrevaju", kaže Muf, koji je zaista ostavio dubok trag u meksičkom fudbalu - nekoliko godina zaredom je biran u najbolji tim meksičke lige kao najbolji igrač i strelac Tekosa.

Još jedna epizoda iz njegovog meksičkog života - snimanje reklame za "Pepsi", a bio je izabran upravo kao najbolji igrač Tekosa. Svaki klub davao je po jedno "lice", a to su uglavnom bili najbolji igrači.

"Od tada pijem samo 'Pepsi' (smeh). Šalim se sa ovom mojom decom u klubu pa kad ih vidim da piju 'koka-kolu' dam im jači trening", kaže kroz osmeh.

U čemu je razlog, po tvom mišljenju, što su tebe Meksikanci toliko zavoleli i cenili da si i danas među najboljim strancima koji su igrali fudbal kod njih?

"Verovatno zbog mog karaktera. Kakav sam bio na terenu, takav sam bio i van njega. Nikada, recimo, nisam odbio da dam autogram, ili da ne stanem da se slikam sa navijačima, uvek sam prema svima bio korektan, naučio sam jezik... Dešavalo se da na našem stadionu bude 30.000 navijača, uglavnom gostujućeg tima, jer smo mi bli mlad klub, a onda dajem autograme i njihovim navijačima, koji su me pitali: 'Kad ćeš da dođeš kod nas?'. Cenili su me i poštovali", kaže Muf i nastavlja:

"Možda i zato što sam bio borac na terenu, buntovnik, nikad se nisam predavao. Evo, pre neki dan, gube ovi moji klinci na poluvremenu 0:4, ja uđem u svlačionicu, obodrim ih i na kraju bude 5:5. Ta krv koju unosim u fudbal, to je to. Možda zato, ljudi su to prepoznavali...".

"NAJPANKERSKIJI" GOL KARIJERE

Za kraj sam vratio Mufa na početak intervjua. Na muziku, tačnije spoj muzike i fudbala.

Koji bi svoj gol opisao kao "najpankerskiji"?

"Hm, nisam o tome razmišljao na taj način. Ali, neka bude onaj koji sam dao u Meksiku za Tekos. Taj gol su ponavljali 7, 8 puta tokom utakmice. To se nikad nije desilo", kaže Muf.

TO JE OVAJ GOL