Zlatni delfini za MONDO: Kako osvojiti, pa čuvati vrh

I 2018. ostaće upamćena kao jako uspešna godina vaterpolo reprezentacije Srbije.

Olimpijski šampioni su u prethodnih 12 meseci osvojili Mediteranske igre, Evropsko prvenstvo, a potom su u podmlađenom sastavu oko vrata stavili i bronzu na FINA Svetskom kupu, na kojem su budući nosioci igre "delfina" odigrali nerešeno protiv praktično najjačeg sastava Hrvatske.

Sve ostvareno, osvojeno i pokazano uliva dodatnu veru da će naša vaterpolo selekcija i u narednim godinama ostati na vrhu. I da će ga i dalje uspešno braniti.

Nakon "pozlaćene" 2018, kapiten "delfina" Filip Filipović otkrio je u razgovoru za MONDO koji je bio najveći izazov u proteklih 12 meseci.

"Smatram da je trenutno najveći izazov ove generacije iznalaženje motiva i ličnih ciljeva za budućnost. Ne govorim samo za ovu godinu, već i za svaku narednu. Ovo su momci koji su se ostvarili na svim poljima - i sportski i privatno i porodično, ali da bismo ostvarili sve čemu težimo, moramo svakog dana da pronalazimo nove motive, da sebi postavljamo nove ciljeve i da ka tome stremimo. Bez njih ne možemo ići napred", izjavio je Filipović u Begradu, gde su reprezentativci početkom ove nedelje dobili diplomatske pasoše od ministra spoljnih poslova Ivice Dačića, a potom i svečano ispratili godinu na tradicionalnom koktelu Vaterpolo saveza Srbije (VSS).

Prema kapitenovim rečima, odličja, pobede i uspehe iz 2018. trebalo bi ostaviti i zadržati u godini na izmaku.

"Na preseku 2018, trenutna realnost je izuzetno vedra - osvajači Evropskog prvenstva, Mediteranskih igara… Ipak, mislim da je to u ovom trenutku manje bitno. Trebalo bi da gledamo dalje ciljeve i kako da do njih dođemo. Već smo postali iskusna ekipa, zreli momci i potrebno je da zacrtamo nove poduhvate ka kojima ćemo ići".

Od kada se takmiči samo pod imenom Srbije, naša reprezentacija je završila samo dve kalendarske godine bez olimpijske, evropske ili svetske medalje. Prvi put se to dogodilo 2007, kada je na Svetskom prvenstvu u Melburnu osvojeno četvrto mesto, a drugi put 2013, kada je u Barseloni osvajanjem sedme pozicije doživljeno važno i neophodno "otrežnjenje", kako je u intervjuu za MONDO rekao Dejan Savić.

Iako ima samo 31 godinu, Filipović za sobom ima ogromno iskustvo, koje progovara iz njega i u bazenu i van njega. Sa "delfinima" je osvajao najviše vrhove, kao što pamti i Australiju i Barselonu i zajedno sa Gojkom Pijetlovićem, Branislavom Mitrovićem, Duško Pijetlovićem i Andrijom Prlainovićem bio je u timu i 2007. i 2013, posle koje je krenuo neviđeni zlatni niz našeg tima.

I kada pomislimo da smo sve videli i doživeli od vaterpolo reprezentativaca, oni uvek nađu način da pozitivno iznenade, da ostanu na vrhu, probude svoju glad za novim uspesima i da pobede sve rivale.

"Ima dosta nelogičnosti i dosta postulata koje smo prekršili do sada. Po cenu toga smo tu gde jesmo. Sada nam je zaista cilj da se predamo maksimalno, kao i da ulažemo u sebe i u ovaj sport sve što možemo. Nalazimo se u situaciji u kojoj se trenutno ulaže mnogo više u naš sport, ali da bismo nadomestili ono malo što nam fali naša obaveza je da uložimo celo biće da bismo ostvarili i svoje ciljeve, a naravno i ciljeve Vaterpolo saveza".

"FORMULU USPEHA ZNAMO"

Pred srpskim vaterpolom je još jedna godina velikih izazova i početak borbe za olimpijsku vizu. Posle završnice Evropa kupa u Budimpešti (od 5. do 7. aprila), "delfine" očekuje i finalni turnir Svetske lige u Beogradu (18-23. jun), a potom i Svetsko prvenstvo u Južnoj Koreji u junu.

"Za nas će prvi i osnovni cilj biti Svetska liga u Beogradu, koja je i prva šansa da se plasiramo na Olimpijske igre 2020. Sve svoje snage usmerićemo ka tome, jer imamo sreću da budemo domaćini, zahvaljujući ljudima iz Saveza i pre svega ljudima iz Ministarstva, koji su svojim radom omogućili da se ova Svetska liga odigra u Beogradu. Na tome im se lično zahvaljujem, jer znam kako je išla cela ta priča oko organizacije. Sva raspoloživa oružja uložićemo u junu, a potom se nadam da ćemo i na Svetsko prvenstvo otići u vedroj atmosferi. Ako ne, kao i uvek ići ćemo na najviše domete, od toga ne bi trebalo da odustanemo".

Posle toliko uspeha sa reprezentacijom, nakon još jednog zlata i priznanja za najboljeg igrača Evropskog prvenstva, neizbežno je zapitati se - koliko će Filipu lično biti teško da nađe motivaciju da opet krene u nove pobede, kada je već sve osvajao i sa reprezentacijom i sa čuvenim Pro Rekom?

"Sve je to stvar dobre i planirane organizacije, prioriteta, ciljeva. Svako od nas ima ciljeve i na klupskom i na reprezentativnom nivou. Mora se ići korak po korak, trenutno razmišljamo samo o klupskim utakmicama, posle toga se potpuno okrećemo reprezentaciji i nažalost neće biti mnogo vremena ni da se spremimo, ali ova ekipa je iskusna i dugo godina je zajedno, tako da znamo vrlo dobro formulu uspeha. Treba samo poći od sebe, dati sve od sebe u svakom trenutku i mislim da uspeh, pre ili kasnije, ne može da izostane". 

PRED 10. GODIŠNJICU "ONOG" GOLA U RIMU...

Nastupajuća godina biće i jubilarna deseta od Rima 2009. i već čuvenog osvajanja titule svetskog prvaka. Uspeh Srbije u "Večnom gradu" overen je tada golom Milana Aleksića u poslednjoj seriji peteraca protiv Španije, kojim je naša reprezentacija osvojila prvo zlato od rastanka sa Crnom Gorom.

Tog leta, nova generacija "delfina" otišla je u Italiju da se bori sa favoritima i sve ih pobedila. I sve što su 2009. nagovestili, članovi zlatne klase su u narednih desetak godina i ostvarili, a Aleksić je sve vreme ostao jako važan igrač šampionskog sastava.

Minulog leta, u Barseloni, on je ponovo u finalu bio jedan od izvođača peteraca (takođe protiv Španije) koji su odlučivali ko će biti šampion Evrope. "Žabicom" je zatresao mrežu i doprineo ostanku Srbije na kontinentalnom tronu.

U osvrtu na 2018, Aleksić takođe kao najveći izazov ističe potragu za motivacijom.

"Kao najveći izazov u 2018. izdvojiću nalaženje nove motivacije za ostvarivanje vrhunskih rezultata i pored toga što sam u karijeri uspeo da osvojim sve te trofeje. Mislim da sam u tome uspeo kao i čitava reprezentacija i kruna toga bilo je osvajanje evropskog zlata u Barseloni. Mislim da je to dobar put i smernica za ono što nas očekuje u naredne dve godine, zaključno sa Olimpijskim igrama u Tokiju 2020", rekao je Aleksić za MONDO.

"KAD OSTANEŠ BEZ PODSTREKA, NIŠTA NEMA SVRHU"

U kojoj meri je i "pomeranje" sa šampionskog na bronzano postolje prošlog leta bio podstrek da ovaj tim pokaže da mu je i dalje mesto na vrhu?

"Bili smo realno ispražnjeni posle Olimpijskih igara i niza zlatnih medalja do Rija. To se i videlo u nekim utakmicama i možda nam je ta bronzana medalja bila dodatni motiv i pokazala da smo znali da smo mogli više, ali da nismo uspeli u tome da svako pojedinačno izazove maksimum. Možda je to bio podstrek više da damo dodatni plus".

Pitanje motivacije je čest, ali i neizbežan deo razgovora sa "delfinima" o njihovim uspesima. Svako od vaterpolista na drugačiji način pošalje istu, šampionsku poruku - da je jako važno ostaviti na stranu pobede, medalje i podijume.

"Individualna je stvar kako će neko da nađe motivaciju u sebi, ali vaterpolo reprezentacija tako funkcioniše da se sve to brzo stavi u drugi plan i da se brzo postavljaju novi ciljevi. Već posle sledećeg Evropskog prvenstva vi ste bivši prvak Evrope. Treba gledati samo ispred sebe i tražiti motivaciju i podstrek. Kada se izgubi to - onda nema svrhe ni raditi", poruka je Milana Aleksića u intervjuu za MONDO.