Stiven Apija za MONDO: Nisam ja crnac, ja sam braonac

Bivši reprezentativac Gane Stiven Apija za MONDO o životu u Srbiji, "Bati Kan-Kanu", rasizmu u fudbalu, svom idolu Edgaru Davidsu, srpskim ženama i njihovoj lepoti...

Stiven Apija za MONDO: Nisam ja crnac, ja sam braonac Foto: MN Press

Nije se dugo zadržao u Srbiji. Niti je ostavio neki naročiti trag u Vojvodini. Ipak, Novosađani sa ponosom ističu da je dres njihovog kluba nosio jedan od najboljih igrača u istoriji afričkog fudbala.

"Pre nego što sam potpisao za Vojvodinu, nisam imao puno podataka o Srbiji. Mateja Kežman mi je stalno govorio kako je to predivna zemlja i da su Srbi veoma pobožan narod. To me je i privuklo, ja sam Hrišćanin, molim se Bogu i zaista verujem u njega".

Dobrodošli u "Azbuku" Stefana Apije. Pardon, ’Steve’ Apije. Uživajte... 

A kao Al Paćino
"U svakoj ulozi prepoznajete njegov karakter. To je ono što nekoga čini velikim glumcem. ’Scarface’ je moj omiljeni film, a on je tu bio briljantan. Baš kao i Denzel Vošington u ’Američkom gangsteru’. Volim i De Nira, jer takođe ume da su uživi u ulogu na neki originalan način. Možda to nisu najbolji glumci svih vremena, ali mi se dopada njihov karakter u svakom filmu".

B kao Bata Butorović
"Bio je mnogo interesantan čovek. Zahvaljujući njemu, svojevremeno sam i došao u Vojvodinu. Kada sam ga prvi put video u hotelu Park, znao sam da poseduje izuzetan ’personality’. Imao je malo čudan način oblačenja, ali to je bila refleksija njegove harizme. Uostalom, odelo čini čoveka".

Bata Butorović, Bata Kan Kan Foto: MN Press


V kao Vojvodina
"Pokušao sam da doprinesem osvajanju nekog trofeja i da pomognem u prekidu dominacije Zvezde i Partizana. Nažalost, nisam uspeo, što ne znači da su mi Srbija i Novi Sad ostali u ružnoj uspomeni. Naprotiv, upoznao sam divne ljude, naučio neke nove običaje i stekao nova iskustva. Bio sam impresioniran Sportskim centrom ’Vujadin Boškov’, danas je izuzetno važno da jedan klub ima više terena na raspolaganju i sjajne uslove za trening. Upoznao sam istoriju Vojvodine, mada sam i ranije znao da su dres tog kluba nosili asovi poput Mihajlovića, Jokanovića, Krasića, Jovanovića, Kačara... Imali smo sjajnu atmosferu, vladala je zdrava konkurencija za svako mesto u timu i ostaje žal što nismo napravili neki veći rezultat. Video sam da je i u Srbiji veoma izražen takmičarski aspekt, jer su se rezervisti na treninzima svim silama borili da zauzmu mesto u prvoj postavi. Bez toga nema ozbiljne ekipe i ozbiljnog fudbala".

G kao Greška
"Sastavni deo fudbala. Svi greše, ali isto tako svi treba da snose posledice. Ne sviđa mi se što sudije ostaju nekažnjene za svoje propuste. Kada igrač odigra loše, trener ga preseli na klupu i mora mnogo znoja da prolije da bi se opet vratio na teren. Sudije nastave da sude i nikom ništa. U fudbalu sitnice odlučuju o konačnom ishodu. Dogodi se propust, izgubite utakmicu i ne možete vreme da vratite unazad. Zato bi i sudije morale na prinudnu pauzu, ukoliko oštete neku ekipu“.

D kao Dujković
"Stigao je posle Živadinovića i napravio sjajan rezultat na Kupu Afrike u Egiptu. Vrhunac je bila utakmica protiv Brazila u osmini finala Mundijala 2006. Izgubili smo sa 3:0, ali smo generalno ostavili sjajan utisak u Nemačkoj. Pobede protiv Češke i SAD-a ostaju za sva vremena u analima afričkog fudbala".

Đ kao Đaci
"Moja deca žive u Gani, pohađaju školu i kada napune 17 godina sama će doneti odluku o svojoj budućnosti. Za šta god da se opredele, imaće moju apsolutnu podršku“.

E kao Edgar Davids
"Uz Huana Sebastijana Verona i Franka Rajkarda, čovek zbog koga sam počeo da se bavim fudbalom. Tri moja uzora u svakom smislu reči".

Ž kao Živadinović
"Imao sam zadovoljstvo da sarađujem sa nekoliko vaših stručnjaka i osećam potrebu da kažem da su srpski treneri imali presudan uticaj na razvoj fudbala u Gani. Sve je počelo sa Milanom Živadinovićem koji me je 2002. godine promovisao u kapitena i dodelio mi ulogu lidera reprezentacije".

Stiven Apija, Stephen Appiah Foto: MN Press



Z kao Zamišljanje
"Ili vizuelizacija, svejedno. Veoma bitan deo mentalne pripreme u sportu. Uvek sam dan pred utakmicu odlazio rano u krevet i zamišljao scene koje bi mogle da se dogode na terenu. Kovao sam plan, kako da se krećem, šta da odigram, kada da šutnem... Sutradan, uopšte nisam razmišljao o utakmici. Samo sam se opuštao i čekao da iz karantina krenemo ka stadionu".

I kao Istanbul
"Svaka čast italijanskom fudbalu i navijačima Juventusa, ali Turska je nešto sasvim drugo. Takav fanatizam ne postoji nigde na svetu. Čim sam stigao u Istanbul, ljudi su me prihvatili i zavoleli. Možda i zato što sam uvek bio veliki borac, pravio sam atmomsferu u svlačionici, ginuo za ekipu i poštovao grb na dresu. Nikada nisam imao eksces sa trenerom, saigračem ili protivnikom. Ono što mi je  posebno drago, nisu me cenili samo navijači Fenera, već i oni iz Galatasaraja i Bešiktaša. Uvek sam davao maksimum na terenu, nisam se folirao, a Turci to lako prepoznaju. Zato me i dan danas obožavaju. Kada sam pre par godina otišao sa Vojvodinom na pripreme u Antaliju, uverio sam se da me nisu zaboravili. Ugađali su mi u hotelu, prilazili da se slikamo, tražili autogram... Zaista imponuje kada shvatite da ste u nekoj sredini ostavili neizbrisiv trag".

J kao Juventus
"Igrali smo protiv Kaljarija i pobeda nam je garantovala ’skudeto’. Postigao sam gol za 2:1 i to je u svim anketama i dan danas jedan od najlepših golova u istoriji torinskog kluba. Osvojio sam titulu i otišao u Fenerbahče".

K kao Koleno
"Uzrok svih mojih problema i glavni krivac za najružniju epizodu u životu i karijeri. Taman što sam osvojio titulu sa Fenerom 2007. godine, dogodila se povreda i morao sam na operaciju. Svašta se iskomplikovalo tokom postoperativnog ciklusa i moglo je da se završi tragično. Mnogo sam patio, oporavak je bio dug i iscrpljujuć, ali sam smogao snage i vratio se fudbalu".

Stiven Apija, Stephen Appiah Foto: MN Press



L kao Lipi
"Imao sam privilegiju i zadovoljstvo da sarađujem sa vrhunskim stručnjacima tokom karijere. U Udinama sa Zakeronijem i Gvidolinom. U Parmi sa Malezanijem, Ulivijerijem, Pasarelom i Sakijem. U Breši sam imao Karleta Maconea koji je izuzetna jaka ličnost i ostavio je ogroman pečat na mene  kao fudbalera. U Juventusu su bili Lipi i Kapelo, u Feneru Krištof Daum i Ziko, u Bolonji Kolombo... Ipak, Arigo Saki, Fabio Kapelo i Marćelo Lipi su specijalna kategorija i za njih sam nekako posebno vezan".

M kao Mobilni telefon
"Zamišljam scenu, moram na pusto ostrvo i dozvoljeno mi je samo tri stvari da ponesem sa sobom. Telefon je prvi u koferu, jer bez njega ne mogu da mrdnem. Ne, lažem. Deca su na prvom mestu, pa onda mobilni telefon i na kraju lopta. Pretpostavljam da je žongliranje na pustom ostrvu vrhunski užitak".

N kao Novosađanke
"Prijatelji su mi pričali o lepoti srpskih devojaka i uverio sam se da su bili u pravu. Doduše, meni spoljašnji izlged nije toliko bitan. Dovoljno je da žena bude jednostavna i inteligentna".

Nj kao Njuh
"Dok sam igrao fudbal, svi su mi govorili da imam njuh za trenerski posao. Kapirao sam taktiku brže i lakše od svojih saigrača. Bilo je u meni strasti i opsesije za fudbalom. Ipak, shvatio sam da je to izuzetno stresna profesija i posvetio sam se nekim drugim stvarima".

O kao Ofsajd
"Ne bih tu ništa dirao. Fudbal je najlepši sport na svetu baš zbog univerzalnih pravila igre. Šta bih promenio? Nikada nisam razmišljao o tome, ali bih voleo da se uvedu dodatne izmene. Igra se svaka tri dana, ritam je neizdrživ i zato dolazi do povreda igrača. Mislim da su tri izmene malo za 90 minuta igre. Da se ja pitam, bilo bi ih pet ili šest".

Stiven Apija, Stephen Appiah Foto: MN Press



P kao Pretorija
"Veoma smo respektovali tim za koji se očekivalo da bude najprijatnije iznenađenje Svetskog prvenstva. Imena poput Vidića, Krasića, Ivanovića, Stankovića, zaista su ulivala strahopoštovanje. Čini mi se da je i Žilić bio u toj ekipi... Oprostite, Žigić. U svakom slučaju, bilo je mnogo igrača koji su imali ključne uloge u vrhunskim evropskim klubovima. Ipak, daleko od toga da smo se plašili te utakmice. Ušli smo hrabro, zasluženo pobedili i napravili zamajac za nastavak turnira".

R kao Rajevac
"Potpuno je promenio način shvatanja fudbala u Gani. Rezultat je stigao kao logična posledica. Odveo je ekipu na Kup Afrike i dogurao do finala, iako nije mogao da računa na nekoliko najboljih igrača. Bez mene, Esijena, Mensaha i Muntarija bio je na korak od trijumfa. Posle je u Južnoj Africi napravio iskorak i na svetskoj sceni. Plasman među osam najboljih reprezentacija je podvig neslućenih razmera, a znate i sami kako nas je Luis Suarez u 120. minutu sprečio da odemo u polufinale Svetskog prvenstva. Ukratko, Rajevac je obeležio istoriju fudbala u čitavoj Africi".

S kao Stara dama
"Nisam imao pojma da Vojvodina koristi isti nadimak kao Juventus. Vrlo interesantno. Eto, imao sam čast da branim boje dve Stare dame evropskog fudbala. Kad smo kod nadimaka, mene zovu Tornado. Simpatično je i ovo Steva, mada je drugarima najlakše da kažu Api".

T kao Tetovaže
"Većina ih je posvećena veri i hrišćanstvu. Ovo sunce na levoj ruci je u obliku cveta San Flava, tu je i tribal kao simbol jedinstva, zatim krst i poruka koja u originalu glasi ’samo bog može da MI sudi’, ali ja sam to promenio u ’samo bog može da IM sudi’. Naravno, tu su i imena moje dece, Larija, Rodnija, Dastina i Vanese".

Ć kao Ćezena
"Klub u kojem sam stavio tačku na svoju italijansku epizodu. Trener je bio Fikadenti, počeli smo sjajno, pobedili Milan i Leće, remizirali sa Romom i posle tri kola delili prvo mesto sa Interom. To je bio povratak Ćezene u Seriju A posle 19 godina. Završili smo sezonu na 15. mestu i zadržali elitni status".

U kao Udine
"Prva etapa moje evropske avanture. Napustio sam Ganu sa 16 i po godina i odmah dobio šansu da se okušam u vrhunskom fudbalu. Stigao sam kao polušpic ili neka vrsta ’desetke’, a italijanski treneri su me vratili nazad i pretvorili u klasičnog veznog igrača. Mi Afrikanci nemamo drugog izbora, moramo daleko od svog doma u potrazi za fudbalskom slavom. Ja sam uspeo, ali mnogi moji zemljaci nisu te sreće".

F kao Formula 1
"Lari se u početku ’ložio’ samo na Formulu 1. Nije hteo da čuje za fudbal. Često sam mu u šali govorio ’sine, gde si video crnca u bolidu Formule 1’. Kasnije se okrenuo pravom sportu i zajedno sa Rodnijem trenirao u Juventusovoj školici fudbala. Sada je prosto opsednut fudbalom, priča samo o utakmicama i golovima. Zaista sam ponosan jer vidim da ume sa loptom".

H kao Hvala
"Kada odeš u stranu zemlju prvo naučiš psovke, ali ja sam se trudio da zapamtim i neke lepše reči. U glavi su mi ostali ’hvala’ i ’dobro jutro’. Mnogo težak jezik, srećom šef je znao španski (Dejan Vukićević, op.aut), pa smo se lakše razumeli. Uostalom, fudbal se govori univerzalnim jezikom i nema mnogo nepoznatih reči".

C kao Crnac
"Meni je priča o rasizmu zabavna i smešna. Gledam na nju iz tri različita ugla. Prvi je čisto takmičarski, recimo da je Mesi crnac i da igrate protiv Barselone. Vaši navijači će na sve načine pokušavati da ga izvedu iz takta i vikaće mu ’buu-buu-buu’. Ali, ne zato što je on crnac, nego zato što je najbolji igrač na svetu i što se plaše da će deklasirati vašu ekipu. Zatim, ima navijača koji zvižde samo zato što imaju predrasudu prema crnoj boji. Da ih pitate zašto to čine, ne bi imali racionalno objašnjenje. I treće, za mene najsmešnije, ko to kaže da smo mi uopšte crnci? Moji prijatelji umiru od smeha kada im kažem da moja koža nema veze sa crnom bojom. Evo, pogledaj moju ruku, zar je to crno’ Znaš šta je crno, evo ovo (vadi mobilni telefon iz džepa, op.aut). Ovaj telefon je crne boje, a moja ruka je braon. Evo ti, uporedi jedno sa drugim pa mi reci da li sam u pravu. I zato, kada mi neko dobaci ’gde si crnac’, ja se samo nasmejem i kažem ’ja nisam ni crnac, ni belac, ja sam braonac’. Dakle, nema problema. Bar ja ne vidim u čemu je problem. Ako nekome smeta braon boja, šta mu ja mogu".

Č kao Čoja
"Obožavam bilijar i igram ga kad god mi se ukaže prilika. Stoni tenis je takođe bio simpatična razbibriga tokom karantina. I jedno i drugo je nezamislivo bez neke dobre muzike u pozadini".

Dž kao Džekil i Hajd
"Mrzim da gubim i na terenu se pretvaram u zver. Svakoj utakmici pristupam na isti način i sa istim ciljem. Maksimalno respektujem protivnika, ali mi je na prvom mestu interes kluba za koji nastupam. Kada sudija odsvira kraj, postajem totalno drugi čovek. Evo, ne silazi mi osmeh sa lica tokom ovog intervjua, a retko kad si mogao da me vidiš nasmejanog na terenu tokom karijere".

Š kao Šalke
"Gubili smo 3:2 od tima iz Gelzenkirhena na pet minuta pre kraja utakmice. Postigao sam fenomenalan gol za 3:3 i UEFA ga je proglasila za najlepši te sezone u Ligi šampiona“.

...
Fudbalska legenda, otac četvoro dece, uzoran suprug, religiozan čovek. U životu Stefana Apije sve funkcioniše onako kako Bog zapoveda. Stevo, Merry Christmas!
-----------------------------------------------------------------------

SVE KOLUMNE i INTERVJUI Nebojše Petrovića

Povezano

Sve vesti