Kako su "gorštaci" i Čola spasili Slovenku na Tari

Autor:

Gorska služba spasavanja Srbije je redovan "učesnik" Xross Challenge takmičenja

Kako su "gorštaci" i Čola spasili Slovenku na Tari Foto: promo/Gorska služba spasavanja/Predrag Vučković

Iako je najprepoznatljivija po radu u zimskim uslovima, Gorska služba spasavanja Srbije je aktivna 365 dana u godini. Članovi ove organizacije ne se bave samo akcijama spasavanja na skijalištima i traganjem za izgubljenim osobama, već i obezbeđivanjem raznih takmičenja koja se dešavaju u nepristupačnim uslovima.

U njihovom slučaju, obezbeđivanje podrazumeva pružanje pomoći takmičarima. Upravo jedan takav slučaj se desio na Xross Challenge ("iks kros čelendž") takmičenju.

Reč je o ekstremnoj trci enduro motora, dugoj 90 kilometara, koja prolazi kroz samo srce Tare. Manjim delom motori idu zemljanim putevima i makadamom, a sve ostalo su klanci i klisure, koji u zavisnosti od vremena mogu da se pretvore u manje rečne potoke.

gss, (ne koristiti ovu fotografiju) Foto: promo/Gorska služba spasavanja/

Takvi uslovi su idealni za avanturiste koji žele da svojim enduro motorima prođu kroz netaknutu prirodu naše "kraljice planina", kako Taru naziva Nikola Tanić, spasilac Gorske službe spasavanja Srbije.

Koja je uloga Gorske službe spasavanja, odnosno kako izgleda spasilačko obezbeđenje jedne takve trke?

"Mi dođemo dan ili dva ranije, prođemo trasom trke i ubacimo je u GPS navigaciju. Ono što je veoma bitno jesu pristupni putevi trkačke trase do kojih možemo stići našim terenskim vozilom, "dačija dasterom". Tako, u slučaju potrebe, lako možemo da izračunamo koja putanja je najbliža mestu nezgode i tamo vrlo brzo stignemo", kaže Tanić u razgovoru za MONDO.

Priprema je i ovde pola posla, jer treba ispratiti 150 takmičara, koliko ih prosečno učestvuje na "Iks kros čelendžu".

"Naročito je zahtevno ispratiti sve učesnike, jer ne kreću svi zajedno, već jedan za drugim", kaže Tanić. "Najbrži, odnosno najspretniji vozači trku završe za dva do tri sata, ali ima i takmičara kojima treba i po sedam sati. Ono što svakako pomaže jesu 'trekeri' takmičara pomoću kojih možemo daljinski da vidimo poziciju svakog od njih."

gss, (ne koristiti ovu fotografiju) Foto: promo/Gorska služba spasavanja/Predrag Vučković

Pre par godina desila se, do sada, najozbiljnija povreda na "iks krosu".

"Dobili smo poziv da je jedna takmičarka iz Slovenije pala i povredila se. Prema prvim informacijama, pretpostavili smo da je došlo do povrede kičme što je značilo ne samo da moramo što pre da stignemo, već i da moramo biti ekstremno oprezni prilikom imobilizacije i transporta do bolnice."

Najveći problem u ovoj situaciji bila je lokacija nezgode. Naime, ona je bila prilično udaljena od tačke do koje ekipa GSS-a može da dođe.

"Iz višegodišnjeg druženja sa Dačijinim terencem znamo da može da se probije stvarno svuda, ali ne i do klanca, gde se desila ova nezgoda", objašnjava vam Nikola nivo problema. "A čak i da smo mogli da priđemo skroz do povređene osobe, mi to ne bismo smeli, jer se ona nalazila na trasi trke, a zbog bezbednosti takmičara, vozilo GSS-a ne sme da se nađe na putu kojim prolaze učesnici."

gss, (ne koristiti ovu fotografiju) Foto: promo/Gorska služba spasavanja/

Nakon 20 minuta, što je bilo veoma brzo s obzirom na udaljenost, „daster“ je stigao do tačke koja je najbliža mestu nesreće. Sad je trebalo i spustiti se u klanac.

"Kornjača"

Zaštitno odelo za leđa, takozvana "kornjača" se preporučuje i skijašima i borderima, posebno ljubiteljima crvenih i crnih staza.

"Uz pomoć posebnih alpinističnih i speleoloških tehnika, došli smo do povređene takmičarke", priča Tanić i ističe da je Slovenka imala posebnu zaštitu za leđa, takozvanu "kornjaču", ali da je pad bio veoma nezgodan.

"Kada smo krenuli sa pružanjem prve pomoći, njoj je zazvonio telefon. Zvao ju je muž, koji je krenuo sa njom na takmičenje i čuo da se desila nesreća. Tada je ona krenula da plače. Mi smo morali da joj uzmemo telefon i objasnimo njenom mužu situaciju i da moramo da prekinemo vezu."

Ovaj poziv je stvorio nov problem.

Naime, povređena osoba, posebno ako se sumnja da je povredila kičmu, mora biti što mirnija, a istovremeno ne sme da počne da paniči, što može da se desi kada dođe do imobilizacije, kada je telo tako fiksirano da ne može da se pomera.

 "Nakon poziva, ona je bila uplakana, pa smo morali da je oraspoložimo, odnosno smirimo. Na putu do mesta nezgode, u 'dasteru' smo čuli neku pesmu Zdravka Čolića, koja nam je ostala u glavi, i onda je jedan spasilac počeo da je peva Slovenki, iako ona baš i nije znala srpski. Ona je prihvatila tu našu 'igru' i sve vreme dok smo je izvlači iz klanca zajedno smo pevali tu pesmu."

Nakon izvlačenja, povređena osoba je na spinalnoj dasci smeštena u zadnji deo "dastera", kome je oboreno zadnje sedište.

"Ta Čolina pesma nas je zabavljala i kasnije u vozilu, tako što smo je našli na YouTube-u i preko Bluetooth-a, pustili na zvučnicima u automobilu. Osim što smo nju opustili, pesma je, iskreno, i nama pomogla", priseća se Tanić ove stresne situacije.

Slovenka su odvezli do bolnice u Bajinoj Bašti. Na skeneru je ustanovljeno da su joj naprsla tri pršljena u lumbalnom delu kičme, pa je hitno transportovana za Beograd i dalje za Sloveniju, gde se oporavila od ove ozbiljne povrede.

Povezano

Sve vesti