Mijo i Rajevac: Pomrsićemo račune Lipiju, Kuperu...

/tekst kolumniste MONDA - Nebojše Petrovića/

Marćelo Lipi, Ektor Kuper, Alberto Zakeroni, Sven-Goran Erikson.

Zvuči kao popis predavača na najeminentnijem trenerskom samitu na svetu, a ustvari je spisak selektora koji će svojim znanjem, veštinom i idejama oplemeniti predstojeći Kup azijskih nacija. Među njima su i trojica stručnjaka iz našeg regiona: Crnogorac Mijo Radulović (Liban), Srbin Milovan Rajevac (Tajland) i Slovenac Srećko Katanec (Irak).

"Radi se o veoma nezgodnom protivniku koji uveliko pravi tim za Svetsko prvenstvo na domaćem terenu 2022. Selektor je Španac (Feliks Sančez), već 12 godina radi u Kataru, vodio je sve ove igrače kroz mlađe reprezentativne selekcije i pokušaće da iskoristi faktor uigranosti i kontinuiteta. Imaju naturalizovane Portugalce, Marokance i Egipćane, poseduju iskustvo, a bitno je napomenuti da je pola njihovog tima prošlo kroz Akademije fudbala u španskoj Leonesi i belgijskom Eupenu. Dakle, imaju evropski pogled na fudbal i neće nam biti nimalo lako na startu šampionata. Dovoljno je da podsetim da su u prijateljskoj utakmici na gostujućem terenu pobedili Švajcarce koji će leta ove godine igrati plej-of Lige nacija".

Liban će posle Katara odmeriti snage sa Saudijskom Arabijom koja se i pored lošeg starta i debakla od domaćina, nije obrukala na Svetskom prvenstvu u Rusiji:

"Dobili su Egipat u poslednjem kolu i doprineli tome da azijski fudbal preotme primat afričkom i postane treća sila sveta posle Evrope i Južne Amerike. Generalno gledano, Azija je na Mundijalu osvojila 15 bodova (Japan i Iran po 4, Južna Koreja i Saudi Arabija po 3, Australija 1), a Afrika samo 8 (Senegal 4, Nigerija 3, Maroko 1, Egipat i Tunis 0), što dovoljno govori o trenutnom odnosu snaga. Arabljani su nastavili saradnju sa Huanom Antonijem Picijem i žele da doguraju što dalje u Emiratima. Treću utakmicu igramo protiv Severne Koreje koju vodi doskorašnji reprezentativac Kim Jong Jun i sa kojom smo lako izašli na kraj u kvalifikacijama. Posle 2:2 u Pjong Jangu, tukli smo ih 5:0 u revanšu na našem stadionu. Radeći u raznim selekcijama Srbije i Crne Gore imam puno iskustva sa turnirskih takmičenja i znam da nas i tri boda mogu odvesti u drugi krug. Tim pre što u nokaut fazu idu i četiri najbolje trećeplasirane reprezentacije."

Prva zvezda libanskog tima je ofanzivni vezista Aheda, Mohamed Hajdar (28 godina), ali Radulović velike nade polaže i u igrače koji stižu sa Starog kontinenta i raspalažu zavidnim tehničkim  i taktičkim kvalitetima:

"Mnogo očekujem od momka koji nastupa za Hajduk, zove se Basel Zakarija Žradi. Rođen je u Kopenhagenu i pre splitskog kluba, branio je boje B93, Nordsjelanda, Lilestrema i Stromsgodseta. Snimili smo ga na utakmici mlade reprezentacije Danske i uspeli da ga ubedimo da promeni reprezentativne boje. Tu je i Hilal El Helve koga sam zapazio dok je igrao u četvrtoj nemačkoj ligi, posle je preko Engleske stigao u Grčku i sada nastupa za Apolon Smirnis. Izdvojio bih i Hasana Ali Matuka koji je šest godina igrao u Emiratima i odgovara mu ovo podneblje. Šteta je što nismo uspeli da registrujemo Heronima Amionea iz Meksika, sa njim bi kompletirali ekipu i bili mnogo jači na ovom prvenstvu. Ali, ne predajemo se. Pokušaćemo u svakoj utakmici da pomrsimo račune favoritima u grupi."

Šampionat Azije se prvi put igra u formatu sa 24 učesnika što je nekim zemljama dalo šansu da konačno debituju na velikoj sceni (Kirgistan, Filipini, Jemen), a nekima da posle duge pauze ponovo osete draž najveće kontinentalne smotre (Palestina, Liban, Turkmenistan):

"Jemen je učestvovao 1976. godine, ali pod nazivom Južni Jemen. Kod Sirije i Palestine postoji i taj nacionalni naboj. Pokušaće da u sportskom rezultatu pronađu utehu za nevolje koje su postale deo njihove svakodnevice. Tu je potreban selektor čvrste ruke i jakog karaktera i zato su Sirijci doveli Nemca Bernda Štangea. Prošao je sve i svašta u karijeri, bio na klupama DDR-a, Belorusije i Iraka, obišao svet i sada se skrasio u ovoj azijskoj zemlji. Cela nacija će biti uz TV ekrane i svaki gol, svaki bod, svaku pobedu, proslavljaće kao da su osvojili pobednički trofej. Igraju na kartu entuzijazma i sveopšte euforije i baš zbog tog motiva biće nezgodan rival bilo kojoj reprezentaciji."

Prva zvezda turnira svakako je Son iz Totenhema, ali je azijsko prvenstvo idealna prilika za talentovane momke sa celog kontinenta da bljesnu punim sjajem i privuku na sebe pažnju bogatih evropskih klubova:

"Meni se jako dopada napadač Katara Akram Afif. Odrastao je u španskoj školi fudbala, tačno se vidi da je na fizički potencijal nadogradio evropski stil treninga i način razmišljanja. Radi se o modernom i brzom napadaču, sa osećajem za prostor i vrhunskom realizacijom. Ima svega 22 godine i skoro je prešao iz Viljareala u Al Sad da bi dobio šansu u kontinuitetu i nastavio dalje da se razvija. On bi mogao da bude otkrovenje ovog šampionata."  

Veliki broj poznatih trenerskih imena garantuje vrhunsko taktičko nadmudrivanje tokom celog turnira u Emiratima. Kuper se posle fijaska sa Egiptom na Svetskom prvenstvu, opredelio za Uzbekistan i pokušaće da dokaže da i dalje raspolaže širokim asortimanom fudbalskih ideja. Portugalac Paulo Bento je pod imperativom trijumfa jer je njegova Južna Koreja uvek među glavnim favoritima za plasman u finale. Holanđanin Pim Verbek je kao selektor Australije šokirao Srbe na Mundijalu u Južnoj Africi, a sada se sprema za nova iznenađenja na klupi Omana:

"Australijance vodi Grejem Arnold i oni su za mene najozbiljniji kandidat za osvajanje trofeja, bez obzira što više ne računaju na Kejhila i Jedinjaka. Bezbrižni su pozadi sa fenomenalnim golmanom Brajtona Metjuom Rajanom, imaju kreaciju na sredini zahvaljujući vezisti Seltika Tomu Rogiću i neumoljivi su u špicu sa Lekijem iz Herte i Kruzeom iz Bohuma. Degenek iga u fantastičnoj formi, pratio sam njegove nastupe u dresu Zvezde u Ligi šampiona i ne iznenađuju me cifre koje se nude za njegov transfer ove zime. Štampa u Emiratima piše da je odbio višemilionsku ponudu iz Kine i ja ga potpuno razumem jer šteta je da takav fudbaler ne dobije šansu u nekom velikom evropskom klubu. Posle Australije, vidim nekoliko selekcija sa podjednakim šansama za prvo mesto: Iran, Južna Koreja, Saudijska Arabija, Japan... Nema tu neke velike razlike u kvalitetu, mečeve će lomiti nijanse ili individualna kreacija jednog igrača."   

Sven-Goran Erikson ne gaji iluzije da bi sa Filipinama mogao do drugog kruga, dok Srećko Katanec sanja o senzaciji koju je njegov Irak priredio pre 12 godina kada je mimo svih očekivanja osvojio titulu azijskog šampiona:

"Irak teško, ali zato Iran ima sve preduslove da dogura do kraja. Zadržali su Karlosa Keiroša posle odličnog Svetskog prvenstva na kome su bili dostojan rival Španiji i Portugalu. Lako postižu golove zahvaljujući golgeteru Brajtona Alirezi Jahanbakšu koji je prošle sezone kao član AZ Alkmara bio najbolji strelac holandske lige sa 21 pogotkom."

Japanci se uzdaju u vezistu Hetafea Šibasakija, napadača Verdera Osaka i iskusne defanzivce Juta Nagatoma (Galatasaraj), Hirokija Sakaija (Marsej) i Maju Jošidu (Sautempton).

Južna Koreja od 1960. godine čeka na kontinentalni trijumf i rešena je da sa Sonom i kompanijom konačno obraduje naciju. Saudijska Arabija sa ultra efikasnim vezistom Salemom Al-Dausarijem i Emirati sa pouzdanim golmanom Ali Kafisom (Al Džazira), iskusnim vezistom Ismailom Al-Hamadijem (Šabab Al Ahli) i ’lutajućim’ napadačem Ismailom Matarom (Al-Vahda), važe za favorite iz senke.

Činjenicu da nemaju nijedno zvučno ime u rosteru, Kinezi kompenzuju činjenicom da su selekcija sa najplaćenijim i najpopularnijim selektorom na čitavom azijskom kontinentu:

"Zarade Marćela Lipija (23 miliona evra godišnje, op.aut), Alberta Zakeronija i Karlosa Keiroša ne mogu da se porede sa nama iz ostalih reprezentacija. Ipak, ne vidim Kineze među kandidatima za završnicu turnira. Nisu se kvalifikovali za Svetsko prvenstvo, muče se na prijateljskim utakmicama, teško daju golove, još teže pobeđuju. Izgubili su nedavno od Irske sa 6:1 i nisu ekipa za visoke domete. Glavne poluge su im igrači iz domaćeg prvenstva, Gao Lin iz Evergrandea i Vu Lej iz Šangaja SIPG. Generalno, azijski fudbal je u velikoj ekspanziji, kako na planu rezultata, tako i na planu infrastrukture. Nije li plasman Al Aina u finale Svetskog klupskog prvenstva najbolja potvrda gore-navedenog", zaključuje selektor Libana Miodrag Radulović. 

Reprezentacija Tajlanda koju vodi srpski stručnjak Milovan Rajevac startuje u nedelju protiv Indije. Tri boda su od krucijalne važnosti po pitanju plasmana u narednu fazu takmičenja:

"Indija je znatno napredovala u poslednjih nekoliko godina, što dokazuje u poredak na FIFA rang listi. Ulažu značajna sredstva u fudbal, imaju već duže vreme profesionalnu ligu i konstantno napreduju. Vodi ih iskusni engleski stručnjak Stiv Konstantin sa kojim se poznajem od ranije jer je vodio Sudan u kvalifikacijama za SP 2010 kada smo bili u istoj grupi. Moj tim mora da odigra mudro, pametno i disciplinovano ukoliko želimo do pobede u prvoj utakmici", kaže srpski stručnjak Milovan Rajevac. 

Indija i Bahrein su rivali po meri i bilo bi poželjno da Tajlanđani svoju sudbinu reše pre poslednjih 90 minuta, jer ih u trećem kolu grupne faze očekuje duel sa domaćinom turnira Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Albertom Zakeronijem koji je 2011. godine osvojio azijsko prvenstvo kao selektor Japana:

"Svaki tim zaslužuje respekt, naročito ako se ima u vidu da su svi bolje plasirani na rang listi od Tajlanda. Mi u svaku utakmicu ulazimo sa željom da pobedimo, trudimo se da damo maksimum i naravno da igramo na rezultat. Idemo korak po korak, ne zanima nas trenutno taj meč sa Emiratima. U fokusu je samo Indija i kakav god da bude ishod prve dve utakmice, obećavam da u trećoj neće biti kalkulacija."

Tajland je 1972. godine stigao do bronzane medalje na kontinentalnom šampionatu, ali je sasvim izvesno da bi sličan rezultat u Emiratima bio ravan prvorazrednoj senzaciji:

"Navijači su realni i znaju da nemamo kvalitet da se suprotstavimo najvećim fudbalskim silama u Aziji. Cilj je plasman u osminu finala, a sve iznad toga bio bi ogroman uspeh. Nema smisla porediti rezultat iz ’72 jer je Tajland tada bio domaćin i učestvovalo je svega šest reprezentacija. Sada ih ima 24 i niko ne zaslužuje epitet totalnog autsajdera. Posle prvog kruga otpada samo osam selekcija i svi će pokušati da rezervišu mesta za nokaut fazu. Ukoliko izađemo iz grupe, normalno je da se nećemo zadovoljiti postignutim i da će nam znatno porasti ambicije. Polako, da prvo prebrodimo Indiju."  

Planovi i ambicije Milovana Rajevca itekako zavise od raspoloženja Čalermponga Kerdkaeva. Ima 31 godinu, igra na poziciji centralnog beka i prva je zvezda kluba po imenu Nakon Račasima:

"Ne bih izdvajao pojedince, jer svoju trenersku filozofiju gradim na kolektivnom učinku cele ekipe. Svakako da ne bih imao ništa protiv ukoliko neko od mojih igrača iskoči u prvi plan i ostavi trag na ovom šampionatu. Radi se o izuzetno talentovanim momcima koji su svesni veličine takmičenja i činjenice da im se pruža šansa da ispišu značajne stranice istorije fudbala na Tajlandu. Azijski šampionat je uvek prepun iznenađenja. Ni ovoga puta ne isključujem mogućnost da neko iz drugog plana dogura do finala i pomrsi račune Japanu, Australiji, Iranu i Južnoj Koreji. Velika takmičenja iznedre nove zvezde jer svi žele da impresioniraju i da dostojno reprezentuju svoju zemlju. Ipak, epitet vedete šampionata pripada Sonu. As Totenhema je klasa i tu nema nikakve dileme."

Srpski stručnjak uživa ogroman ugled u zemljama ’trećeg sveta’ pre svega zahvaljujući istorijskom uspehu sa Ganom na Svetskom prvenstvu 2010. godine. Tada je preko Srbije, Nemačke, Australije i SAD-a dogurao do četvrtfinala, a samo ga je ’genijalni’ potez Luisa Suareza u 120. minutu utakmice protiv Urugaja sprečio da Asamou Đana i kompaniju odvede među četiri najbolje reprezentacije na svetu:

"Afrički fudbaleri imaju bolje fizičke predispozicije i veću izdržljivost od svojih kolega iz Azije. Ipak, u poslednje vreme se neuporedivo više novca ulaže u azijski fudbal i rezultati su očigledni. Tome svedoče i imena selektora koji učestvuju na ovom turniru. Pored stručnjaka koje ste već pomenuli, tu su još Čeh Miroslav Soukup (Bahrein), Belgijanac Vital Borkelmans (Jordan), Rus Aleksandr Krestenjin (Kirgistan), Slovak Jan Kocijan (Jemen). Svima njima je ogroman izazov da se dokažu na najvećem kontinentu na svetu. Svakako da se i mi iz regiona nećemo pomiriti sa epizodnom ulogom. Kolegama Miji Raduloviću i Srećku Katanecu želim da doguraju što dalje. Svaki naš uspeh širom otvara vrata Azije stručnjacima sa prostora eks-Jugoslavije."    

Dokazani stručnjaci i igrači željni dokazivanja, dovoljna garancija za turnir pun neizvesnosti i uzbuđenja. Uz samo jednu bojazan – da se politički nemiri u Iraku, Siriji, Jemenu i Palestini kao i ubistvo saudijskog blogera Džamala Kašogija u konzulatu u Istanbulu (kažu, po naređenju Vlade iz Rijada), ne odraze negativno na atmosferu tokom fudbalskog festivala u Aziji:

"Mislim da neće i verujem da će fudbal biti u prvom planu. Domaćin je zemlja u kojoj se ulaže mnogo novca u infrastrukturu, imaju vrhunske stadione, luksuzne hotele i ogromne potencijale da ugoste navijače iz celog sveta. Svi očekuju da će ovo biti najkvalitetniji i najbolje organizovani Kup Azije svih vremena", tvrdi selektor Tajlanda Milovan Rajevac. 

Počelo je. Za manje od mesec dana dobijamo šampiona najrasprostranjenijeg (44.579.000 km2) i najmnogoljudnijeg (4.519.451.671 stanovnik) kontinenta na svetu. Pitaju se nešto i treneri iz našeg regiona. Srećno!