mondo.rs

Srećan Božić! Evo šta se danas valja

Autor:

Božić je obeležen brojnim običajima koji imaju jedan osnovni smisao - da se sačuva i uveća porodica i imanje domaćina. Evo šta se danas valja.

Srećan Božić! Evo šta se danas valja Foto: MONDO/Stefan Stojanović/Mario Milojević

Božić se praznuje kao uspomena na dan rođenja Isusa Hrista, to je praznik rađanja novog života, praznik dece i detinjstva, praznik roditeljstva i porodice, i obeležen je brojnim običajima koji imaju jedan osnovni smisao - da se sačuva i uveća porodica i imanje domaćina.

Sve to najbolje je sažeto u narodnoj molitvi - zdravici koja se izgovara o Božiću: "Daj, Bože, zdravlja i veselja u ovom domu, neka nam se rađaju zdrava dečica, neka nam rađa žito i lozica, neka nam se uvećava imovina u polju, toru i oboru!"

Jedan od najlepših božićnih običaja je miroboženje - prilika da se zavađeni pozdrave i poljube govoreći "Mir božji, Hristos se rodi", da se oni koji su u svađi izmire dakle, u ovo doba godine koje treba da bude vreme opšteg mirenja i praštanja.

Pre svitanja, 7. januara, na Božić, zvone sva zvona na pravoslavnih hramovima, objavljujući početak najveselijeg hrišćanskog praznika. Prvi dan Božića je dan radosti rađanja, obnavljanja života, dok se drugi dan provodi u svečanom, tihom domaćem raspoloženju, a u crkvama služi Liturgija zahvalnosti Bogorodici.

Kako se čestita Božić

Božić se piše velikim slovom, dakle: "Srećan Božić" Ali, božićni praznici pišu se malim slovom: "Srećni božićni praznici!" Uobičajeni božićni pozdrav je: "Hristos se rodi" ili "Mir božji, Hristos se rodi" Na takav pozdrav odgovara se: "Vaistinu se rodi" (Vaistinu znači stvarno, zaista.) Valja napomenuti da se ovako pozdravlja i govori od Božića sve do Bogojavljenja 19. januara. Imajte u vidu da Pravopis preporučuje "Hristos", doslovno preuzeto iz grčkog jezika, a da se u ostalim padežima uobičajeno menja "Hrista, Hristu…"

Evo još nekih verovanja vezanih za ovaj praznik.

Na Božić bi trebalo raditi sve ono što vam je teško išlo tokom godine, jer se veruje da će nam ono što radimo na božićno jutro ići od ruke. Voda koja se koristi za pranje suda u kojem je mešena česnica koristi se za zalivanje voćki, jer će tako bolje roditi, ili se, u gradskim uslovima, njome zaliva saksijsko cveće, da lepše cveta. Testo koje ostane na rukama domaćice posle mešenja česnice takođe se stavlja na voćke, da bi dale više ploda.

Negde su se zadržali i tragovi paganskih verovanja, pa se gata u plećku od pečenice - ako na kosti koja se izvuče iz pečenice ostane mesa, veruje se da će godina biti plodna.

U okolini Niša zabeležen je običaj da se pre božićnog ručka svi ukućani istovremeno izuju, jer će se tako pilići istovremeno izvoditi, žene brzo porađati, krave brzo i lako teliti, ovce jagnjiti… Na jugu Srbije veruje se da će momci i devojke koji prespavaju na slami posutoj za Badnje veče sanjati budućeg supružnika…

Primetićete da su, svi do jednog, ovi običaji u slavu porodice i napretka. Zato - praštajte danas onima kojima je oproštaj potreban i provedite Božić sa onima koje volite, u miru i ljubavi.

Kada je počeo da se slavi Božić

Od Božića počinje hrišćanska era, i od tog dana hrišćanski narodi računaju godine. Budući da u Novom zavetu ne stoji kada se tačno rodio Isus, prvi hrišćani nisu slavili Božić, nego samo Uskrs, dan "nebeskog oživljavanja" Hristovog.

Božić se prvi put slavio u Rimu u 4. veku (u izvorima zapisana godina 336), kada je u vreme cara Arkadija uvedeno da se Božić praznuje odvojeno od Bogojavljenja i da se praznuje 25. decembra po (tada) novom, Gregorijanskom kalendaru (7. januara po starom, Julijanskom kalendaru, ali i kasnije 25. decembra po Novojulijanskom kalendaru).

Do danas nije jasno zašto se Božić slavi baš 25. decembra, ali preovladava mišljenje da je počeo da se slavi tog datuma jer se na taj dan, u tada još većinski paganskom Rimu, na prvi dan zime slavio praznik "Nepobedivog Sunca" rođenje boga Sunca, Sola, pa je Crkva u želji da potisne taj paganski praznik tada počela da slavi rođenje Isusa Hrista.

Da bi se hrišćani dostojno pripremili za Božić ustanovljen je post od 28. decembra do 6. januara uveče (odnosno od 15. novembra do 24. decembra), koji nije tako strog kao Uskršnji. Međutim, Božić, ma u koji dan pao, mrsni je dan.

Srećan Božić!

Povezano

Sve vesti