Tenisku godinu za nama obeležila je "velika trojka" - Novak Đoković, Rodžer Federer i Rafael Nadal, koja je 2018. završila na čelu ATP liste.

Srpski as bio je prva zvezda jer je uspeo u drugom delu sezone da "eksplodira". Sa 22. mesta, koje je zauzimao u junu, stigao je do prve pozicije na svetskoj listi, osvojio je dva grend slema i još dva mastersa i prikazao igru kojoj niko nije mogao da parira.

Ili bolje rečeno retko ko.

Jedan od onih koji je "pokvario" Đokovićev savršen drugi deo sezone bio je Aleksander Zverev.

Pobedio je Đokovića na završnom turniru sezone u Londonu u finalu (6:4, 6:3) i skinuo mu trešnju sa velike slavljeničke torte.

Prethodno je savladao i svog velikog idola, Federera u polufinalu istog turnira (7:5, 7:6), dok je jedino nepobeđen ostao Nadal, koji mu je "skinuo skalp" na oba meča odigrana u 2018. godini.

Španac je slavio u borbi za titulu na mastersu u Rimu (6:1, 1:6, 6:3), a pre toga i u Dejvis kupu - 6:1, 6:4, 6:4.

Zverev je, međutim, sa četiri titule ove sezone pokazao da je kadar da parira "staroj školi" koja već godinama kolo vodi na svetskoj sceni i u svom vlasništvu ima čak 51 grend slem trofej.

On je u Londonu, osim što je stigao do najznačajnijeg trofeja u karijeri, uradio nešto što je pre njega za rukom pošlo samo trojici igrača - pobedio Federera i Đokovića u polufinalu i finalu na istom turniru.

To su prethodno uspeli Endi Marej 2012. na Olimpijskim igrama u Londonu, David Nalbandijan 2007. u Madridu i Rafael Nadal, tri puta - 2008. na Rolan Garosu i u Hamburgu, i 2007. na Rolan Garosu.

Mladi Nemac, sin bivših ruskih tenisera Aleksandra Zvereva starijeg i Irine, rođen 20. aprila 1997. godine u Hamburgu, trenutno je četvrti na svetu i ubedljivo namlađi igrač u Top 25 na ATP listi.

Aleksander Zverev počeo je da igra tenis sa pet godina, posle svog starijeg brata Miše. Ipak, nikada nije bio u njegovoj senci. Naprotiv. Saša je imao bolje rezultate.

"Bio je neverovatno uporan i nikada nije prihvatao poraz. Ako bismo igrali jedan protiv drugog nikada nije napuštao teren sve dok ne pobedi", objasnio je Miša Zverev.

Profesionalac je postao već sa 16 godina, nakon što je bio najbolji junior sveta.

Iako mu je trener otac, kaže da najveće zasluge za njegov teniski razvoj duguje majci Irini, koja je radila sa njim u mlađim danima.

"Mislim da imam prilično dobru tehniku i to zahvaljujući mojoj mami, a naročito na bekhendu, jer je on 100 posto njenih ruku delo", izjavio je jednom prilikom Zverev.

Zahvaljući očevoj "ruskoj surovoj školi" i upornosti kaže da je njegova igra kasnije dobila na agresivnosti.

Prvu profesionalnu titulu osvojio je 2016. na turniru u Sankt Peterburgu, a od tada u kolekciju je dodao još devet. Sa bratom Mišom ima i trofej u dublu, osvojen na turniru u Monpeljeu 2017.

U 2018. počeo je saradnju sa velikim Ivanom Lendlom, nekadašnjim"„brojem 1", sa kojim je Endi Marej postigao najveće uspehe u karijeri.

Mnogi smatraju da je upravo Čeh najzaslužniji za to što je Saša napravio veliki uspeh na završnom turniru sezone.

Ipak, u 2019. očekuju prave rezultate te saradnje. Saša ima disciplinu, "gladan" je uspeha, stekao je i neophodno iskustvo, a Lendl zna tačno šta mu je potrebno za osvajanje grend slem titule.

Mnogi, poput bivšeg trenera Rodžera Federera Pola Anakona, veruju da bi 2019. mogla da bude godina pune afirmacije mladog nemačkog tenisera.

"Saša ima kvalitet i videćemo se kako će se ove godine pokazati na grend slemovima. On je u tri dobijena seta spreman da pobedi svaki put i to svi znamo, ali videćemo koliko će postići na Australijan Openu. Ipak, verujem da je mnogo sazreo kao igrač i ako me pitate da li je Zverev taj koji bi mogao ove sezone da poremeti veliku trojku, moj odgovor je – da, jeste, spreman je", poručio je Anakon.