Nezdrava ishrana najviše ljudi ubija u Uzbekistanu, dok su Španija i Izrael na vrhu liste, kao zemlje gde najmanje ljudi umire od posledica bolesti povezanih sa nezdravom ishranom.

U Uzbekistanu, od 100.000 ljudi koji umru, u 394 slučaja se ta smrt povezuje sa lošom ishranom, dok je u Španiji i Izraelu taj broj 43 na 100.000.

Posle Uzbekistana, zemlje u kojima se najnezdravije jede su: Turkmenistan, Kirgistan, Ukrajina, Moldavija, Azerbejdžan, Belorusija, Tadžikistan, Kazahstan i Rusija.

Zemljama gde je hrana najzdravija proglašene su, pored Španije i Izraela, Francuska, Holandija, Andora, Danska, Belgija, Švajcarska, Norveška i Italija.

Britanija je, recimo, na 42. mestu od 51, gde na 100.000 ljudi njih 62 umre od bolesti koje se povezuju sa nezdravom ishranom.

Prema ovoj listi, Srbija je negde na sredini (na 24. mestu) – u našoj zemlji od 100.000 ljudi 168 umire od posledica loše ishrane, dok je, recimo, taj broj u Hrvatskoj 170, u Crnoj Gori 186, u Makedoniji 197, u Albaniji 174, u Mađarskoj 192, u Bosni i Hercegovini 153.

Ako se pitate na šta se konkretno misli pod lošom ishranom, istraživači kažu da je reč o ishrani kojom se unosi mnogo soli, a malo povrća, žitarice i orašastog voća.

Na evropskom kontinentu se polovina od ukupno 4,3 miliona smrtnih slučajeva 2016. godine, može dovesti u vezu sa bolestima nastalim zbog loše ishrane.

Nemačka je, te 2016. godine bila najgora u Zapadnoj Evropi, kao jedina zemlja u regionu gde je više od 100.000 ljudi umrlo od posledica loše ishrane.

"Moramo više da se potrudimo da se zdravo hranimo, inače će biti srčane bolesti biti uzrok sve većeg broja smrti, koje bi se inače mogle sprečiti", kaže autor studije, profesor na Univerzitetu u Nemačkoj, Stefan Lorkovski.

Hranite li se zdravo?