Dva biografska filma još uvek opstaju na bioskopskom repertoaru, ali ako želite da ih pogledate, mislim da ćete morati da požurite. Daleko od toga da vam ja to preporučujem, samo kažem.
BOEMSKA RAPSODIJA
Bohemian Rhapsody (2018)
Režija: Brajan Singer
Uloge: Rami Malek, Ben Hardi
Distributer: MegaCom
Dosta napora i samoubeđivanja mi je bilo potrebno da se nateram da pogledam film o grupi Queen. U stvari, da budemo pošteni, o Frediju Merkjuriju, frontmenu ovog slavnog britanskog sastava. Iskreno, ne znam da li bi me neka druga rok biografska priča manje zanimala od ove koja je bila u ponudi ove nedelje, ali ja profesionalac ipak nisam mogao da dopustim da ova priča tek tako prođe pored mene. S druge strane, ja klinac, još malo pa tinejdžer, duboko sam prezirao sve što su Queen proizvodili i prikazivali u drugoj polovini 70-ih godina i kasnije. Naročito kasnije.
Štaviše, ono što je mene tada jako zanimalo, upravo je i nastalo kao reakcija na ono što su Queen i slični nudili mladima tog vremena, tako da Merkjurijeva harizma i Mejova virtuoznost, nisu mogli da prođu ni kao "guilty pleasure" kombinacija. Queen su bili, jednostavno, no-no, i tada i sada.
Ovaj biopik od starta pa do završetka pratile su razne afere, otkazi, odustajanja i slične stvari koje su obično pogubne po dalji život filma; Saša Baron Koen, prvi pik za glumca koji je trebalo da nam oživi Fredija na platnu, napustio je projekat zbog kreativnih razlika, kako se to popularno kaže. U stvarnom svetu, Koen je u stvari želeo hardkor portret kontroverznog umetnika, dok su producenti ciljali upeglanu, PG bajku o biseksualnom superstaru. Jedan drugi biseksualac, Brajan Singer, reditelj sa nekoliko spektakularnih jedinica u svojoj filmografiji, takođe nije dočekao kraj snimanja, već je, svakako opet zbog kreativnih razlika (između ostalog šikaniranje Ramija Maleka), popio nogu pred sam kraj snimanja, ali je zadržao svoje ime na špici za film (?!).
Recept za katastrofu, nema dileme, ali holivudska pravila nekada funkcionišu protivno svim logičkim pravilima, pa je tako "Boemska rapsodija", sada i zvanično, najprofitabilniji muzičko-biografski film svih vremena, sa zaradom koja se već bliži i cifri od 800 milona dolara u odnosu na 50 uloženih. I ne samo to, Malek je već dobio Zlatni globus za ovu ulogu, a i film doživljava prilično pristojne kritike i osvaja razne nagrade.
Film prati život benda od početka 70-ih, pa sve do čuvenog Live Aid nastupa na Vembliju. Prati ga, međutim, vrlo površno i zbunjeno, ako tako može da se kaže. U prvih pola sata sve to nekako još i funkcioniše – prvo upoznajemo Fredija, ostatak grupe, svedoci smo kako je bend nastao, pratimo kreativni proces, naročito u stvaranju albuma "Night At the Opera", upoznavanje sa producentima i menadžerima, prisustvujemo stvaranju Boemske rapsodije. Međutim, nakon tih prvih pola sata fokus se prebacuje na Merkjurija.
Tu počinje i sunovrat filma. Fredi je, naravno, mnogo krupniji zalogaj za autore od samog benda, a naročito u situaciji kada je već donesena odluka o mejnstrim pristupu temi. Fredijeva seksualnost je zapanjujuće olako preskočena, činjenice su zamagljene ili isključene (Dikon nije bio originalni basista, Fredi nije bio prvi član benda sa solo projektom…). Ok, znam, ovo nije dokumentarac, ali ako se film već obraća najvećim fanovima, onda su ovakve aljkavosti potpuno nepotrebne.
Svejedno, "Boemska rapsodija" je toliko slab film, da je to uvredljivo čak i za one koji nikad nisu ni bili fanovi grupe. Sve u filmu izgleda potpuno veštački, urađeno na brzinu, sa besmislenim izletima u melodramu, a bez trunke intimnosti i tako dalje.
Štagod mislili o grupi Queen i liku i delu Fredija Merkjurija, ne može se primetiti kolika je nepravda učinjena i ovom bendu i samoj epohi u kojoj je on funkcionisao. Sve je to toliko loše i artificijelno, da mora da se na kraju konstatuje da ovaj bend ipak zaslužuje mnogo pristojniji i ozbiljniji pristup. Novi film, dakle! Pa makar morao ponovo u bioskop da se bavim grupom Queen.
Ocena: **
PRVI ČOVEK NA MESECU
First Man (2018)
Režija: Demijen Šazel
Uloge: Rajan Gosling, Kler Foj
Distributer: Taramount
Nil Armstrong je, s druge strane, bio pravi heroj mog detinjstva. U udobnoj geopolitičkoj situaciji u kojoj se nalazila tadašnja Jugoslavija, nama klincima su Lajka, Gagarin i Nil bili istinski heroji među kojima nismo pravili nikakvu razliku, tako da je pojavljivanje filma ''Prvi čovek na Mesecu'' zaista pobudilo moju maštu i nateralo me da pohitam u bioskop.
Znam, mnogi i dalje ne veruju da je Nil zaista i bio gore, već da je Kjubrik režirao ovo sletanje negde u Bosni, ali kad govorimo o urbanim legendama, mene je uvek više zanimala ona priča o gospodinu Gorskom i navodnoj Nilovoj poruci svom nekadašnjem komšiji. No dobro, ova epizoda se i ne pominje u ovom vrlo ozbiljnom, sa visokim pretenzijama zamišljenim filmom.
Ipak, kada se tako postave stvari, kada imamo ovako spektakularnu priču u rukama i kada imamo jednog Goslinga u glavnoj ulozi, očekivanja su ogromna. Ja sam tako, na primer, zaista zamišljao novi ''Right Stuff'', novi genijalni film koje se bavi visokim letačima, ali na kraju ispada da ''Prvi čovek na Mesecu'' samo po minutaži uspeva da parira Kaufmanovom remek-delu.
Beživotan, naročito u prvoj svojoj polovini, ''Prvi čovek'' konačno prodiše tek kada se Armstrong dokopa svog Apola i tek tu počinje uzbudljiva priča o čoveku čija je biografija sve, samo ne dosadan hronološki prikaz jednog mrzovoljnog i ćutljivog tipa oko kojeg se dešavaju sva čuda sveta.
Tek polaskom i dolaskom na Mesec i sam Šazel (La La Land) kao da se budi, ali za mene je to već bilo kasno. Veličanstveni prizori sletanja i sam trenutak koji predstavlja ne samo puki istorijski trenutak, već i jedan od definišućih momenata ove naše vrste, ipak nisu dovoljni za ono što je Armstrong i zaslužio.
Šazel je pažljiv prema tom trenutku i bez obzira na tadašnje političke odnose i na hladni rat koji je buktao, on je elegantno zaobišao sva trvenja, ignorisao je i samu američku zastavu, jer je, naravno, onaj čuveni Nilov korak zaista bio učinjen u ime celog čovečanstva.
Malo je, dakle, falilo.
Ocena: ***
