Na ove operacije se čeka i do dve godine

Autor:

Na operaciju katarakte u Srbiji se u proseku čeka 254 dana, a na operaciju kuka 350 dana, a na Očnoj klinici KCS se u ovom trenutku operacija čeka i do dve godine.

Na ove operacije se čeka i do dve godine Foto: Guliver/Getty Images/santypan

Direktor Očne klinike Кliničkog centra Srbije profesor Milenko Stojković kaže za RTS da se u toj ustanovi izvrši između četvrtine i trećine svih operacija katarakte koje se rade u državnim ustanovama, kao i da bi trebalo da operišu oko deset odsto svih operacija u Srbiji, a sve ostalo bi trebalo da se radi u malim centrima u unutrašnjosti.

Milenko Stojković je, gostujući u Dnevniku RTS-a, naveo da najviše pacijanata čeka na operaciju katarakte na Očnoj klinici КCS.

"Srećom naš narod je inteligentan, pa zna da odlazi preferencijalno tamo gde se najviše i najbolje radi. Zato su kod nas i najviše liste čekanja, najviše pacijenata koji čekaju za operacije, ali zapravo mi smo pre deo rešenja, nego deo problema. Mi operišemo između četvrtine i trećine svih operacija katarakte koje se rade u državnim ustanovama u Srbiji", dodao je Stojković.

Za operaciju kuka i kolena u Nišu se čeka šest meseci

Direktor Кlinike za ortopediju Niš doktor Zoran Golubović kaže da je lista čekanja na toj klinici znatno kraća nego prošle i pretprošle godine. "Za operaciju kuka i kolena se čeka negde oko šest meseci i to je nešto što je optimalno", naveo je Golubović i dodao da je trenutno na listi oko 630 pacijenata. Ukazao je da izvrše više od 1.000 operacija godišnje, kao i da je na jučerašnjem sastanku napravljen plan da se što više pacijanata u što kraćem obimu operiše i da se na taj način da liste čekanja izbrišu.

Ukazao je da u poslednjih pet godina godišnje to iznosi između 4.500 i 5.500 operacija.

"Zapravo je to potpuno nenormalno, mi bi trebalo da operišemo negde oko deset odsto svih operacija u Srbiji, a sve ostalo bi trebalo da se radi u malim centrima u unutrašnjosti, u regionalnim i gradskim bolnicama", istakao je Stojković.

U ovom trenutku pacijenti operaciju čekaju do dve godine.

"Međutim smanjenjem onog broja pacijenata koji dolaze iz unutrašnjosti, iz mesta u kojima se skoro uopšte ne radi operacija katarakte ili se radi jezivo malo, taj bi se broj na našoj listi čekanja smanjio za polovinu, a možda čak i ispod toga i bilo bi mnogo lakše voditi o tome računa", naglasio je Stojković.

Objasnio je da se na ovim listama čekanja nalaze i jednostavni slučajevi katarakte.

"U najvećem broju slučajeva mi rešavamo sve komplikovane slučajeve koje ne mogu da reše druge ustanove ili većina drugih ustanova i na taj način naš broj operacija i više raste, mi rešavamo komplikacije loših operacija ili one koje su protekle loše. Sve u svemu naš obim posla je daleko veći nego što se to može iskazati samo kroz broj operacija katarakte", dodao je Stojković.

Ipak, navodi da liste čekanja ne možemo ukinuti, jer postoje u svim zamljama sveta, čak su i duže u nekim zemljama Zapadne Evrope.

Ministarstvo je već postiglo smanjenje svih lista čekanja nekih administartivnim načinima objedinjavanja svih lista čekanja, dodao je Stojković i rekao da je sada neophodno povećanje ukupnog obima posla.

Naglasio je da je na jučerašnjem sastanku sa ministrom zdravlja Zlatiborom Lončarom dogovoreno na predlog Stručne komisije za ortopediju i Stručne komisije za oftalmologiju da bude nametnuto planiranje po optimalnom broju operacija po hirurgu.

"Činjenica da je ovo drugačiji pristup, jer imali smo tragične disproporcije gde nekolicina naših lekara sa klinike operiše više nego čak i pojedine cele univerzitetske klinike. Sama jedna osoba operiše toliko, a na nekim mestima se radi jedna opercija godišnje, u manjim centrima, regionalnim bolnicama na očnim odeljenjima", kaže Stojković.

To jednostavno ne može tako i to je besmisleno, i mislim da će ovo ukinuti takve događaje, a mi ćemo nastaviti da radimo i u povećanom obimu, naglasio je Stojković.

Smatra da je uključivanje privatnika za operaciju katarakte dosta smanjilo liste čekanja, za nekih 5.000, 6.000 pacijanata.

"To je dobro, država troši veoma male pare, oko 270 evra po pacijentu za tu operaciju što je najniža cena koju možete da zamislite u Evropi, a ipak se ti pacijanti operišu, tako da možemo da kažemo da je to uspeh", ističe Stojković.

Međutim, naglašava Stojković, Srbija ukupno nema dovoljno hirurga ni u državnim ni u privatnim ustanovama koji su kompetentni da bez mnogo komplikacija rade veliki obim operacija.

"To je veliki problem, jer se mora obučiti u nekom roku od dve, tri godine veliki broj mladih, mora se zaposliti mlađih ljudi koji će ući u tu obuku i to je suštinski na dugi rok najvažnije rešenje", zaključio je Stojković.

Povezano

Sve vesti