NBA PRIČE: Ti-Mek, "šta bi bilo da je"...

Autor:

Možda vam je njegov pogled odavao nezainteresovanog igrača, ali su zato njegove ruke bile više nego zainteresovane da vam ubacuju koševe kao na traci.

NBA PRIČE: Ti-Mek, "šta bi bilo da je"... Foto: Guliver/Getty Images/Cancan Chu

Sezona 1995/96. NBA liga objavljuje da se proširuje na Kanadu. Ekspanzija je zahvatala krajnji zapad i istok susedne zemlje. Vankuver i Toronto. Te prve sezone su dobili pravo da biraju na draftu sa visokih pozicija, gde je Vankuver uzeo Brajanta Rivsa, o kome ću tek pisati. On je bio Brajan Skalabrin, pre Skalabrina, Bele Mambe. Na drugoj strani, Toronto je dobio Moćnog Miša, Dejmona Stoudmajera.

Malo je reći da su oba tima bila tužna. Vankuver je kao najgori tim imao najviše šansi da dobije prvog pika, ali usled pravila o proširenju lige to nije bilo moguće. Isto tako ni Toronto nije mogao da dobije prvog pika. Te godine je u ligu stigao Ajverson. Ko je tu napravio grešku, a ko pravi potez, to pokazuje istorija. I jedni i drugi su uzeli visoke igrače, a propustili Stefona Marberija i Reja Alena. Menadžment i treneri su se odlučili za Šarifa Abdura Rahima i Markusa Kembija. I tada kreće prava izgradnja ovih timova.

I jedni i drugi su bili na začelju NBA cirkusa. Dolazili su rukiji, pa je tako došla i sezona junaka naše današnje priče. Sećam se kao juče "supermenovskih" najava svakog pika za draft, sve sa zvucima lasera pri najavi. Greg Popović je tada najavio svog prvog pika Dankana kao buduću zvezdu, a kada je najava stigla do Toronta, krenuo je video o srednjoškolskoj zvezdi Trejsiju MekGrejdiju. Na snimku je prikazan prodor kakvih smo se nagledali kroz Trejsijevu karijeru. Posle toga je usledilo zakucavanje.

Da, svi tamnoputi igrači znaju da skaču, ali je ovaj skakao sa nekom posebnom energijom. Tomahavk je sevao iz tih zakucavanja. Da je nestalo struje u hali, Trejsi bi svojim zakucavanjem proizveo dovoljne iste da zameni agregat. On je bio ta egzotična mešavina snage i gracioznosti, bek šuter u telu krila - klizao je po terenu, kao nekad Klajd, zakucavao protivnike u obruč kao da je to najlakša stvar na svetu.

Buč Karter Vins Karter Trejsi Mekgrejdi Toronto Reptors Foto: Guliver/Getty Images/Rick Stewart/Allsport


Prve sezone je bio limitiran u pogledu minutaže. Tadašnji trener, koji je smenjen na pola sezone, nije imao previše poverenja u nekoga ko je stigao direktno iz srednje škole. Inače, trend dolazaka iz srednje škole je započeo Kevin Garnet, ali da ne bude nesporazuma, Garnet je propustio koledž i zbog loših ocena na prijemnom ispitu. Isto kao i Džermejn O’Nil godinu kasnije. Praktično je posle Brajanta, MekGrejdi prvi igrač posle 1975. godine koji je samostalno odlučio da ide na draft, a da to nije zbog ocena ili bilo kog drugog razloga.

Da je otišao na koledž, to bi sigurno bio Kentaki. Moguće je da je ideja o odlasku na Kentaki prestala da bude interesantna od momenta kada je Rik Pitino rešio da zameni koledž košarku klupom NBA tima. Izbor je pao na Seltikse, ali da se odlučio za Divlje Mačke bio bi vlasnik titule. Ovo je naravno pretpostavka. Vajldketsi su dali neke dobre igrače tih godina, kao što su Džamal Meglor, Tejšon Prins, Nazr Mohamed... (do sušnog perioda, kad su tek sporadično proizvodili nove zvezde, pa opet počeli, unazad 10 godina, sa Bugijem Kazinsom, Džonom Volom, Erikom Bledsoom, Brendonom Najtom, Entonijem Dejvisom, sve do Taunsa i Devina Bukera).

Da se vratimo na Trejsija. On je i dalje čekao nešto da se desi u Torontu. Ni promena trenera nije mnogo pomogla, osim u malom povećanju njegovih minuta. Sledeća je lockout sezona, gde Buč Karter stiže do skoro 50% uspešnosti. Zašto? Desio se NBA draft na kome su Reptorsi između dve zvezde Severne Karoline izabrali Džejmisona, koji jeste bio prva zvezda svog koledža. Druga zvezda je bio Vins Karter. Naravno, dogovor o ovom trejdu se nije desio na dan drafta, već ranije. Generalni menadžer Toronta je bio ubeđen da je Karter najbolji izbor na tom draftu, sa čime se nisu slagali ostali. E, onda stižu vesti iz Voriorsa koji po svaku cenu žele Džejmisona. Kako su birali posle Reptorsa, to je Grunvaldu dalo idealnu šansu da se domogne Kartera, ali i nešto novca. I tako se desilo da je Karter stigao u Toronto i postao "Air Canada". Isto tako Trejsi je dobio rođaka u timu. Da, njih dvojica su rođaci, treće koleno. Trejsi je sporo krenuo u te dve sezone, dok je Karter brzo uzeo mesto lidera u timu.

Već sledeće sezone pod trenerom Karterom i zvezdom Karterom, a Trejsijem kao drugim strelcem, ulaze u plej-of, ali tri godine zaredom ispadaju u prvoj rundi. Trejsi je bio svedok samo jednog ispadanja, jer posle te "prvi mačići se u vodu bacaju" sezone odlazi na sunčanu Floridu. Postaje slobodan agent, što mu dozvoljava da bira veliki ugovor za sebe i svoj put. Ni pravljenje ogromnog murala njih dvojice u Torontu nije sprečilo odlazak. Učestvovanje u tandemu sa Vinsom na verovatno najuzbudljivijem takmičenju u zakucavanju ikada i osvajanje titule njegovog rođaka, nije pomoglo da ostanu zajedno. Dugo su njih dvojica bili u tihom nepriljateljstvu, koje su kasnije rešili kao rođaci i ponovo postali dobri kao pre. Zanimljivo je da su saznali da su rođaci tek pošto je Trejsi otišao u Orlando, a Karter kasnije u Netse. Za vreme zajedničke igre u Torontu to nisu znali.

Priča ide ovako. Trener Karter je bio prilično vispren trener. Doneo je neku vrstu magičnog sistema među Reptorse i totalno neharmoničan, ali kvalitetan skup pojedinaca uklopio u prilično utegnutu silu, koja je postala redovan učesnik plej-ofa. Ali kao što uvek i biva u ovakvim pričama, od kojih očekujete srećan kraj, srećnog kraja nema. Posle psihičkih problema u koje je upao trener Karter i nekih naglih ispoljavanja osećanja, Reptorsi na kraju sezone 1999/2000 odlučuju da mu uruče otkaz i zamene ga legendom, Lenijem Vilkinsom, drugim na večnoj listi trenera po broju pobeda. Odlazak trenera mnogi povezuju sa odlukom MekGrejdija da dres Reptorsa zameni dresom Medžika. I sada dolazimo do onog, šta da su...

Šta da je Trejsi ostao u timu koji je te sezone, posle njegovog odlaska, još bolje igrao kako su se igrači bolje upoznavali? Pošto ovim pričama "šta ako" nema kraja, onda je mi nećemo ni počinjati. Ako se vratimo na generalnog menadžera, on je bio ubeđen da je Trejsi bolji košgeter od Vinsa. Ovde možemo da uđemo u ozbiljnu raspravu. Trejsi jeste bio mašina za ubacivanje koševa, ali je Vins bio hodajuća ili bolje rečeno leteća atrakcija. Preciznost je bila na strani Vinsa. Broj poena je bio na strani Trejsija.

Vins Karter Trejsi Mekgrejdi Ol star meč Foto: Guliver/Getty Images/Ronald Martinez


Ako se ponovo vratimo na motive odlaska MekGrejdija, naletećemo na neke zanimljive scene koje je kreirao trener Karter. Prva je bila limitirana minutaža mladih zvezda, koje je trener objašnjavao time da ništa ne dobijate ako igrače koji su tek ušli u ligu trošite po 30+ minuta po utakmici. Rekao je da im na taj način skraćujete karijeru, ali ga Vins Karter dan danas demantuje, jer i dalje traje. I dalje zakucava.

E, onda je doveo repera sa nadimkom Master P, koji je inače odličan košarkaš, na probu Reptorsa, pravdajući taj potez time da hoće da skine teret sa leđa "rukija" godine Vinsa Kartera. Imao je on još ispada, poput onog da je optužio NBA ligu da gura Vinsa u neki od većih timova u ligi, kako bi zaradila više na TV pravima. Pa je onda došla svađa sa Markusom Kembijem, koji ga je nazvao lažovom. Buč im je doneo plej-of učešća, ali i svoje ludilo. Opet ono "šta ako". Šta da im je dao dovoljno minuta da pokažu već tada svoj puni potencijal? Ako uđemo u tu alternativnu realnost, dolazimo do scenarija gde je Buč normalan čovek i gde Toronto stiže do finala Istoka.

Ali kako živimo u realnosti, gde je Trejsi suočen sa činjenicama da ima limitiranu minutažu, gde je sva medijska pažnja na novom "Letećem visočanstvu", Vinsu Karteru i da je organizacija ugrožena ispadima trenera Kartera, onda je rezon bio da je bolje svoj status slobodnog agenta unovčiti i preći u drugu franšizu. A, još na stolu imaš ponudu Orlanda, koji dovode u svoje redove zvezdu lige Grenta Hila. Isto tako imate legendu lige na klupi, koji daje sve znake da može da postane veliki trener. To je Dok Rivers. A na kraju je Orlando bio najozbiljniji u nastojanju da dovede Tima Dankana, što bi trajno promenilo odnos snaga Istoka i Zapada. Dankan je ipak odlučio da ostane kod Popa i osvaja titule u Teksasu...

Dok je izjavio posle par utakmica da je znao da je Trejsi sjajan odbrambeni igrač, ali da ni u snovima nije znao da je toliko ofanzivno nadaren. Da je njegov dolazak u Orlando pravo zlato za ekipu. A ko je znao tada da će Grent Hil zbog svih povreda koje su ga snašle, odigrati samo 200 utakmica u tih šest sezona? Ali i takvi su bili zdravija franšiza od Toronta, koji je ponovo potpuno potonuo kada je Karter otišao u Netse.

Trejsi je ekipu bez Hila od starta vodio ka plej-ofu i pokazao šta sve može. Ako pogledate sastave Orlanda do dolaska Dvajta Haurda, to samo povećava utisak kakav je Trejsi igrač bio. U svojoj trećoj sezoni na Floridi postao je najbolji strelac lige sa 32 poena u proseku. To je bio prvi put. Sledeće sezone se opet okitio titulom najboljeg strelaca lige. Ta sezona bila je ekvivalentna onoj "ruki" sezoni u Torontu. Ekipa je krenula sa 1-10, nakon čega je Dok Rivers dobio otkaz, a glavni trener je postao njegov asistent Džoni Dejvis. Mali bljesak koji nije spasao prikaz ove sezone kao očajne je Trejsijev rekord karijere, kada je protiv Vizardsa ubacio 62 poena. Malo mu je nedostajalo da tada postane peti igrač koji je postigao bar 70 poena na jednoj utakmici.

Trejsi je posle nje izjavio: "Saigrači su me okružili i rekli da ubacim 60 poena. Kad sam stigao do 60, onda su tražili 70. Išao sam na 70, ali sam bio očajan sa slobodnih bacanja. Ali, ovo je velika noć za mene, uzimajući u obzir dugu i frustrirajuću sezonu. Ovo mi je dalo malo vetra u leđa".

Trejsi Mekgrejdi Jao Ming Foto: Guliver/Getty Images/Feng Li


Inače, bacanja je te večeri šutirao 17-26, mnogo ispod proseka te sezone, koji je bio skoro 80 odsto. I da, bio je to vetar u leđa koji ga je oduvao zapadno do Teksasa. U Teksasu je sve veće, tako je to shvatio i Trejsi. Morao je da radi velike stvari tamo.

U velikom "trejdu" gde je zamenjeno ukupno sedam igrača, zvezda Hjustona Stiv Frensis stigao je na Floridu, dok je Trejsi stigao među Rakete. Bio je spreman da im doda atomski pogon kako bi ponovo postali sila na Zapadu. Trejsi je novinarima izjavio da je jako srećan što će zaigrati za Rokitse, a posebno što će igrati uz Jao Minga, novu mladu zvezdu lige. A, kako je Jao dolazio iz Kine, tako je imao i globalnu slavu. Niko nije mogao da prestigne Minga u glasanju za All star. Ko bi nadmašio glasove Kineza? Fabrika glasova je radila kao podmazana. Imali su jako dobar tim te sezone. Minga je menjao Mutombo, tu je bio Džuvon Hauard, pa prefinjeni strelac Džim Džekson, Dejvid Vesli, Bob Sura i ostali iskusni plej-of igrači. Sve njih predvodio je Džef Van Gandi. Ovde nećemo predstaviti prepričane sezone koje je odigrao za Rokitse, već one momente po kojima ga pamtimo kao legendu ove lige.

Prvi od njih se desio 2005. godine. Bila je u toku prva četvrtina plej-of utakmice broj 2 protiv Dalasa. Trejsi dobija loptu u desnom uglu terena. Novicki ostaje na njemu. Bilo je jasno da će da Trejsi lako proći. Posle jedne finte prolazi Dirka. Ispod koša se bore za poziciju Jao Ming i Šon Bredli. Šon Bredli je inače jedan od najviših košarkaša koji su igrali u NBA ligi. Trejsi se zaleće na koš, skače svom silinom ka obruču. Bredli kreće na blokadu. Ako je postojao momenat u životu Šona Bredlija kada je poželeo da se odmah penzioniše, ovo je bio taj! Trejsi mu je napisao rešenje o penziji. Zakucao je tako jako preko njega da je cela hala eksplodirala. Inače su igrali na terenu Mevsa, lokalnih rivala iz Teksasa.

Mevsi u hali nisu ponavljali dobre poteze protivnika na centralnom ekranu, ali se MekGrejdi seća da su ovaj morali da ponovo prikažu. Magični odraz i silno zakucavanje. Ako ste ikada pogledali kakve oči ima T-Mac i da izgleda kao baset koji će se svakog momenta uspavati, često niste mogli da povežete takvu silu sa njegovom spoljašnošću. Ali, on je bio ta sila koja se pojavljuje odjednom i rešava stvar. Te noći su Rokitsi poveli sa 2:0 uz 28 poena, 10 asistencija, osam skokova, po tri blokade i ukradene lopte T-Meka. Uz to postigao je koš za pobedu. Briljantno! Sličnih utakmica sa 40+ ili 50+ poena je bilo još, ali sve one nisu za poređenje sa onim što sledi u redovima ispod.

Došla je noć kada je Trejsi dotakao vrh Olimpa i stekao malo bogovske moći. Mislim da je ovo najveći povratak ikada u istoriji lige, a da ga je kreirao jedan igrač. Nekada davno, 70-tih godina, Baksi su imali veliki, gotovo nestvaran "kam-bek", kada su odneli pobedu posle 29 poena zaostatka u poslednjoj četvrtini. Ipak, taj povratak bio je režiran od strane celog tima i za povratak su imali celu četvrtinu. Ne umanjujem ni malo takav filmski preokret, gotovo nestvaran, ali je Trejsi jedne noći sam režirao povratak Rokitsa. I to se desilo ni manje, ni više, nego opet protiv lokalnih rivala, San Antonio Sparsa.

Ako znamo da su Sparsi poznati po svojoj odbrani, onda je ovaj učinak još značajniji. Ako tome dodate da ga je čuvao Brus Boven, čovek koji je mogao da zaustavi Kobija i ostale velike zvezde lige, onda dodajte još koji kilogram više na ovaj Trejsijev podvig.

Izvor: Youtube/RofhMichaels


Bio je decembar, 2004. godine. Ako ćemo precizno, Trejsi je 40 sekundi pre kraja utakmice poveo loptu, dok ga je Boven pratio u stopu. Zaleteo se levom stranom terena, kada je oko trojke dobio blok, posle čega se podigao na šut za tri poena i pogodio - pet razlike za Sparse. San Antonio vraća na sedam razlike vrlo brzo. Trejsi opet dobija loptu, koju prevodi sada desnom stranom terena. Opet ga čuva Boven, koga lomi prednjom promenom kroz noge, pa zadnjom promenom, nakon čega dobija blok Minga. E, tada fintira Dankana i navlači ga na faul, uz šut za tri poena. Trejsi šutira gotovo sa parketa i pogađa. Treba videti Dankanovu facu u tom trenutku. Čini se da je lopta putovala par sekundi kroz vazduh, pre nego što je publika otišla u delirijum. Pogađa i dodatno bacanje.

Sparsi opet postižu koš. Posle tajm-auta Rokitsi imaju loptu na sredini terena. Pet razlike za Sparse. Ostalo još samo 15 sekundi do kraja. Lopta posle dosta vremena ide na Trejsija koji je jedva hvata u skoku pored Bovena i Parkera. Ovog puta ide 1 na 1 na Bovena jer više nema vremena. Zaleće se, dolazi do linije za tri poena, podiže se pored Bovena koji je zalepljen za njega. Pogađa. Faca ista kao uvek. Uspavani pogled. Žvaće žvaku. Kao da se ništa ne dešava. Kao da igra utakmicu ispred zgrade sa ortacima. Pri tom na sebi ima najboljeg defanzivca lige. Trejsi je inače imao izvrsnu tehniku šuta i neodbranjiv skok šut. Sa balansom ili bez njega mogao je lako da pogađa.

Na 11 sekundi do kraja, bez tajm auta, loptu imaju Sparsi. Dolazi do Brauna kome Trejsi krade loptu, vodi je sredinom terena kroz igrače Sparsa, dolazi do trojke na dva razlike za San Antonio. Podiže se preko Manua i pogađa trojku za pobedu! Parker pokušava da u preostale dve sekunde uputi šut, ali ga čuva Trejsi i Parker ostaje kratak, lopta ne dodiruje ni obruč. Kada sumirate ovih 40 sekundi, u njih stane 13 poena. Ako računate vreme od prvog koša, to je 13 poena u 33 sekunde. 33 sekunde. 13 poena. Četiri trojke. "Toyota centar" je te noći eksplodirao, a Trejsi dobio svoje mesto u istoriji. Uzmite u obzir da je te sezone San Antonio primio najmanje trojki od svih ekipa i da je Boven odigrao svoju standardnu "flaster" odbranu. Ali Trejsi te noći nije mogao da promaši.

Te sezone je Trejsi bio među lošijim šuterima za tri poena, ako gledamo procenat šuta. Ali, to ga tada nije zanimalo. Matematički, verovatnoća da Trejsi ubaci četiri vezane trojke je bila jedan odsto. A naspram sebe je imao najbolju odbranu na liniji tri poena. I Brusa Bovena. I bio najveća zvezda protivnika, svi su znali i videli da lopte idu na njega. Ali, što bi to brinulo Trejsija? On je samo igrao svoju igru.

Trejsi Mekgrejdi Foto: Guliver/Getty Images/Maddie Meyer


Na kraju je pravda donekle zadovoljena kada je Trejsi MekGrejdi dobio potvrdu besmrtnosti, ušavši u Kuću slavnih. Na samom prijemu je spremio prilično iskren govor, koji možete i sami poslušati na nekom od mnogobrojnih videa sa tog događaja. Ispričao je priču o sceni u liftu, kada ga je supruga naterala da pogleda u ogledalo i tražila da kaže da pripada Kući slavnih. On sam je izjavio da je zahvalan svima za to što su videli u njemu, što su verovali u njega, onda kada on sam nije verovao u sebe. Kao što nije verovao da zaslužuje mesto u Kući slavnih.

Ovako su neki od današnjih superstarova komentarisali mesto koje je zauzeo u Springfildu.

Kevin Durent je rekao: "Ova igra će se uvek vrteti oko koševa (poena). A kada dođe do toga, nema nikoga kao što je T-Mac".

Dvejn Vejd je napisao: "Jedan od najvećih ove igre. Bila je čast igrati protiv tebe".

Ričard Hamilton je rekao: "Čestitke. Čovek je bio definitivno neodbranjiv".

Ovo su samo neki utisci o Trejsiju, a bilo ih je mnogo. I nijedan nije krio oduševljenje njegovom igrom i veštinom koju je posedovao. Svi klinci su želeli da budu MekGrejdi. I onaj momak u zatvoru Sona, u seriji "Bekstvo iz zatvora", nosio je njegov dres. Trejsi je bio globalni idol klinaca. Trejsi je bio esencija košarke. Zaslužio je bar jedan prsten, ali je i bez njega njegova zaostavština velika. Dosta silna umetnost. To je bio Trejsi.

Trejsi Mekgrejdi Foto: Guliver/Getty Images/Jonathan Ferrey


Ako njegovu legendarnost okrenemo na rezultate, brzo ćemo ga diskvalifikovati. Osim kada je nosio dres Sparsa, gde je popunjavao broj, nije nikada otišao dalje od polufinala konferencije. Ali bi svaki put u plej-ofu podigao svoju statistiku na viši nivo. Njegova igra bi tada dobila drugu dimenziju. Ali, tim čine i drugi igrači. Trejsi jednostavno nije imao sreće.

Toronto je bio nezdrava sredina u tom periodu. Orlando je imao tim u kojem je jedino Trejsi bio pravi as. Bio bi to i Grent Hil da ga nisu osakatile povrede. Onda Hjuston, gde je imao Minga koji je odigrao samo sedam sezona u ligi zbog hroničnih povreda. Od toga je bar tri sezone odigrao polovično, slično kao Grent Hil dok je igrao za Orlando. Trejsijevu celu karijeru možemo da podvedemo pod onu floskulu "šta bi bilo da je"...

1. Šta bi bilo da je Toronto imao psihički stabilnog trenera?

2. Šta bi bilo da je Grent Hil ostao zdrav? (Ovo je jako dobar razlog za priču o Grentu Hilu)

3. Šta bi bilo da je Jao Ming bio zdrav?

4. Šta bi bilo da je ostao u Orlandu kada je stigao Dvajt Hauard? (Možda bi bili novi Kobi i Šek)

Verovatno bi sada pričali bar o finalima konferencija, vrlo verovatno i lige. Ali takve su sportske karijere. Povrede su sastavni deo sporta. Trejsi je pokazao svoju veličinu. Pokazao je kako je nekad lako ubacivati koševe kao na traci. Lako je kad si MekGrejdi. I negde će u memoriji svih nas koji pratimo košarku sedeti Trejsi MekGrejdi, čovek koji je de facto bio ekvivalentan Brajantu. Čovek koji nije tražio od menadžera da ga okruži zvezdama. Čovek koji je hteo da gradi franšize, za razliku od današnjeg vremena, u kome igrači jure franšize u kojima će najlakše doći do titule. On je hteo da gradi svoj put.

Na kraju, sećajte se 22 uzastopne pobede sa Hjustonom. Sećajte se 32 poena po meču u prelošem timu Orlanda koji je uveo u plej-of. Setite se i sedam uzastopnih Ol star učešća. Setite se "13 za 33". Setite se kada je malo falilo da bukvalno sam izbaci strašne Pistonse iz plej-ofa. Setite se da je Kobi rekao da mu je Trejsi bio najteži protivnik ikada.

Možda vam je njegov pogled odavao nezainteresovanog igrača, ali su zato njegove ruke bile više nego zainteresovane da vam ubacuju koševe kao na traci.

Sećajte se Trejsija kao legende, jer on to jeste.
_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _

SVE KOLUMNE VLADIMIRA ĆUKA

Povezano

Sve vesti