U Srbiju ne namerava da se vrati 76 odsto visokoobrazovanih ljudi koji su iz nje otišli, bar svaki treći student planira da ode iz Srbije, a 90 odsto njih u tome ima podršku roditelja, podaci su koje je danas objavio RTS.
U planovima za odlazak prednjace oni koji studiraju informaciono-komunikacione tehnologije i medicinu.
Školovanje jedne osobe u Srbiji, od obdaništa do fakultetske, odnosno doktorske diplome, košta 200.000 dolara. A, samo tokom jedne godine Srbiju napusti 20.000 mladih i obrazovanih ljudi, koje je država uglavnom i sama školovala.
Ministarka zadužena za populacijonu politiku Slavica Ðukic Dejanovic rekla je za RTS da prosecni emigrant ima skoro 29 godina (28,7), a da je svaki cetvrti visokoobrazovan.
Željena zemlja zavisi od profila studija. Tako oni koji se školuju za IT planiraju da odu u Ameriku, a medicinari i studenti društvenih nauka u Nemacku.
Sledece zemlje na listi poželjnih su Švajcarska, Austrija i Norveška.
"Medicinari imaju najbolje uslove u Nemackoj i dosta je organizovanih akcija da odu tamo, i sa jedne i sa druge strane. S jedne strane, to je interes naših mladih strucnjaka, a sa druge je nemacka država koja jako vodi racuna o tome da pridobije što kvalitetnije i što obrazovanije ljude, medu kojima su i naši kadrovi", rekla je ministarka zadužena za populacionu politiku.
Kao jedan od svojih prioriteta država je postavila upravljanje migracijama mladog i obrazovanog stanovništva. Tim povodom sprovedeno je istraživanje medu studentima, koje bi trebalo da ukaže na to kako se kadrovi mogu zadržati u zemlji, odnosno vratiti u zemlju.
Stižemo Rumune? Sve više emigranata iz Srbije
Glavni razlozi zbog kojih studenti žele da odu su nemogucnost nalaženja posla i posla u struci, slabo placeni posao u struci, nizak životni standard.
Ðukic Dejanovic je navela da deo rešenja vidi u adekvatnom planu za visokoobrazovne profile, gde ce upisna politika biti u skladu sa potrebama našeg tržišta.
"Ove godine nas ocekuje dokument koji reguliše plan visokog obrazovanja i ministar prosvete Mladen Šarcevic je posvetio dužnu pažlju ovom pitanju, ne samo dualnom obrazovanju vec planovima upisne politike. Ako upišemo studente na profile za koje znamo da imamo hiperprodukciju kadra i koji ce nam otici, mi zapravo školujemo nekog ko ce otici", kazala je Ðukic Dejanovic.
Na pitanje šta bi ih odvratilo od odlaska, više od 50 odsto studenata odgovorilo je – posao u struci.
Oko 15 odsto njih je kao podstrek navelo novac za sopstveni biznis, a bilo je i onih kojima je dovoljan razlog povoljan stambeni kredit.
Ministarka nagoveštava da ce u buducnosti biti više mogucnosti za zapošljavanje visokoobrazovanih kadrova.
"Politika države je da bude što više razlicitih investicija koje treba da angažuju mlade, obrazovane ljude, i u skladu sa pocetnim rezultatima ove politike možemo reci da ce u tom delu biti bolja buducnost za zapošljavanje obrazovanih ljudi", rekla je Ðukic Dejanovic.
Ukazuje na to da je njen kabinet dodelio nepovratna sredstva 61 opštini za pokretanje sopstvenog biznisa za mlade ljude. Što se tice stambenog pitanja, kaže da se radi i na tom polju.
"Mi smo cak otkupili osam kuca na periferiji Sombora, adaptirali ih i dali kljuc u ruke mladim parovima, strucnim ljudima, koje želimo tako da stimulišemo. Napravili smo model za jedinice lokalne samouoprave, koje treba tako da budžetiraju sredstva i razmišljaju i na taj nacin", rekla je ministarka.
Upitana o tome da li ce biti uvecana sredstva za nauku, buduci da Srbija za to izdvaja manje od 0,5 odsto budžeta, a da, na primer Austrija izdvaja 100 puta više, Slavica Djukic Dejanovic je porucila da ce se i u toj oblasti izdvajati više novca.
Medutim, kao najveci problem navela je to što za svaku cetvrtu mladu osobu koja planira da ode iz zemlje nijedan od ponudenih motiva nije dovoljan da promene odluku.
