Drugi svetski rat odneo je, pored ostalog, više od šest miliona nedužnih žrtava, pripadnika jevrejskog naroda.

Aušvic, Treblinka, Mauthauzen, Dahau, Majdanek Jasenovac, Staro sajmište, Jajinci, logor "Crveni Krst" u Nišu samo su neka od masovnih stratišta nevinih žrtava.

Danas je u okviru kompleksa nekadašnjeg koncentracionog logora na Starom sajmištu, na novom Beogradu, odata počast žrtvama. Centralnu ceremoniju je predvodio je izaslanik predsednika Republike, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević.

Vence i cveće položili su i gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić, ambasadori Izraela i SAD Alona Fišer Kam i Kajl Skot, šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici, predsednik Vlade nemacke savezne pokrajine Tiringije, potomci žrtava, predstavnici Saveza jevrejskih opština Srbije, Jevrejske opštine Beograd, Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine, predstavnici udruženja i građani.

Ministar Đorđević istakao je da smo, zbog nepojmljivog obima zločina počinjenog nad Jevrejima u Holokaustu, kao i nad Srbima u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj (NDH), danas u obavezi da razumemo sve činioce koji su ih uzrokovali i tako otklonimo i najmanju mogućnost da se nešto slično na tlu Evrope ponovo desi.

"Sudbina koju su nacisti i njihove sluge namenili Srbima i Jevrejima na ovim prostorima bila je vrlo slična. Paralelno sa zatiranjem traga vekovnog prisustva jevrejske kulture u Evropi, Srbi u NDH su na sličan način doživeli genocid u ustaškim fabrikama smrti, Jasenovcu, Jastrebarskom...", podsetio je Đorđević.

Ukazao je da popustljivost prema ekstremnoj desnici političkog rukovodstva bilo koje zemlje u Evropi, može doneti poneki kratkotrajni populistički poen, ali dugoročno će se vratiti kao bumerang onome ko ide linijom manjeg otpora.

Kako je rekao, mi na Balkanu, više nego ostali evropski narodi znamo da su maksimalistički koncepti najpopularniji među stanovništvom, ali i da su neostavrivi u praksi i da su najkraći put u nacionalnu katastrofu.

"EU predstavlja najveći mirovni projekat u istoriji kontninenta, koji se ne može ostvariti bez prepoznavanja svoje uloge i ustorijskim zbivanjima, razumevanja istorijskih činjenica i prihvatanja odgovornosti svakog evropskog naorda za ono što se dešvaalo u mračnim periodima nase zajedničke prošlosti", rekao je Đorđević.

On je poručio da upravo zato Vlada Srbije neće odstupati od jasnog pravca delovanja, koji podrazumeva miroljubivu politiku, politiku stabilnosti, ekonomskog razvitka, politika kompromisa kada je reč o otvorenim pitanjima između nas i naših suseda sa kojima delimo evropsku perspektivu i budućnost.

"A, sastavni deo evropske budućnosti biće zajedničko iskazivanje dužnog pijeteta prema svm nevinim žrtvama zločinačke, fašisticke, nacističke i nacionalističke ideologije", poručio je Đorđević.

Generalna skupština Ujedinjenih naroda je 2005. godine donela zvaničnu rezoluciju o obeležavanju Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta i ustanovila da se on obeležava 27. januara, na dan kada su 1945. godine sovjetske trupe oslobodile najozloglašeniji logor smrti u porobljenoj Evropi, Aušvic-Birkenau.

Rezolucija apeluje na sve članice Ujedinjenih naroda da poštuju sećanje na žrtve Holokausta i ohrabruje razvoj obrazovnih programa o istoriji Holokausta, sa ciljem da se pokaže odlučnost da se pomogne u sprečavanju čina genocida u budućnosti.