Ne možemo društvene mreže kriviti za ubistva, porodice moraju više da se bave sobom i da prepoznaju kada je situacija opasna. Ali, ni porodica nije svemoćna, kažu psihijatri,
"Krivca ne treba tražiti u društvenim mrežama, a porodice i javnost u Srbiji treba usmeriti na to kako da se informišu, prepoznaju i reaguju na psihopatološke fenomene", kažepsihijatar i psihoterapeut Nevena Čalovska povodom ubistva studenta na Zvezdari.
Čalovska za Tanjug kaže da se, na osnovu informacija iz medija, može zaključiti da Nedeljko Ðurović, koji je osumnjičen da je u ponedeljak nožem ubio studenta Miloša Mileusnića (24) iz Čačka, ima ozbiljan psihijatrijski poremećaj, a koji je prema navodima njegove porodice bio izražen poslednjih dana.
Jezivo priznanje ubice studenta
Čalovska ističe da je u pitanju ''psihopatologija koja je nadvladala nad mladićevom sposobnošću da bude kritičan i da razume šta radi'' i da članovi porodica moraju da adekvantno reaguju.
'''Čuli smo da je u poslednje vreme imao veoma upadljive promene u ponašanju koje su uočili članovi porodice, ali su to umanjivali ili se nadali da će proći ili nisu davali pravi značaj tome. Porodice su, nažalost, visoko tolerantne na različite promene u ponašanju svojih najbližijih članova'', naglasila je Čalovska.
Čalovska ističe da fokus društva treba da bude na uočavanju promena u ponašanju i psihičkom stanju pojedinaca i neophodnom reagovanju.
Smatra da informacija (pre naknadnog negiranja događaja) o tome da je mladić, pre nego što je počinio ubistvo, proveo mnogo sati na Facebooku, Twitteru i Instagramu, može da nas ''''zavede'''' da okrivimo društvene mreže za tragičan ishod.
''Društvene mreže mogu da budu faktor koji pogoršava psihičko stanje, ali ne mogu da budu odgovorne i krive za ubistvo'', kaže sagovornica Tanjuga.
Uhapšen osumnjičeni za brutalno ubistvo na Zvezdari
Dodaje da je u saradnji sa civilnim sektorom i udruženjima psihijatrijskih pacijenata neophodno podržati projekte koji se bave psihijatrijskom zaštitom i mentalnim zdravljem u zajednici i učiniti ih dostupnijim porodicama i pacijentima i na nivou informacije i na nivou prakse.
ĐUKIĆ-DEJANOVIĆ: NEDOVOLJNO ZNAMO O MENTALNOM ZDRAVLJU
Ali ni porodica nije presudna u vom slučaju jer, realno, malo može da pomogne.
Ministarka i psihijatar Slavica Đukić Dejanović kaže da članovi porodice dobro primećuju, ali je često teško takvu osobu odvesti do lekara, jer ona ne uviđa da je bolesna.
Kako je rekla, simptomi se prepoznaju i potrebno je da svi mnogo više znamo o tome da neko ko nam je blizu, bilo rođak ili komšija, sugrađanin, a počne čudno da se ponaša, uvek može biti opasnost za druge.
"Najveći broj ubistava i agresivnog ponašanja nije svojstven osobama koje su otuđene od realnosti, koje su psihotične, već onima koje imaju poremećaj ličnosti, tesko kontrolišu volju, nagone, impulsivni su. Zato samo stručnjaci mogu tačno da kažu o čemu se radi", navela je ona.
Podseća da naš zakon kaže da se osoba koja može biti potencijalno opasna, mora prijaviti Hitnoj pomoći i policiji.
"Prvi korak je prijava, drugi korak je da se takva osoba vodi u psihijatirejsuku insituciju i da mora stručnjak da je pregleda. U skladu sa zakonom, postoji institute prinudnog lečenja", rekla je Đukić Dejanović.
O konkretnom slučaju, kaže, ne zna detalje i nedostaju mišljenja eksperata, psihijatara da bi mogla da komentariše.
Ukazuje da, ako je neko ispoljavao agresiju, ugrožavao svoj ili tuđ život, na verbalnom planu ili u razmišljanjima, to se primećuje po tome što se osoba udaljava od uobičajenih obaveza i komunikacija i o takvoj osobi treba da se izraze stručnjaci.
Zdravstvena kultura podrazumeva i brigu o mentalnom zdravlju, o kojem nedovoljno znamo, i potrebno je da svi imaju svest o tome da ako neko blizak počne čudno da se ponaša, uvek može biti opasnost za druge, kaže Đukić Dejanović.
"Zdravstvena kultura podrazumeva i viši nivo kulture o mentalnom zdravlju. Moramo znati da nema čoveka koji u nekim okolnostima ne može ući u stanje tzv psihoze, da bude otuđen od realnosti", rekla je ona novinarima u Nišu, komentarišući ubistvo studenta na Zvezdari
Đukić Dejanović je navela da i jedne i druge simptome treba dobro poznavati i napomenula da bi svi trebalo više da znamo o mentalnom zdravlju.
"Nedovoljan su nam znanja, stigmatizujemo te bolesnike, kao da se stidimo što je neko naš eventualno sa mentalnim problemom. I dalje se događa da kad padne mrak odlazimo kod psihijatra, stidimo se da kažemo da nas boli duša, a onaj ko ima dušu može da ima i bolest duše", rekla je Đukić Dejanović.
OBRT: Osumnjičeni negira ubistvo studenta!
Neđeljko Đurović je uhapšen samo nekoliko sati nakon brutalnog napada, a po hapšenju, kako navode mediji, izjavio je da je čitav dan i noć proveo na društvenim mrežama, da je bio je nervozan, ljut i besan jer je shvatio koliko je nesrećan i da je njegov život bezvredan, pa je "rešio da izađe na ulicu i nekoga ubije".
Danas se situacija potpuno preokrelnula, jer je negirao da je uopšte bio u ulici u kojoj se dogodio zločin, a Viši sud u Beogradu mu je odredio pritvor do 30 dana, dok traje istraga.
