Cela Amerika, ali i svet iščekuju važno obraćanje Donalda Trampa. Dečak po imenu Džošua Tramp, koga zafrkavaju zbog prezimena, pozvan kao gost.
Zid na granici sa Meksikom, migranti, Venecuela, Sirija, Severna Koreja, odnosi u svetu, pogotovo sa EU i Rusijom... ali i odnosi unutar SAD bice, ocekuje se, kljucne tacke najvažnijeg govora americkog predsednika Donalda Trampa za nekoliko sati.
Tramp ce govoriti pred kongresmenima, mada su trojica iz redova Demokratske stranke najavili da ce ga bojkotovati zbog njegovog odnosa prema državnoj administraciji, a medu pozvanim zvanicama je i 11-godišnji Džošua Tramp, koji u školi trpi zadirkivanje zbog svog prezimena.
"Decak je zahvalan Prvoj dami i celoj porodici americkog predsednika na podršci koju od njih dobija", objavili su clanovi decakove porodice.
Govor predsednika SAD je jedan od kljucnih godišnjih politickih dogadaja, jer se najavljuju krupne stvari i državna strategija po mnogim pitanjima.
A jedan od glavnih politickih problema u SAD je upravo Trampovo obecanje da ce napraviti ogroman zid na granici sa Meksikom kako bi sprecio priliv imigranata, ali taj njegov plan nije naišao na odobravanje, štaviše izazvao je blokadu rada državne administracije punih 35 dana što je nezabeleženo u americkoj istoriji.
Ta blokada koja je trajala punih pet nedelja koštala je SAD tri milijarde dolara! Otprilike polovinu novca koji Tramp traži za izgradnju Zida (5,7 milijardi dolara). Za vreme trajanja blokade državne administracije, cak 800.000 državnih službenika (iz raznih oblasti) nije primilo platu.
U meduvremenu, blokada je prekinuta, ali je Tramp orocio do 15. februara. Pitanje je da li ce do tada uspeti da "natera" Kongres da dobije novac za Zid.
"Ogroman broj ljudi dolazi iz Meksika u nameri da preplavi naše južne granice. Poslali smo dodatne vojne snage (da to sprece). Napravicemo Živi zid ako bude potrebno. Trgovino ljudima, drogo, sve vrste kriminala - ODBIJTE! Da smo napravili pravi Zid, ovo ne bi ni bilo potrebno", glasi jedan od najnovijih tvitova americkog predsednika.
Poznavaoci politickih prilika u Vašingtonu isticu da Tramp, za sada, nece povuci poslednji potez, a to je da bez pristanka Kongresa sam prebaci novac iz budžeta na finansiranje izgradnje Zida, vec da ce demokratama dati još jednu šansu. Tacnije, da ce, ako demokrate odbiju i ovu ponudu, odgovornost za blokadu državne administracije, zapravo, prebaciti u njihovo polje.
"On ce reci narodu: 'Evo zašto nam je Zid potreban', ali ce dodati: 'Dajem Kongresu još jednu šansu da deluje'", navode obavešteni izvori.
Tramp bi mogao da, potpuno osnovano, proglasi neku vrstu vanrednog stanja, a to bi mu dalo mogucnost da se "igra budžetom", odnosno da preusmeri novac iz budžeta za ispunjavanje svog cilja. Ali, navode isti izvori, Tramp bi više voleo kada bi ova ideja dobila "zeleno svetlo" u Kongresu i da potom on potpiše zakon.
Najavljeno da ce Tramp u govoru pozvati na "americko jedinstvo", ali neposredno pred njegovo obracanje dogodio se novi verbalni sukob sa istaknutim clanom Demokratske stranke, senatorom iz Njujorka Cakom Šumerom, koji je žestoko kritikovao americkog predsednika zbog unutrašnje politike, ocenivši da se "Trampov sistem raspada".
Tramp mu je hitro odgovorio preko Twitter-a: "Vidim da Šumer vec kritikuje moj govor, iako ga nije ni cuo. Mislim da je samo iznerviran što nije uspeo da pobedi u Senatu, iako je potrošio bogatsvo da to ucini".
Naizgled je rec o sukobu oko Zida, odnosno nacina vodenja unutrašnje politike, ali ocigledno je da su Americi nešto krupno dešava i da je takozvana "duboka država" (Deep state), a rec je o terminu koji se upotrebljava za vašingtonski establišment koji, zapravo, svih ovih godina i decenija vuce konce, uznemirena Trampovim beskompromisnim stavovima i porukama. A mogao bi, boje se pojedini u SAD, da dovede i do potune istrage o napadu na kule Svetskog trgovinskog centra 2001. godine.
Tramp je ocigledno "neciji igrac", a prema raznim teorijama, njega su u predsednickoj kampanji podržali uticajni americki vojni generali i drugi visoki oficiri, kojima je preko glave "Duboke države" i njenih brljotina i kriminalnih radnji. Tramp je, kao potpuni autsajder i uz veliku antikampanju u vecini americkih medija, pogotovo Si-En-Ena (CNN), uspeo da se domogne Bele kuce, izazvavši šok.
Dvogodišnji mandat Trampa kao predsednika SAD je bio vrlo turbulentan, a on je pod svakodnevnom kritikom. Njegova biznis i konvencionalna politika izluduje deo americke javnosti, ali i mnoge u vašingtonskom establišmentu, koji nastoje da mu "polome nogu" ili ga bar spaletu kad god im se ukaže prilika. Ali, za sada, nisu uspeli u tome.
Trampova ambicija ili ambicija onih ciju podršku ima jeste da "isuše vašingtonsku mocvaru" (kako se u SAD naziva taj mutni establišment). Njegova stalna kritika obaveštajno-bezbednosnih službi - CIA i FBI - koje se još "batrgaju", jasan je znak da Tramp u njima vidi instrumente pomenute "duboke države" (deep state), dakle njegovih najvecih neprijatelja.
Obe službe su debelo prekršile zakon, priznajuci da je Tramp tokom predsednicke kampanje bio prisluškivan u korist protivkandidatkinje Hilari Klinton. Za to još niko nije odgovarao u SAD.
