Srpska svakodnevica: U 1.000 sela nema ni prodavnice

Autor:

U čak 1.000 sela u Srbiji nema ni najobičnije trgovinske radnje, i taj trend snižavanja standarda života ispod svakog minimuma će se nastaviti ako ne bude državnih podsticaja, upozoravaju iz Privredne komore Srbije.

52
A- A A+
lidl, prodavnica, hrana, cene, cena, kupovina, supermarket, Foto: Mondo/Stefan Stojanović Ilustracija

Zbog takve nezavidne sitaucije u svakodnevici mnogih meštana sela u Srbiji predstavnici Ministarstva trgovine razgovaraju sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) o mogućnosti da se obezbede sredstva iz kredita za opstanak malih prodavnica u selima Srbije, istaknuto je juče u PKS na Javnoj raspravi o Nacrtu Zakona o trgovini.

Nacrtom zakona definisano je da Vlada Srbije može odrediti podsticajne mere, a specijalni savetnik ministra trgovine Vladimir Matović rekao je da je teško naći kreditne linije za tu vrstu podsticaja.

Koliko "nisko" moće ići "akcija"

Primedbe su izrečene i na definisanje "akcijske prodaje" za koju je u Nacrtu zakona navedeno da je prodaja "po ceni koja je niža od redovne cene". Trgovci su s druge strane tražili da postoji donja granica akcijske cene, odnosno, da one ne može biti niža od neto proizvođačke cene.

Zato se, kaže, o podršci podsticajima malim prodavnicama vode razgovori sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj.

Tokom javne rasprave u PKS, predstavnici sektora trgovine upozorili su na značaj uvođenja obaveze stavljanja bar koda na sve proizvode.

Kako se novi zakon donosi posle devet godina važenja starog, u Nacrtu su regulisani i novi načini elektronske i trgovine na daljinu.

U predloženom zakonu se određuje da se deklaracija proizvoda mora na "jasan, lako uočljiv i čitljiv način" učiniti dostupnom na srpskom jeziku.

Cene će i dalje biti isticane u dinarima osim u trgovini u sektoru turizma kada se posluje sa inostranstvom kao i elektronskoj trgovini softverom i digitalnim proizvodima, kada se izvozi IT tehnologija.

Koliko je Lidl stvarno "naudio" konkurenciji?

Elektronska trgovina ka Srbiji, kako je predloženo, moraće da ima opcionu valutu - pa će potrošač moći da bira koju cenu želi da vidi.

U sektoru trgovine radi 19 odsto zaposlenih u Srbiji, a trgovina ostvaruje 10 odsto BDP- a, rečeno je na skupu.

NEPOŠTENA TRGOVAČKA PRAKSA

Jedan od tema "na okruglom stolu" koju su trgovci pokrenuli je i pojam "nepoštene trgovačke prakse" koji se po prvi put nalazi u predloženom zakonu, a za koju privrednici kažu da je potrebno da se dodatno pojasni ili izostavi.

Država formira tim za spas sela, da li je kasno? ANKETA

Nacrtom zakona "nepoštena trgovačka praksa" definiše se kao "postupanje suprotno načelu savesnosti i poštenja" kojim se, rekli su trgovci, neopravdano i nesrazmerno prenosi rizik poslovanja na druge učesnike u lancu snabdevanja.

Kao primeri takve prakse u Nacrtu se navodi da je reč o "bezuslovnom povratu robe, uslovljavanje prodaje robe kompenzacijom, nametanje obaveze plaćanja u visini koja nije adekvatna vrednosti usluge - naknada za izlaganje i uvrštavanje proizvoda u asortiman".

Primedba koja se mogla čuti je da će ova odredba "uneti zabunu o tome šta se sve može tretirati kao nepoštena praksa".

"Do nacrta novog zakona došlo je posle analiza stanja čitavog sektora trgovine", rekao je pomoćnik resornog ministra Jovan Stojić i dodao da dokument donosi novine u definisanju trgovine na malo, kao i one koje se odnose na akcije, popuste, rasprodaju, prikupljanje podataka...

Javna rasprava o Nacrtu zakona trajaće do 21. februara.

Tagovi:

Povezano

Sve vesti