Srpska dijaspora unela je u proteklih osam godina u Srbiju više od 25 milijardi evra, međutim, najveći deo tog novca nije otišao u biznis i nova radna mesta, već na pijace i u bakalnice. Ali, vremena se menjaju...
Ali tog izdašnog "deviznog priliva" za Srbiju neće još dugo biti iz jednostavnog razloga - neće biti živih članova uže porodice koji bi novac primali, upozoravaju maticu iz same dijaspore.
Ukoliko se u narednom periodu ne donese plan za jačanje veza s dijasporom, treća generacija srpskih migranata, mladi rođeni van Srbije, neće više imati rodbinu u Srbiji kojoj šalju novac.
Kako bi se Srbi koji žive i rade u inostranstvu ohrabrili da ulažu u zemlju porekla, prema mišljenju sagovornika Tanjuga, potrebno je da se izradi nova Nacionalna strategija za dijasporu kojom bi se jasno definisali prioriteti države i ponudili konkretni projekti u koje bi dijaspora mogla da ulaže.
Danas su sredstva koja se šalju rođacima i najveća koja stižu iz dijaspore, jer njihovi roditelji već planiraju da penzionerske dane provedu u zemlji u kojoj su radili decenijama, smatra predsednik Zajednice srpskih klubova u Beču Borislav Kapetanović.
Ali, među privrednicima srpskog porekla u Austriji, kaže Kapetanović za Tanjug, postoji volja da se investira u Srbiju i Republiku Srpsku.
Samo u Beču, kaže, ima više od 7.000 Srba koji u tom gradu drže mala i srednja preduzeća.
"Srbija danas ima prečih zadataka i obaveza, ali je, ipak, potrebno rešiti saradnju na konkretnom nivou, a dijaspori se mora posvetiti veća pažnja", kaže Kapetanović.
Iako nema tačne brojke koliko građana Srbije godišnje ode iz zemlje u potrazi za poslom, njihovim odlaskom se stvara nova generacija koja bi doznakama mogla da pomaže svoje rođake u zemlji porekla.
Međutim, član Odbora za dijasporu u Skupštini Srbije, Aleksandar Čotrić, kaže da to nije način za jačanje saradnje matice i dijaspore, već je potrebno, kaže, izraditi Nacionalnu strategiju za dijsporu.
"Treba ponuditi našim uspešnim privrednicima u inostranstvu povoljne uslove za investicije, kao što je to ponuđeno nekim stranim investitorima", smatra Čotrić.
Podseća da su Italija i Irska, ali i Indija i Kina izradile nacionalne planove za povratak svojih građana u matične države.
Srbi blistali u Beču: Na balu i ministri, političari...
Da je potencijal za ulaganje u Srbiju iz zemalja u kojima živi iseljenici velik ali neiskorišćen, saglasan je i rukovodilac Centra za podršku investicijama i javno privatno partnerstvo u Privrednoj komori Srbije Đorđe Andrić.
Od 2010. do 2018. godine u Srbiju je mimo zvaničnih kanala ušlo više od 25 milijardi evra, procenjuje Andrić.
Više od 50.000 Srba iselilo se u Nemačku
Zato, napominje, potrebno je da se deo ovih sredstava preusmeri iz potrošnje u investicije.
U saradnji s Međunarodnim centrom za razvoj migracione politike (ICMPD) iz Beča a uz finansijsku podršku Austrijske razvojne agencije, PKS priprema projekat "LinkUp! Serbia - podsticanje investicija dijaspore".
Gastarbajteri i dalje pune srpske kućne budžete
Projektom će se proceniti poslovno okruženje za investicije dijaspore u Srbiju, a Srbima u rasejanju će se ponuditi gotovi projekti u koje mogu da ulažu, kaže Andrić.
Tradicionalno, najviše novca putem doznaka u Srbiju dolazi iz Nemačke, oko 900 miliona evra godišnje, zatim iz Švajcarske, Austrije, Francuske...
