Kad su Srbi i Amerikanci bili saveznici: HVALA! (FOTO)

Grupa američkih lekara, predvođena Ričardom Strongom, presudno uticala na suzbijanje epidemije tifusa pre 100 godina i tako prekinula crni lanac smrti u Srbiji tokom Prvog svetskog rata. Ovo je priča o njima!

Kad su Srbi i Amerikanci bili saveznici: HVALA! (FOTO) Foto: MONDO/Predrag Vujić/Istorijski muzej Srbije

"27. mart 1915. godine. Ishrana je jako otežana. Šećera uopšte nema. S vremena na vreme, kad stigne koji vagon, narod začas razgrabi iako je vrlo skup. Hleb koji je stajao 20 para dinarskih i težio jedan kilogram, sada staje šezdeset para, crn je i ne meri kilogram... Zbog velike oskudice, narod besomučno najavljuje na sve radnje. Česte tuče završavaju se razbijenim glavama. Svakog dana događa se da se stariji ljudi i žene onesvešćuju, čekajući u redovima...".

Ovo je napisala bolničarka Slavka Mihajlović u svom dnevniku tokom Prvog svetskog rata koji su decenijama kasnije objavljeni pod nazivom "Oblaci nad gradom".

Ova i mnoge druge potresne priče, kampanja počasnog konzula Srbije u SAD, velikog naučnika Mihajla Pupina, pisma Mejbl Grujić, koja su odjeknula širom Evrope i sveta, uticali su da se svet zainteresuje za malu zemlju Srbiju koja se odupirala Austrougarskoj, ali je osim vidljivog neprijatelja imala još jednog, veoma, veoma opasnog - tifus.

Rat u kojem je Srbija izgubila 1.247.000 ljudi

Srbiji su u pomoć protekle mnoge lekarske misije iz Velike Britanije, Holandije, Francuske, Grčke, pa čak i iz Australije. Ali, presudnu ulogu u suzbijanju epidemije tifusa, od koje je tada u Srbiji, procenjuje se, umrlo 150.000 ljudi(!), imali su Amerikanci, predvođeni doktorom Ričardom Strongom, jednim od najznačajnijih epidemologa tog vremena.

"Amerika je gotovo odmah odgovorila na molbu Srbije za pomoć u borbi protiv epidemije, a kako SAD još nisu ušle u rat, na ovu molbu odgovorio je američki Crveni krst. Prepoznajući ozbiljnost situacije, odlučio je da pošalje medicinsku delegaciju, potpuno opremljenu materijalom i zalihama, u cilju iskorenjivanja bolesti, da se pridruži bolničkoj jedinici koju je već bio poslao i koja je tako dobro obavljala posao nege i lečenja bolesnih", zapisao je svojevremeno dr Ričard Strong, profesor na Harvardu.

Ričard Strong Foto: MONDO/Predrag Vujić/Istorijski muzej Srbije Ričard Strong

Povodom toga šta su Ričard Strong i njegovi saradnici učinili za Srbiju, kao i druge medicinske misije iz mnogih zemalja u Istorijskom muzeju Srbije (Trg Nikole Pašića), otvorena je izložba "Spasavanje Srbije: Američka misija i epidemija tifusa u Srbiji 1915." autora Milovana Pizarija, koja se savršeno uklopila u postojeću postavku o kraju Velikog rata.  

U prostoriji u kojoj je priređena izložba dominira veliki plakat: "Spasimo Srbiju našeg saveznika". Plakat je bio objavljen u Americi i čuva se i danas. Bio je to poziv Amerikancima da doniraju pomoć Srbiji, napaćenoj ratom i ratnim stradanjima, ali i veoma ugroženoj od novog strašnog neprijatelja - tifusa.

tifus, Prvi Svetski rat Foto: MONDO/Predrag Vujić/Istorijski muzej Srbije



"A BOMBARDOVANJE 1999. GODINE?"

Gledajući taj plakat, odmah mi je prošlo kroz glavu da će jedan od prvih (ako ne i prvi komentar) čitalaca na ovaj tekst biti: "Da, Amerika nam je nekada i pomagala, ali danas nam je ta Amerika neprijatelj, ta Amerika nas je bombardovala" i slični komentari...

Iskoristio sam priliku da baš pred ovim plakatom predočim zameniku ambasadora SAD u Srbiji Kurtu Doneliju da će, pretpostavljam, baš jedan takav komentar stići od čitalaca MONDA i da će za SAD reći da to više nije ona Amerika koja je pomagala Srbiji, već upravo suprotno.

"Pre 100 godina došli smo u Srbiju da joj pomognemo. Tokom Drugog svetskog rata takođe smo pomagali Srbiju i posle Drugog svetskog rata. Evo nas ponovo ovde i ponovo želimo da pomognemo Srbiji. Želimo Srbiji samo najbolje! U istoriji naših odnosa bio je jedan težak period, postojali su veoma važni i čvrsti razlozi zbog kojih je međunarodna zajednica odlučila da nešto mora da se uradi kako bi se zaustavio konflikt na Kosovu i učestvovali smo u tome jer smo deo NATO. Ali, ovde smo da poboljšamo i razvijamo odnose sa Srbijom i pomognemo da Srbija ostvari svoje ciljeve", diplomatskim rečnikom odgovorio je gospodin Doneli.

Nakon što smo obojica ponovo vratili pogled na poster: "Spasimo Srbiju našeg saveznika", postavio sam dodatno pitanje zameniku američkog ambasadora: "Da li smatrate da su Srbija i SAD danas saveznici?".

"Ne bih to tako okarakterisao, nismo formalni saveznici, jer je Srbija vojno neutralna i formalno, verujem, nema saveznike te vrste. Ali, osećamo blisku vezu sa narodom Srbije, jer, gledano kroz istoriju, u Prvom i Drugom svetskom ratu, pokušavamo da razvijemo upravo taj odnos koji je nekada postojao, da tu saradnju jačamo. To je posao nas diplomata, da poboljšavamo odnose između zemalja. Sa Srbijom delimo iste težnje - prosperitet, mir, saradnju. Radimo mnogo na tome da pomognemo Srbiji u njenom nastojanju da postane članica Evropske unije, a ono što je najbolje, prema mom mišljenju, jeste ta razmena ljudi, niz programa koji omogućavaju ljudima iz Srbije da borave u SAD i bolje nas upoznaju i da mi bolje upoznamo Srbiju", rekao je Kurt Doneli. 

PRIČA O SRPSKIM DEČACIMA KOJE JE ODGAJALA ŠKOTSKA


Vratimo se temi ove izložbe i ovog teksta. Doktor i humanista, vrhunski epidemiolog svog vremena, Ričard Strong došao je u Srbiju 1915. godine, u jeku epidemije tifusa, sa ekipom od preko 40 lekara i bolničara. Radili su nekoliko meseci i uspeli su na kraju da zaustave epidemiju u Srbiji, jer se strahovalo da će se ona proširiti na ostale evropske teritorije, pa čak i na Ameriku.

MERE dr STRONGA ZA SUZBIJANJE EPIDEMIJE TIFUSA U SRBIJI

tifus, Prvi svetski rat Foto: MONDO/Predrag Vujić


Koliko je američka misija bila značajna, pa i presudna u savladavanju opake bolesti koja je sejala smrt po Srbiji (i ne samo među narodom i vojnicima, već i među neprijateljem, jer su i austrogarski i bugarski vojnici bili zaraženi), toliko su važna i pisma Mejbl Grujić, koja je bila udata za Srbina i obaveštavala je svojim pismima javnost u svetu šta se dešava, potom neumoran kampanjski rad Mihajla Pupina...

Lekari i medicinske sestre iz celog sveta bili su od ogromne važnosti po Srbiju i njen opastanak. Jer, Srbija se od ove pošasti odbranila samo zahvaljujući njima. Svoje lekare nije imala, odnosno, nije ih imala dovoljno.

U jesen 1912. godine izbio je rat protiv Otomanskog carstva i počeo niz događaja koji će u slučaju Srbije potrajati do 1918. godine. Ministarstvo vojno izračunalo je da u čitavoj Srbiji postoji 370 lekara, od kojih je 296 bilo mobilisano! Ovom podatku, koji možete da vidite na izložbi, treba dodati još jedan strašan - u vreme epidemije tifusa, od kraja 1914. do leta 1915. godine, lekari su bili prvi koje je ova bolest kosila. U prvom naletu epidemije umrlo je 126 lekara!

Kako su Srbiju odbranili "seljački sinovi"

Na izložbi, koja će biti otvorena do 28. februara, možete da vidite potresne fotografije iz onog vremena, ali i da pročitate veliki broj isečaka iz tadašnje štampe - beogradske "Politike" i "Njujork Tajmsa", pogled će vam, recimo, ostati prikovan na umrlice u "Politici", koja ih je štampala svakodnevno na nekoliko strana...

Kako je Britanac, "Kralj čaja", pomogao Srbiji

Povezano

Sve vesti