Finska "plata za nezaposlene" 560€: Prvi rezultati

Autor:

Finci su rešili da praktično isprobaju teorije o opštoj dobrobiti društva ako svi građani, i zaposleni i nezaposleni, dobijaju od države "platu" dovoljnu za osnovne potrebe. Stigli su prvi rezultati.

37
A- A A+
Pare, novac, euri, euvo, evro, keš Foto: MONDO/Nikoleta Vukčević

Testirana finska varijanta univerzalnog osnovnog prihoda (UBI, univerzal basic income) donosila je 560€ mesečne "plate" za nezaposlene. Izabrano je nasumice 2.000 ljudi sa biroa rada i sada, posle dve godine, stigli su prvi rezultati.

Pitanje osnovnog prihoda (UBI) niti je novo, niti filantropsko. Sve razvijene države imaju neki oblik socijalne pomoći za (privremeno) nezaposlene, koji je sam po sebi birokratski i neefikasan. Pitanje koje dugo postoji u ekonomskoj i socijalnoj teoriji, poslednjih je godina u žiži javnosti zbog sve većeg porasta nezaposlenosti izazvanoj, između ostalog i sve većom automatizacijom poslova i upotrebom robota i kompjutera. Do posla će se, po svoj prilici, dolaziti sve teže i teže i u razvijenim zemljama.

Drugi paket društvenih problema koje sa sobom nosi populacija nezaposlenih su zdravstveni problemi vezani za siromaštvo, što je na dugi rok skuplje za društvo od davanja "građanske plate".

Za taj dohodak zalažu i neki neoliberalni ekonomisti, još od Miltona Fridmana. Ideja je da dobije svako ko ne zaradi dovoljno za život, a bila bi određena i granica prihoda nakon koje bi se univerzalni dohodak vraćao državi.

"Neoliberalna zamka"

Među kritičarima UBI ima i onih koji tvrde da je takav "dohodak za svakoga" neoliberalna zamka, kojom bi se postiglo da poslodavci mogu da otpuštaju mirne savesti i bez društvenog pritiska. Tako bi mogli da zadrže samo najmanji broj zaposlenih koji bi onda i sami radili pod teretom pretnje da će završiti na univerzalnom dohotku koji verovatno neće biti dovoljan za život po standardu srednje klase - koji bi uključivao automobil, godišnje odmore, školovanje dece...

Slične ideje da ljudi treba da imaju novca za osnovne potrebe samim tim što su deo društva, zagovaraju i ugledni biznismeni poput berzanskog investitora Bila Grosa ili vlasnika Facebooka Marka Cukerberga. Eksperimenti s UBI se izvode i u Kanadi, Ugandi i Keniji.

Ali, izgled da će prevladati oni drugi - kritičari koji ga gledaju kroz prizmu kratkoročnog troška - kažu da je takav program skup, nepraktičan i da ljude destimuliše da traže posao.

Takav je bar slučaj u Finskoj, gde se u argumentaciji zašto je potreban UBI krenulo od "ekonomskog" razloga - da će to povećati šanse da ljudi traže/dobiju posao i "pravu" platu.

U tom delu, rezultati iz prve godine primene dvogodišnjeg programa pokazuju da promena u zapošljavanju unutar posmatrane grupe nema.

EKSPERIMENT: Fincima za "džeparac" 560€ mesečno

Ljudi su uzimali svojih 560 evra svakog meseca, ali nisu se zbog toga pretrgli da nađu posao, iako bi im tih (dodatnih) 560 evra ostalo do kraja eksperimenta.

Međutim, onaj društveni efekat eksperimenta je itekako uspeo. Ljudi koji su dobijali pare iako ne rade su u populaciji nezaposlenih bili oni koji su daleko zdraviji i bez stresa koji svakodnevni nerad i stalna neizvesnost "normalnih" nezaposlenih nosi sa sobom.

"Statistički nema značajne razlike po pitanju zapošljavanja. Ali, istraživanje pokazuje značajnu razliku između nezaposlenih bez plate i onih sa UBI što se tiče blagostanja", kaže se u izveštaju čija će puna verzija biti objavljena 2020. godine.

Oni koji su imali redovne prihode su zdravstveno mnogo bolje stajali ali i imali više samopouzdanja i vere u budućnost, kao u svoju sposobnost da utiču na društvene procese. Jednom rečju, bili su poželjniji članovi zdravog društva.

Da li će to biti dovoljno za "naručioce" eksperimenta, ili će prevagnuti čisti ekonomski interes obavezne "jurnjave za poslom", videće se kada stignu konačni rezultati.

Povezano

Sve vesti