MONDO/Beta

Tunelom ispod Beograda, kažu, može i opasan teret

Autor:

Partija "Zeleni" tvrdi da tunel "Vračar" kroz koji prolaze teretni vozovi sa opasnim materijama nije projektovan za te namene, dok iz Ministarstva saobraćaja uveravaju da je tunel aposlutno bezbedan i da su građani sigurni.

3
A- A A+
beograd, panorama, vuk, vukov spomenik, etf, elektrotehnički fakultet Foto: Mondo/Goran Sivački

Predsednik Zelene ekološke partije "Zeleni" Dejan Bulatović naveo je danas u pisanom saopštenju medijima da je ta partija tražila odgovor od Ministarstva saobraćaja i Ministarstva za zaštitu životne sredine o tome ko je "dozvolio transport otrovnog i zapaljivog otpada kroz najuži centar Beograda" i da li je i ko je radio procenu bezbednosti, te da li su primenjeni standardi Evropske unije u vezi sa transportom otpada.

Ne žele da dočekaju katastrofu: Prete blokadom pruge

Državni sekretar u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Miodrag Poledica kaže da je ceo tunel "Vračar", tzv. Vukov tunel (jer prolazi kroz čuvenu stanicu Vukov spomenik), opremljen termovizijskim kamerama, da se železnički saobraćaj obavlja na dubini od oko 40 do 50 metara ispod površine, od ponoći do pet ujutro, te da se sav teretni saobraćaj, pa i onaj koji prevozi opasne materije, nadzire i provera.

EVAKUACIJA:Prva cisterna kod Jasenovika vraćena na šine

Pre nego što bilo koji voz sa opasnim teretom uđe u tunel, bilo sa Pančevačke, bilo sa strane Beograda, obavljaju se posebni tehnički pregledi svakog voza, kaže Poledica za Tanjug.

On podseća da još od 1. jula prošle godine, pored putničkih, kroz ovaj tunel prolaze i teretni vozovi, među kojima su i oni koji prevoze različit opasan teret.

Preduzeće Infrastruktura Železnice Srbije je pre nego što je propušten prvi voz, kaže, preduzelo je sve preventivne mere koje propisuje Sektor za vanredne situacije MUP-a.

Cisterne s kiselinom iskliznule iz šina

"Proleća prošle godine, u aprilui, tražili smo spisak mera koje su potrebne da se sprovedu u tunelu Vračar, kako bi bio osposobljen za transport svih vrsta vozova, ne samo putničkih nego i teretnih", objašnjava Poledica.

To je, dodaje, spisak od tridesetak mera koje su primenjene u tunelu dužine tri kilometra, koji počinje kod Veterinarskog fakulteta a završava se kod Pančevačkog mosta.

"Neke od mera su termovizijske kamere. Ceo transport se prati i ukoliko dođe do promene bilo kakvih temperatura iz bilo kog razloga, Infrastruktura železnica ima informaciju".

Jedna od mera je da se u isto vreme u tunelu ne mogu naći dva voza te da vozovi saobraćaju samo od ponoći do pet časova ujutro.

Dnevno kroz centar Beograda osam opasnih vozova

Kroz železničku stanicu Vukov spomenik odnosno "Vračarski tunel" svakodnevno prolazi prosečno dvadesetak teretnih vozova. Od tog broja, prosečno dnevno sedam do osam teretnih železničkih vozova kroz tunel "Vračar" i stanicu "Vukov spomenik", koja je stanica i za beogradski javni prevoz BG voz, transportuje opasne materije.

Kaže da se prošlog jula počelo sa propuštanjem vozova koji prevoze opasan teret kako bi se nastavila izgradnja i rekonstrukcija u Savskom amfiteatru.

Poledica kaže i da se opasni tereti svrstavaju u osam kategorija kao i u devetu, koju čine tzv. mešoviti opasni tereti.

Ističe da građani nemaju razloga da brinu i da je prevoz kroz tunel potpuno bezbedan.

"Sve mere koje se primenjuju, primenjuju se već sedam meseci unazad", podseća Poledica.

Direktor sektora za saobraćajne poslove u Infrastrukturi Železnice Srbije, Dejan Đorđević ističe takođe da su sve predviđene mere za prevoz otpada preduzete, da su svi standardi ispoštovani, a u skladu sa Zakonom o prevozu opasnih materija, Zakonom o zaštiti od požara kao i Zakonom o vanrednim situacijama.

Objašnjava da je prevoz opasnih materija organizovan pod strogo definisanim propisima.

Kaže da se u stanicama "Rakovica" i "Pančevo - glavna", vrši tehnički pregled svih vozova, i to potpuni tehnički pregled.

Pored toga, kada voz iz stanice "Beograd - ranžirna" polazi put Pančeva, u stanici "Beograd - ranžirna" se takođe vrši potpunu tehnički pregled,

"To znači da su svi vozovi pre prolaska kroz vračarski tunel, detaljno tehnički pregledani", ističe Đorđević.

Ovakva organizacija železničkog teretnog saobraćaja se primenjuje i u mnogim drugim evropskim gradovima, kod svih onih gradova gde postoji železnički saobraćaj kroz tunele, odnosno, ispod samih gradova, a primer za tako nešto je i grad Beč, kaže Đorđević.

A ŠTA KAŽE "IZJAVA O MREŽI"

Ova reakcija nadležnih usledila je nakon što se u beogradskom "Danasu" pojavio tekst sa argumentima da je sama Infrastruktura Železnice Srbije zabranila svojim dokumentom prevoz opasnih tereta tunelom "Vračar".

Navodi se da je u dokumentu "Izjava o mreži" (koji je pod rednim brojem 5/2018-148-62 usvojila Skupština državnog preduzeća Infrastruktura Železnice Srbije", s primenom od 9. decembra 2018. do 14. decembra 2019. godine), a koji služi kao uputstvo svim domaćim i stranim železničkim preduzećima o uslovima pristupa prugama, u tački 3.4.3. – pod nazivom „Opasna roba“ piše: „Opasna roba koja je po Pravilniku RID dozvoljena za transport, može se prevoziti na svim prugama osim na pruzi Beograd Centar – Pančevo Glavna – Vršac – Državna granica, na deonici Beograd Centar – Pančevački most“.

U sledećoj tački "Ograničenja u pogledu tunela" piše da "teretni vozovi mogu saobraćati u vreme kada nema intenzivnog saobraćaja vozova za prevoz putnika odnosno kada je stanica 'Vukov spomenik' zatvorena za putnike orijentaciono u vremenskom periodu od 24h do 04h pod uslovom da se u kolima teretnih vozova ne prevoze opasna roba i naročite pošiljke i da se vuča teretnih vozova vrši elektrovučnim vozilima...".

A opasna roba s međunarodnom oznakom RID je: eksplozivne materije i predmeti sa eksplozivnim materijama, gasovi, zapaljive tečne, zapaljive čvrste, samozapaljive, materije koje u dodiru sa vodom razvijaju zapaljive gasove, oksidirajuće materije, organski peroksidi, otrovne, zarazne, radioaktivne i nagrizajuće materije

No, pitanje je onda, kuda bi, nakon izmeštanja pruge ispod Kalemegdana, išla roba NIS-Rafinerije Pančevo, pančevačke Petrohemije, Metanolsko-sirćetnog kompleksa iz Kikinde i fabrika veštačkih đubriva iz Šapca i Prahova.

Čitava ova ujurdurma, inače, dobija dodatno na značaju kada se sagleda u kontekstu dve prevrnute kompozicije voza sa opasnim materijama u dva meseca ove godine kod Niša. U jednoj od tih situacija morali su da se evakuišu, sve sa stokom, meštani obližnjeg sela.   

Povezano

Sve vesti