U Beč na Mocart kugle, pivo, lipicanere...

Biti Srbin na odmoru u Beču skoro da nije inostrano iskustvo. Sa oko 125.000 naših državljana na višedecenijskom privremenom radu u glavnom gradu Austrije, koji inače broji 1,6 miliona ljudi, na kojoj god tački da se nađete, u vidokrugu će vam biti bar nekoliko vaših zemljaka.

0
A- A A+

Biti Srbin na odmoru u Beču skoro da nije inostrano iskustvo. Sa oko 125.000 naših državljana na višedecenijskom privremenom radu u glavnom gradu Austrije, koji inače broji 1,6 miliona ljudi, na kojoj god tački da se nađete, u vidokrugu će vam biti bar nekoliko vaših zemljaka.

Balkansko prisustvo nezaobilazno se nameće i u smenjivanju zvukova nemačkog i srpskog na centralnim ulicama grada, ali i u specijalitetima brze hrane, koje će vam pripremiti u kioscima pokraj Dunava, koji protiče kroz Beč. Odmah uz ljutkastu kobasicu "vurst“, ponudiće vam ćevapčiće, napisane latinicom kao "chevapcici“, ali i turski kebab, dokaz prisustva još jedne brojne gastarbajterske skupine u Austriji.

Uz svu svoju nacionalnu raznovrsnost, međutim, Beč ostaje tipičan kontinentalni evropski grad, čiji šarm ponajviše izvire iz spoja mnogobrojnih lokalnih kafea, porazmeštanih na ćoškovima izukrštanih uličica i monumentalnih građevina Habzburške monarhije, koje diktiraju vizuru starog gradskog jezgra.

Samo središte prestonice, široki trg Stefansplac, obavija grandioznu gotsku katedralu Svetog Stefana, najčešće prvo odredište svakog turiste i znak prepoznavanja celog Beča.

Trg služi i kao mesto za organizaciju najrazličitijih manifestacija i okupljanja, a od njega se u svim pravcima pružaju široke i često pešačke ulice, oivičene viševekovnim zgradama starinskih i potpuno čistih fasada u čijim su prizemljima smeštene neke od najskupljih prodavnica u Evropi. To su radnje koje se ne otvaraju pre 10 sati, u koje, čini se, niko ne ulazi, i u kojima ćete lako pronaći šal za 250 evra ili minđuše za 45.000.

Ceo kvart nalikuje katalogu svetskih robnih marki, a kojoj klijenteli su one zapravo namenjene, najbolje odslikava obaveštenje u jednom izlogu ženske garderobe: "Mi govorimo ruski".

Davna moć i bogatstvo austrijske imperije i njenog centralizma (naročito novčanog) vidljivi su na svakom koraku - od velelepne arhitekture carskih dvoraca do pozlaćenih spomenika ogromne veličine poređanih po glavnim ulicama i parkovima.

Prizor koji u tom kontekstu ne bi trebalo propustiti je Španska škola jahanja u carskoj palati Hofburg, na nekoliko minuta hoda od Stefansplaca, gde u višespratnoj baroknoj dvorani pod stubovima i masivnim kristalnim lusterima, umesto ljudi šetaju konji. Preciznije, lipicaneri. Savršeno uvežbanog kasa, oni zajedno priređuju jahački spektakl za gledaoce koji predstavu posmatraju sa balkona.

Cena ulaznica je od 80 do 200 evra za samu predstavu, a 12 evra za treninge. Inače, zanimljivo je da je dvorana od samog početka građena za konjičke potrebe, kako bi aristokratska mladež 18. veka imala odgovarajuće mesto da se uči jahanju.

U Hofburgu ima još mnogo toga da se vidi. Palata je građena u različitim periodima, što se pokazuje i po različitim fasadama koje su konačno formirale pravougaonu zgradu sa unutrašnjim dvorištem. Ko voli grčku mitologiju na kapijama će prepoznati statue Herkulovih zadataka, a ko uđe u Hofburg, danas kancelariju austrijskog predsednika, moći će da vidi carske apartmane, dva muzeja sa delima Direra, Kunsta i Brojgela, riznicu sa blagom Habzburga, baroknu biblioteku sa preko 200.000 knjiga, prirodnjački muzej sa prepariranim žirafama i slonovima, Kongresni centar, crkvu i mnogo toga drugog.

Izvan starog dela grada, kada se pređe neki od mnogih mostova preko Dunava, Beč postaje moderan centar sa standardnim staklenim zgradama, kakve se mogu videti bilo gde, mada i tu ima izuzetaka poput futurističke zgrade "Unika“ osiguranja.

Glavni grad Austrije poznat je i po "Prateru“, jednom od najvećih zabavnih parkova u Evropi u kojem postoji sve, od konjića koji se klate u mestu za najmlađe posetioce, do toliko ekstremnih naprava da se prethodno traži pismeni potpis o tome da u vožnju ulazite na sopstvenu odgovornost.

Poseta Beču ne bi bila potpuna ako se ne poseti dvorac Šenbrun, sa njegovim slavnim parkovima, a Beč je i pravo mesto za kupovinu Mocart kugli, iako su one originalne iz Salcburga, gde se i dalje mogu naći ručno pravljene kugle, kao i u 19. veku kada su izmišljene.

Na kraju, među stvarima koje se moraju probati dok ste u prestonici Austrije, bez sumnje su još Saher torta i točeno pivo neke od brojnih lokalnih pivara.

(MONDO/Glas javnosti)

Povezano

Sve vesti