Prošla godina je protekla u znaku anti-dizel histerije.
Iako je sve počelo još 2015. kada je otkriveno da je Folksvagen varao na testovima zagađenja vazduha, prošla godina je dostignut vrhunac kampanje protiv dizel motora. Odluka nemačkog suda, a zatim i zabrane ulaska u centre, koje su uveli gradovi automobilski najrazvijenije zemlje Evrope, izgleda da je potpuno "ogadila" Evropljanima dizelaše. Ni pokušaji pojedinijih renomiranih kompanija, koje su predstavile tehnologije za značajno smanjenje emisije azotnih oksida, nije pomogla.
Ako ste mislili da je pad prodaje novih dizelaša u 2017. bio ekstreman, onda se rezultat iz prošle godine može nazvati definitvnim početkom kraja ove tehnologije, navodi se u analizi portala Jato Dynamics.
Samo 36 odsto kupaca novih automobila izabralo je prošle godine da kupi model sa dizel motorom. To je najmanji deo dizela još od 2001. godine, kada je ovo bila prava alternativa "skupim" benzincima.
Za samo tri godine, dizel je izgubio 15 odsto tržišta.
Prošle godine u Evropi je registrovano 5,59 miliona novih dizelaša, što je najlošiji rezultat u poslednji 17 godina (2001. 5,44 miliona).
Posebno je frapantan podatak da je u odnosu na 2017. 18 odsto manje privatnih kupaca odabralo dizelaše.
Dizeli padaju „ispod cenzusa“ do 2030?
Što se tiče pojedinih tržišta, dizeli i dalje imaju u Irskoj, Portugaliji i Italiji. Međutim, i tu je zabeležen značajan pad prodaje. U Irskoj, koja je lider sa udelom dizelaša od 54 odsto, zabeležen je pad veći od 10 odsto.
I u drugim zemljama dizeli su doživeli sunovrat. U Španiji, Švedskoj, Hrvatskoj, Sloveniji i Velika Britaniji zabeležen je dvocifreni pad.
Kako će se sve ovo odraziti na Srbiju?
Trend uvoza polovnjaka će se nastaviti i ove godine. Najezda dizelaša iz Nemačke je krenula prošle godine ka istoku kontinenta. Nažalost, do nas će masovno stizati krševi sa EURO 3 motorima, s obzirom smo jedno od retkih evropskih tržišta koje nije zabranilo uvoz modela sa ovim motorima (proizvodili se od 2000. do 2004.)
A kako Srbi i dalje preferiraju dizelaše, sve ovo neće pozitivno uticati na kvalitet vazduha, koji je poslednjih nedelja katastrofalan.
Prema rečima Zorana Bukvića iz Udruženja građana "Ulica za bicikliste" Beograd se sada nalazi u fazi u kome su 70-ih godina prošlog veka bili industrijski gradovi u Evropi.
Da bi se smanjilo zagađenje vazduha potrebno je poboljšati javni gradski prevoz, smanjiti broj automobila na ulicama i više koristiti bicikl kao prevozno sredstvo, kaže Bukvić.
U Beogradu i Srbiji raste broj automobila. Prema procenama, oko 350 automobila ide na 1.000 stanovnika glavnog grada, što nije problematično samo po sebi, jer je recimo u Beču daleko više automobila po glavi stanovnika.
Međutim, naš problem je starost voznog parka građana, kao i slaba prohodnost ulica kada je reč o gradskom prevozu. Oni zajedno pogubno utiču na kvalitet vazduha, a samim tim i zdravlje ljudi.
Najnovije i najzanimljivije vesti iz sveta automobila, automobilske tehnike, saveta, saobraćaja… pratite u rubrici MONDO Auto, kao i na našim Facebook i Instagram stranicama.
