A u januaru su se trovali - Valjevci!

Autor:

Valjevci i Nišlije su tokom januara udisali najzagađeniji vazduh prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine..

5
A- A A+

sneg, zima, grejanje, dim, dimnjak, kuće, kuća, loženje Foto: MONDO/Stefan Stojanović

U Valjevu su dnevne dozvoljene granične vrednosti koncentracija suspendovanih čestica MP10, koje su opasne po zdravlje, bile prekoračene 30 dana, u Nišu znatno manje - 19, a u Smederevu 18 dana.

Maksimalne dozvoljene koncentracije suspendovanih čestica u vazduhu su do 50 mikrograma po metru kubnom.

Načelnik Odeljenja za kvalitet vazduha u Agenciji za zaštitu životne sredine Milenko Jovanović kaže da je splet negativnih okolnosti - meteo uslovi: odsustvo vetra i padavina, visok vazdušni pritisak, kao i činjenica da se Valjevo nalazi u kotlini, uticali na enormno veliki broj dana sa prekoračenjem dnevnih graničnih vrednosti suspendovanih čestica PM 10.

Stategija izbačena!

Jasminka Jang iz RES fondacije kaže da najveći deo emisije suspendovanih čestica MP10 potiče iz individualnih ložišta - 59 odsto, dok drumski saobraćaj emituje šest odsto MP10. "Nema dileme šta je prioritet. Bez rešavanja problema individualnih ložišta mi ne možemo rešiti problem", rekla je Jang nakon skupa ''Snimatelj protiv Davitelja'' o zagađenosti vazduha u Srbiji u organizaciji RES fondacija. Ona kaže da je rešenje u uvođenju standarda i zabrani tehnološki zastarelih uređaja čime bi se značajno smanjila zagađenost vazduha. Dodaje da su savremeni uređaji skuplji, ali da se građanima i tu može pomoći povoljnim kreditima i poreskom politikom. "Srbija nema strategiju zaštite vazduha. Taj dokument bio je predviđen Zakonom o zaštiti vazduha, ali još nije usvojen", zaključila je.

Naglašava da su individualna ložišta najveći zagađivač i izvor lošeg kvaliteta vazduha u zimskim mesecima, ali da je Agencija u konsusltativnim sastancima sa Radnom grupom resornog ministarstva za smanjenje aerozagađenja i lokalnom samoupravom podrzala i sugerisala odluke da se u ovoj godini sprovedu određene mere i da je novac za to uglavnom obezbeđen.

"U te mere spada pretvaranje velikih toplana koje su na čvrsto ili na tečno gorivo da rade na gas što će dovesti do smanjenja aerozagađenja, kao i povećanje kvadrata koji će biti pod daljinskim grejanjem i smanjenje broja individualnih ložišta, kao i aktiviranje većeg broja podstanica na daljinsko grejanje", rekao je Jovanović.

Dodaje da će prvo velike državne institucije u Valjevu biti priključene na daljinsko grejanje kao primer dobre prakse i da je to planirano već za ovu godinu.

ZAVISI ŠTA JE KOME PRIORITET

Na pitanje da li država ulaže dovoljno novca i prepoznaje značaj zaštite životne sredine, Jovanović kaže da je kvalitet vazduha dospeo u žižu interesovanje tek prošle godine i da je potrebno veće izdvajanje za životnu sredinu i bolji kvalitet vazduha.

"Srbija nije bogata zemlja, novca nema dovoljno u budžetu, jer se budžet planira prema prethodnoj potrošnji. Potrebno je napraviti zaokret u tretmanu kvaliteta vazduha, zbog važnosti borbe za zdravlje ljudi kad je u pitanju ovaj segment životne sredine", rekao jJovanović i dodao da postoje i evropski fondovi, donacije, partnerstva koji mogu pomoći.

Upitan da li građani treba da budu zabrinuti zbog lošeg kvaliteta vazduha, Jovanović kaže da građani treba da budu svesni objektivnog stanja.

"Treba da budu zabrinuti ukoliko državni organi, među njima i lokalne samouprave, ne budu uradili ono što je dogovoreno i realno ostvarivo, a što će imati pozitivne efekte na kvalitet vazduha", rekao je Jovanović.

Povezano

Sve vesti