I dalje ima poštenih. Nišlija Aleksandar Miladinović našao je torbu punu para i vratio ju je vlasnici.
On je na parkingu u niškom bulevaru Zorana Đinđića, na haubi svojih kola pronašao torbicu sa oko 50.000 evra i odmah ju je vratio vlasnici.
Međutim, kada je došla po pare, ona ga je izgrlila i izljubila, rekla mu je da joj je spasao život, ali mu nije ostavila ni dinar nagrade, piše "Informer."
Aleksandar kaže da mu ne treba nagrada za poštenje i da bi svaki sledeći put postupio na isti način.
Miladinović je torbu s novcem pronašao juče oko 10 sati ujutru. Kako sam priznaje, toliku gomilu para u životu nije video.
"Izašao sam iz firme na pauzu, usput sam kupio neka jaja na akciji, pa sam otišao do svog vozila da ih ostavim. Kada sam došao do automobila, ugledao sam na haubi torbicu. Osvrnuo sam se oko sebe, očekujući da je neko u blizini i da će da je uzme, ali nigde nikoga nije bilo. Otvorim torbicu, a kada sam video šta je unutra, zavrtelo mi se u glavi, niz leđa mi je krenuo hladan znoj. Para k'o pleve", kaže Miladinović i nastavlja:
"Video sam debeo svežanj banknota od po 500 evra i još gomilu od po 200, 100 i 50. Po mojoj slobodnoj proceni, bilo je tu oko 50.000 evra. Prvo što mi je palo na pamet, ne znam ni sam zašto, jeste pitanje da to nije novac za nečije lečenje. Dok sam se premišljao šta da radim, kako da nađem vlasnika, zazvonio je telefon...Oslušnuo sam, znam da moj tako ne zvoni, a onda sam sa strane u torbici video nečiji mobilni. Javio sam se i čuo glas uplakane i usplahirene žene. Pitala me je da li sam našao torbicu i hoću li da joj je vratim. Kazao sam joj da su pare kod mene i da je čekam na parkingu kod Čaira... Dok sam povukao dva dima cigarete, na parking je već posle deset minuta stigao beli ''punto'' i iz njega je izletela žena čije je lice bilo izobličeno od plača i brige", objašnjava Miladinović.
Aleksandar kaže da mu nagrada nije ponuđena, ali i da je ne bi ni uzeo.
"Zagrlila me je i izljubila kao najrođenijeg, objasnila mi je da je telefonirala kad je spustila torbicu na haubu mog automobila da bi uzela ključeve svog auta, a zatim je otišla ostavivši pare. Objasnila mi je da je to novac od nekog nasleđa koje treba da podeli sa rođacima... Rekla mi je i kako se zove, ali da me ubijete sad ne znam da li beše Zorica, Ljubica, Dragica... Nikakvu mi nagradu nije ponudila, a i da jeste, ja je ne bih uzeo. Šta će mi nagrada za poštenje. I svaki sledeći put bih učinio isto. Želeo bih da se vidimo i ispričamo, ali mi njene pare ne trebaju. Ne smatram da mi je bilo šta dužna, vratio sam joj što je njeno. Sreća je bila da sam ja naišao, obično je taj parking pun ljudi, pa ne mogu da garantujem da bi neko drugi postupio na isti način", kaže za list Aleksandar.
