Ivan Bogunović

"Džek Vilšir, desilo se opet..."

Dan uoči derbija severnog Londona, stigla je vest da nekada velika nada Arsenala i engleskog fudbala mora da se pomiri sa još jednom izgubljenom sezonom.

"Džek Vilšir, desilo se opet..." Foto: Guliver/Getty Images/Clive Rose

"Desilo se opet, desilo se opet, Totenhem Hotspur, desilo se opet".

Pesma kojom su navijači Arsenala godinama "peckali" rivalski klub, u aprilu ili maju, kada i matematički postane sigurno da će im Totenhem gledati u leđa na kraju sezone, kao bumerang se vraća Džeku Vilširu, od letos veznom fudbaleru Vest Hema.

Vilšir je rođen 1. januara 1992. godine u Stivenidžu, oko 40 kilometara severno od Londona. Sa nepunih 10 godina postao je član Arsenalove akademije, iz koje ga je Arsen Venger prekomandovao u prvi tim kao momčića od 16 i po godina.

U septembru 2008. zaigrao je na gostovanju Blekburnu i sa 16 godina i 256 dana postao najmlađi debitant u istoriji "tobdžija". Venger se nikada nije plašio pružanja šanse talentovanim igračima i Vilšir je - kako to već mediji vole da rade, pogotovo u Engleskoj - počeo da biva uzdizan u zvezdu koja će Arsenalu i reprezentaciji pomoći da se vrate na "stare staze" uspeha.

Februara 2010, sa navršenih 18 godina, postao je standardni prvotimac, u avgustu je debitovao za "A" selekciju Engleske, gde ga je tadašnji selektor Fabio Kapelo nekoliko meseci kasnije takođe promovisao u "startera". Činilo se da je to zaista jedna lepa karijera u nastajanju...

Ipak, tokom pripremnog perioda za sezonu 2011/12, Vilširu se dogodio prvi peh vezan za povrede. Ispostaviće se, prvi od mnogih.

Na prijateljskoj utakmici protiv Njujork Red Bulsa doživeo je stres frakturu članka desne noge. Usledila je operacija, a onda misteriozno prolongiranje njegovog povratka na teren, dok nije postalo jasno da će propustiti čitavu sezonu. Tada je obavio i rutinsku operaciju kolena, pa nastavio da se oporavlja... i oporavlja.

Džek Vilšir Foto: Guliver/Getty Images/Paul Gilham

Konačno, krajem oktobra 2012. bio je "starter" u meču Premijer lige posle pauze od 17 meseci!

Usledio je relativno stabilan period u njegovoj karijeri, ali ne baš sjajan za Arsenal. Na titulu se čekalo od 2004, na bilo kakav trofej od 2005, a navijači i mediji bili su sve više frustrirani što rezultati trpe posledice finansijske "stiske" zbog izgradnje novog stadiona, na koji se Arsenal preselio leta 2006.

Čak i kada se stanje u kasi stabilizovalo, tvrdoglavi Venger nije želeo da preplaćuje pojačanja, već je nastali jaz u odnosu na Mančester junajted, Čelsi i Mančester siti želeo da premosti postepenim stvaranjem šampionskog tima, u kome bi zapažene uloge imali golobradi Vilšir, Aleks Okslejd-Čemberlen i nešto stariji Aron Remzi.

Svi znamo kako mu je prošao taj plan. Arsenal je manje-više postao osuđen na četvrto mesto i dvocifren bodovni zaostatak za prvakom Engleske. Uteha navijačima bio je neprekinuti niz nastupa u Ligi šampiona i, naravno, to što su svakog proleća mogli da slave "Svetog Toteringema" ili "Svetog Toteridža" - dan kada bi osigurali bolji plasman od rivala iz severnog Londona i kada bi se sa tribina orilo "Desilo se opet, desilo se opet...".

Vilšir je posle godinu i po dobrog zdravlja ponovo "pao" u martu 2014, kada je doživeo manju frakturu stopala. Brzo se oporavio i vratio u tim, taman da kao rezerva da doprinos pobedi nad Halom (3:2 posle produžetaka) u finalu FA kupa i osvajanju trofeja posle devet godina!

Izvor: Youtube/VIEWPOINT PICTURES

Dan kasnije, ispred "Emirejtsa" se po sunčanom danu slavilo sa navijačima. Džek Vilšir se probio iz pozadine, uzeo mikrofon iz ruku veselog Poljaka Vojćeha Ščesnija i na momenat se iz skupo plaćenog fudbalera i idola mladih pretvorio u običnog navijača, tako što je poveo dobro poznato skandiranje...

"Šta mislimo o Totenhemu?"

"S..nje!", odgovorila je masa.

"Za koga mislimo da je s..nje?"

"Totenhem!"

"Hvala!"

"To je u redu!"

Igrači i navijači potom su zajedno zapevali "Mi mrzimo Totenhem, mi mrzimo Totenhem".

Uveliko načetom Vilširu nije se dalo da ostane zdrav. U novembru te godine operisao je članak leve noge, ne one koja mu je pravila probleme 2011. i 2012, što je ukazivalo na zaključak da njegove kosti generalno nisu od materijala koji zahteva moderni, gladijatorski fudbal i kišom natopljeni ostrvski tereni.

Pauza? "Sitnica", šest meseci. Ali, isto kao godinu dana ranije, Vilšir se opet oporavio za sam finiš sezone i drugo uzastopno finale FA kupa. Opet je ušao sa klupe i odigrao 15 minuta, razlika je bila samo u tome što Aston Vila nije bila ni približno žilav protivnik kao Hal 2014.

"Tobdžije" su pobedile rezultatom 4:0, a sutradan je ispred "Emirejtsa" priređena još jedna proslava. Ovog puta je dan bio tmuran, ali je Vilšir ponovo nosio naočare za sunce. Možete samo da zamislite na šta je ličila prethodna noć...

Tako mamuran, ponovo se dočepao mikrofona...

Izvor: Youtube/HaytersTV

"Imamo samo jedno pitanje", obratio se navijačima, sada kao glasnogovornik čitave ekipe.

"Šta mislimo o Totenhemu?"

Kazorla je laktom munuo Monreala, u stilu "Evo ga opet ovaj ludak". Sančez i Šćešni su se priključili odgovoru publike: "S..nje!"

Koji trenutak kasnije, svi su zagrmeli "Mi mrzimo Totenhem!", a Vilšir je svoju tačku nastavio pevanjem "Desilo se opet, desilo se opet, Totenhem Hotspur, desilo se opet".

Arsenalov službenik tada mu je uzeo mikrofon, ali ga je mladi "vezista" uzeo nazad, da započne još jednu pogrdnu pesmu na račun komšija.

"Moj stari mi je rekao, navijaj za Totenhem...", zaustavio se nakon prvog stiha pesmice, u čijem nastavku ima previše psovki da bismo je ovde citirali.

Vreme likovanja i radosti opet za njega nije potrajalo. Sezona 2015/16 bila je totalni debakl. Prelom potkolenice na avgustovskom treningu, operacija u septembru, povratak na teren u aprilu, uz samo tri odigrane utakmice za čitavu sezonu.

Arsen Venger vremenom je shvatio da na Vilšira ne može da se osloni, pa se okrenuo drugim igračima veznog reda. Nekadašnji "vonderkid", sada već u 25. godini, počeo je sezonu u Arsenalu, ali je u finišu prelaznog roka poslat na pozajmicu u Bornmut. Da vrati ritam i samopouzdanje i potom ponovo okuša sreću u voljenom klubu.

Džek Vilšir Bornmut povreda Foto: Guliver/Getty Images/Shaun Botterill

I krenulo mu je dobro. Bez mnogo pompe, ustalio se u prvih 11 i pomogao Bornmutu da drugu sezonu po ulasku iz Čempionšipa provede u sredini tabele, daleko od stresa koji donosi borba za opstanak.

Mogla je to da bude prva Vilširova komplet odigrana sezona još od 2010/11, ali u 33. kolu je usledilo kobno gostovanje... Totenhemu.

U duelu sa Harijem Kejnom doživeo je povredu zbog koje je morao da izađe iz igre, a ispostaviće se da je u pitanju fraktura potkolenice. Dok je razočaran, bespomoćan i poražen sedeo na travi "Vajt Hart Lejna", slušao je reči poznate pesme.

"Dogodilo se opet, dogodilo se opet"... Samo što je ovog puta bila upućena lično njemu. Posle ko zna koje povrede, već se moglo postaviti pitanje koliko ovaj momak još može da izdrži, pre nego što digne ruke od fudbala?!

Vilšir se leta 2017. po "milioniti" put doveo u stanje da ponovo zaigra. U poslednjoj sezoni ugovora sa Arsenalom, bio je standardan u mečevima Lige Evrope, pa je tako nastupio u oba susreta sa Crvenom zvezdom i sve do polufinala, kada je "tobdžije" zaustavio Atletiko Madrid.

Igrao je i u Premijer ligi, Liga kupu, da bi početkom aprila odjednom "nestao" i sa terena i sa klupe. U poslednjih šest kola odigrao je samo jednu utakmicu, protiv Barnlija, a onda odlučio da kraj Vengerove ere u Arsenalu bude isto to i za njega.

Nije prihvatio novi ugovor, koji je sadržao razne klauzule kojima je klub želeo da se obezbedi za slučaj novih povreda i pauza. Reagovao je stari trenerski vuk Manuel Pelegrini, koji je za Vilšira rekao da "kada je zdrav, onda je igrač od 100 miliona funti".

Stameni "vezista" iz severnog se preselio u istočni London, potpisavši trogodišnji ugovor sa Vest Hemom.

Džek Vilšir Foto: Guliver/Getty Images/Michael Regan

Odigrao je prve četiri utakmice (sva četiri poraza), ali su već početkom septembra kola opet krenula nizbrdo. Povredio je skočni zglob i otišao "pod nož", nakon čega gotovo da više nije ni viđen.

Prvog decembra ušao je u igru pet minuta pre kraja utakmice protiv Njukasla i asistencijom Felipeu Andersonu "overio" pobedu od 3:0. Ali, nešto sa njegovim člankom i njegovom nogom i dalje nije bilo u redu. Zima je prolazila, utakmice se ređale, a Vilšira nikako nije bilo u konkurenciji za tim.

Kao da se reprizirala zima 2012. i ono Vengerovo, "Bolje mu je, snimci su u redu, ali ne možemo da damo konkretan datum povratka na teren".

Dok u petak, 1. marta "The Sun" nije objavio nezvaničnu informaciju: "Džek Vilšir na treningu je pogoršao povredu članka i očekuje se da mu specijalista saopšti da je sezona za njega završena".

Reakcije navijača na Twitteru bile su surove (podsećamo da se radi o igraču starom 27 godina, koji je 34 puta igrao za "A" tim Engleske).

"Vilšir bi trebalo da se penzioniše".

"To deluje kao najbolja opcija. Previše je sklon povredama, često ga požuruju nazad i onda se povredi ponovo".

"Možemo li odmah da raskinemo ugovor sa njim?"

"Trebalo bi da završi karijeru i fokusira se na druge stvari. Više je van terena, nego na njemu".

Pomalo je ironično da se sve to dešavalo dan uoči 185. derbija severnog Londona (ili 198, zavisi od kada se računa), u kome će trećeplasirani Totenhem dočekati četvrtoplasirani Arsenal na "Vembliju", jer završni radovi na njegovom novom stadionu traju čitavu večnost.

Pesma "Totenhem Hotspur, desilo se opet" već neko vreme nije toliko aktuelna, jer je tim Maurisija Poketina i 2017. i 2018. bio tri mesta iznad Arsenala na konačnoj tabeli.

Ipak, jesenas je na "Emirejtsu" bilo 4:2 za Arsenal, nakon vođstva Totenhema 1:2 na poluvremenu, gde se videlo da kod "pevaca" ipak postoje makar ostaci kompleksa nabijanog dvadesetak godina unazad.

I dok se rivali iz londonskih okruga Ajlington i Heringej, nešto zapadnije, u okrugu Brent, budu borili za važne bodove, hoće li se iko setiti Džeka Vilšira, momka koji je, makar i na pogrešan način, dao doprinos produbljivanju rivalstva Arsenala i Totenhema.

Hoće li neko na poluvremenu popiti pivo za njegovo ozdravljenje i, ako ništa drugo, normalan život posle fudbalske karijere?

Jeste bio mlad i blesav, ali u krajnjem slučaju, nismo čuli ni pročitali da je neko zbog tih prozivki izgubio glavu. A, ako je nekome karma vratila za nedolično ponašanje, onda je to on.

I zato, živ bio Jack The Lad!

Utakmica je u subotu od 13.30.

Povezano

Sve vesti