Lana Stošić

Ruski kosmonaut u Srbiji: Šta dalje raditi u svemiru?

Autor:

Ruski akademik i kosmonaut Jurij Baturin izjavio je danas u Beogradu da astronauti širom sveta sada postavljaju isto pitanje - šta dalje raditi u svemiru.

30
A- A A+
zemlja, komete, kometa, asteroid, asteroidi, meteor, meteori, svemir, kosmos, Foto: Mondo/Mario Milojević

Baturin koji je dvadeset dana proveo u svemiru kaže da se danas svet nalazi u iščekivanju velikih otkrića, a niko ne zna šta i kako će biti.

"I u Rusiji i u SAD trenutno imamo krizu cilja kada govorimo o kosmosu. Ne znamo koji je cilj", rekao je Baturin koji je bio gostujući predavač na Filološkom fakultetu.

On je kazao da je ranije cilj puta u svemir bio i da se dokažu koliko su jake državne snage i dodao da je od prvog lansiranja Sputnjika NASA nastavila da se bavi tom tematikom.

Jurij Baturin u svemiru (gore na slici). Foto: MONDO/Lana Stošić Jurij Baturin u svemiru (gore na slici).

Ovako Baturin objašnjava nedefinisanost cilja odlaska u svemir:

"U Americi dođe prvo jedan predsednik i kaže sada se vraćamo na Mesec. Nakon njega dođe drugi i kaže - idemo na Mars, na Mesecu smo već bili, a onda dolazi treći predsednik i kaže hajde da poletimo na asteroid. Onda mu objasne da su Japanci to već uradili i onda imamo nedefinisanost tog cilja...", rekao je Baturin.

On je poručio da niko ne treba da teži "ka gore". "Kada stremiš da zauzmeš mesto gore, ti nisi slobodan. Imaš jednu poziciju i jednu trasu, gledaš kako ćeš da prođeš, a tih pravaca je mnogo. Ne treba težiti vrhu, već naći pravac koji je tebi najzanimljiviji", navodi Baturin.

On je kao bitan aspekt kosmonautike naveo povezanost sociologije, biologije i tehnologije.

"Ako kosmonaut nije neki deo snažno zašrafio što može lako da se desi zbog vibracija postoji mogućnost da mu taj šraf upadne u usta i napravi veliki problem", objašnjava Baturin.

Jurij Baturin Foto: MONDO/Lana Stošić Jurij Baturin

Sam početak istraživanja kosmosa počeo je davno, podseća Baturin, još od Žila Verna i njegove fantastične literature. Kao primer izdvojio je knjigu "Od Zemlje do Meseca" iz 1865. godine.

Istina o pogibiji Jurija Gagarina

Vern je upravo pre sletenja prve misije na Mesec zamislio skoro identične dimenzije letelice "Apolo 11". Opisao je zamislio tačan broj astronauta u njoj i bestežinski osećaj koji će iskustiti iako 1865. godine nije moga da zna da se gravitacija ponaša drugačije u svemiru.

Njegova letelica putovala je brzinom od 11 kilometara u sekundi , tačnije oko 40.000 km/h i stigla je na Mesec za 97 sati, 13 minuta i 20 sekundi, tj. za četiri dana., dok je brzina "Apola 11" bila je oko 39.000 km/h, brod je stigao na Mesec za 4 dana, 6 sati i 46 minuta.

Postignut svetski rekord – u svemiru

Baturin je proveo u kosmosu ukupno oko 20 dana.

Prvi let je bio na kosmičkom brodu "Sojuz TM-28" 1998. godine, kada je proveo u okviru ekspedicije "Mir 26" gotovo 12 dana (od 13. do 25. avgusta) . Drugi let je bio na kosmičkom brodu "Sojuz TM-32" 2001. godine, kada je proveo u okviru ekspedicije MKS-2 gotovo 8 dana (od 28 aprila do 6. maja).

Reč je o ličnosti s višestrukim obrazovanjem (doktor prava, fizičar, novinar, politikolog, ), profesoru Fizičko-tehničkog fakulteta, Fakulteta žurnalistike, Inženjersko-fizičkog fakulteta, Diplomatske akademije, autoru 15-ak knjiga, poligloti (vlada engleskim, švedskim, japanskim, nemačkim, francuskim, srpskohrvatskim).

Kosmonautima otkazali motori, snimak spasavanja VIDEO

Dobitnik je velikog broja nagrada i medalja za zasluge u osvajanju kosmosa (2011), za hrabrost koju je ispoljio tokom kosmičkih letova (1998, 2001).

Povezano

Sve vesti