U pogromu koji je počeo 17. marta 2004. ubijeno je osmoro Srba, povređeno više stotina ljudi, uništeno ili oštećeno 800 srpskih kuća i 35 pravoslavnih crkava i manastira, a za sve to odgovarao je mali broj počinilaca uz simbolične kazne.
U nedelju se navršava tačno 15 godina od martovskog pogroma Srba na Kosovu i Metohiji.
U Gračanici će sutra tim povodom biti obeležena godišnjica stradanja Srba. U porti Manastira Gračanica sveštenstvo Eparhije raško-prizrenske služiće parastos.
Nakon parastosa porodice žrtava, predstavnici Eparhije, zvaničnici, predstavnici lokalne samouprave i građani održaće protestnu šetnju od manastira Gračanica do Doma kulture, gde će položiti cveće ispred umetničke instalacije "Mising", na kojoj se nalaze fotografije nestalih, te odati poštu stradalim i nestalim Srbima.
NE ZABORAVLJAMO: Spaljeno Kosovo 2004. (VIDEO)
U Domu kulture Gračanica u 11.40 časova biće otvorena izložba radova nastalih u okviru Likovne kolonije koja je održana prošle jeseni u Manastiru Svetih Arhangela kod Prizrena.
U podne će početi Akademija "Petnaest godina nezaborava!", na kojoj će biti prikazan film "Stradanje" autora Ranka Đinovića, a prisutnima će se obratiti predstavnici Eparhije raško-prizrenske, Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Udruženja "Kosmetski stradalnici", gradonačelnik opštine Gračanica i predstavnik Komisije za nestala lica.
TRI DANA NASILJA ALBANACA NAD SRBIMA
Tokom tri dana masovnog i organizovanog nasilja više desetina hiljada Albanaca nad Srbima, prema zvaničnim podacima OEBS-a, ubijeno 19 lica, od kojih osam Srba, a više od 900 lica je povređeno.
Sukobi su izbili 17. marta 2004. godine, nakon što je Unmik policija pronašla tela dvojice albanskih dečaka u reci Ibar u selu Čabar kod Zubinog Potoka, na severu Kosova, a Albanci za njihovu smrt optužili Srbe i krenuli u odmazdu.
Prve žrtve bili su Borivoje Spasojević (53) i Jana Tučev (36) iz severnog dela Kosovske Mitrovice, koje je ubio snajperista iz albanskog dela grada.
U neredima koji su usledili u naredna dva dana uništeno je ili oštećeno 800 kuća, kao i 35 pravoslavnih crkava i manastira, među kojima 18 spomenika kulture.
Do temelja su srušeni manastir Devič kod Srbice i konaci manastira Svetih Arhangela kod Prizrena.
U Prizrenu su izgorele i Crkva Bogorodice Ljeviške iz 14. veka, koja je kasnije stavljena na listu spomenika pod zaštitom Uneska, te Crkva Svetog Đorđa iz 16. veka na čijem je svodu ispisana preteća poruka "Smrt Srbima".
Porušeno je ili zapaljeno 10 srpskih škola, domova zdravlja, pošta i drugih objekata države Srbije.
U osvrtu na nasilje, OEBS je tada ocenio da je neodgovorno pisanje medija o smrti albanskih dečaka uslovilo da nasilje bude "tako intenzivno i brutalno".
Povodom toga NATO je na Kosmet uputio dodatne trupe, a komandant južnog krila Alijanse admiral Gregori Džonson nakon dolaska na Kosmet utvrdio je da je nasilje u pokrajini "organizovano i orkestrirano".
"Govoriti o međuetničkom konfliktu na Kosovu je velika licemerna laž. Ono što se dešava na Kosmetu bio je pogrom jednog naroda i njegove istorije", rekao je tada Džonson.
Nasilje na Kosovu osudili su Savjet bezbednosti UN i tadašnji generalni sekretar Kofi Anan, kao i sve značajnije međunarodne institucije i organizacije, vlade mnogih država, uključujući SAD i Rusiju.
U istražnom pritvoru bilo je više od 250 osumnjičenih za učešće u antisrpskom nasilju, a tek manjem broju njih izrečene su simbolične kazne.
