Gradonačelnik: Učim od najboljih, zato sam u Beču

Autor:

Zoran Radojičić u poseti Beču gde je izjavio da Beograd treba da se ugleda na austrijsku prestonicu. "Moja vizija Beograda je da to bude pametan i zeleni grad", kaže on. Narednih godina - 120 kilometara biciklističkih staza.

Gradonačelnik: Učim od najboljih, zato sam u Beču Foto: MONDO/Predrag Vujić

Prema mnogim parametrima, Beč je i dalje najbolji grad za život u svetu kada je reč o kvalitetu života ljudi.

Kad je već tako, a blizu nam je, i istorijski smo "naslonjeni" na austrijsku prestonicu, zašto onda ne preuzeti neka iskustva i rešenja Beča?

Gradonačenik Beograda Zoran Radojičić je upravo sa ovom mišlju i otišao u Beč, gde je sa tamošnjim kolegama koji upravljaju austrijskom pretonicom razgovarao o unapređenju saradnje u oblasti javnog prevoza, primene koncepta pametnih gradova, organizacije zdravstvenog sistema...

Beč je mnogo, mnogo ispred Beograda po mnogim stvarima, da ne pričamo o tome koliko glavni grad Srbije (i ne samo on), ne koristi sve potencijale i to godinama unazad. A da ne govorimo o razlici u čistoći grada, po čemu za Bečom i Austrijom zaostajemo... vekovima!

To je, naravno, naša sramota, sramota svih nas - od nadležnih gradskih službi, do nedostatka osnovnog kućnog vaspitanja i kulture života u gradu.

BEOGRADE, ZAŠTO OVAKO??? (FOTO)

ĐUBRE OKO SPLAVOVA U BEOGRADU

Gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić bio je impresioniran onime što mu je njegov kolega, prvi čovek Beča Mihael Ludvig, predstavio.

Beč je ostvario impresivne rezultate u oblasti ekologije, saobraćaja, komunikacije sa građanima, inovacija, zdravstvene zaštite... Dugoročno je rešio pitanja kvaliteta gradske vodovodne infrastrukture, upravljanja otpadnim vodama i upravljanja komunalnim otpadom, uvedeni su strogi energetski standardi za nove zgrade i obnovu zgrada.

Jedan od podataka predstavljen gradonačelniku Beograda je da zelene površine čine više od 50 odsto ukupne teritorije Beča, što je zanimljiv podatak u svetlu tekuće seče stabala u glavnom gradu Srbije, doduše i potonjeg obećanja gradskih otaca da će "za jedno posečeno drvo biti posađeno više njih".

"Mnoga od ovih pitanja još nisu rešena u Beogradu i zbog toga je važno da učimo od onih koji su ih rešili, da njihove modele prilagođavamo specifičnostima našeg grada. Moja vizija Beograda je da to bude pametan i zeleni grad u kojem će građani biti zadovoljni zdravstvenom uslugom, javnim prevozom i mobilnošću", kaže Radojičić.

O dostignućima Beča svedoče i sledeći podaci: emisija gasova sa efektom staklene bašte smanjena je u periodu od 1990. do 2014. godine po glavi stanovnika za oko 33%; gotovo 80 odsto populacije u Beču u 2014. godini procenilo je svoje zdravstveno stanje kao "veoma dobro" ili "dobro"; 45% sistema grejanja, klimatizacije i proizvodnje tople vode u 2014. je ekološki prihvatljivo.

FOTOGRAFIJE BEČA


Radojičić je istakao da je po preuzimanju funkcije gradonačelnika, dobio savete da uči od najboljih, kao i da je jedan od najznačajnijih i najuzornijih modela upravo Grad Beč.

"Beč je odličan model za razvoj Beograda u svim oblastima. Posebno je značajno to što pruža mnoga izuzetna rešenja upravo u onim oblastima u kojima Beograd ima najviše problema. Za Beograd su važna i iskustva Beča u primeni koncepta 'pametnih gradova', koji je jedan od najznačajnijih u modernim gradovima. Njegovom primenom, odnosno upotrebom visokih tehnologija u službi građana, Beč je uspeo da poboljša kvalitet života građana i da im olakša svakodnevicu, a to je ono što želimo da postignemo u Beogradu", rekao je Radojičić.

Jedna od stvari koju bi gradonačelnik Beograda da "iskopira" od Beča jeste - "zeleni saobraćaj". Ili: da se više vozimo biciklima, a manje da koristimo sopstvene automobile i gradski prevoz.

Prema rečima Radojičića, jedan od prioriteta u Beogradu uspostavljanje zelene hijerarhije u saobraćaju, što podrazumeva davanje prednosti pešacima i biciklistima, zatim vozilima gradskog prevoza, a da građani najmanje koriste automobile.

Time se, kaže Radojičić, podstiče energetska efikasnost, viša iskorišćenost resursa, smanjuje se
vreme putovanja, saobraćaju se pristupa humano i ekološki.

"Građani Beča kao alterantivu gradskog prevoza koriste 'gradski bicikl'. Ovaj sistem im omogućava da iznajme bicikl na jednom punktu u gradu, a vrate ga na bilo kom drugom. Njihova iskustva su značajna za Beograd. Krajem prošle godine usvojili smo odluku o postavljanju javnih bicikala u glavnom gradu, a narednih godina Beograd bi trebalo da dobije 120 kilometara biciklističkih staza. Ulice koje se sada rekonstruišu, kao i naredne koje ćemo raditi, imaće biciklističke staze kao što ih imaju i sve ulice koje se rade u okviru Beograda na vodi. Želimo da Beograđanima omogućimo da biciklom idu na fakultet, na posao, u grad – istakao je Radojičić.

nemačka bicikla bicikle bicikl solarna energija ekologija životna sredina Foto: MONDO, Lana Stošić



Kao još neke prednosti, Radojičić navodi i težnje da Beograđani imaju zdrave navike, da se više kreću. Takođe, to će doprineti i smanjenju saobraćajnih gužvi i zagađenja vazduha, a kako on dodaje, razvijena biciklistička mreža može biti zanimljiva i turistima.

Gradonačelnik Beča Mihael Ludvig je, govoreći o bečkim modelima koji se mogu primeniti u Beogradu, ukazao na rešavanje pitanja subvencionisanih stanova, a posebno se osvrnuo i na kongresni turizam, s obzirom na to da je Beč na vrhu liste gradova po razvoju u ovoj oblasti turizma.

Povezano

Sve vesti