Neša Petrović

MONDO intervju: Luka Jović? Falilo je strpljenja...

Kolumnista MONDA Neša Petrović razgovarao je sa legendom portugalskog fudbala i prošao kroz razloge zbog kojih srpski vunderkind nije uspeo u Lisabonu.

MONDO intervju: Luka Jović? Falilo je strpljenja... Foto: Tanjug/AP/Martin Meissner

Mlađim naraštajima, ime Alvara Magaljaeša ne znači mnogo. Oni pamte Luiša Figa, Ruja Koštu, Paula Souzu, Nunja Gomeša... Eventualno Futrea i Žoaa Pinta. Magaljaeš je legenda Benfike. Osvojio je četiri titule i četiri nacionalna kupa u dresu lisabonskih Orlova i bio standardni član startne postave reprezentacije Portugala na Evropskom prvenstvu ’84 i Mundijalu ’86.

"Zovite ga Alvaro, tako je i zapisan u analima portugalskog fudbala" - kaže nam Nikola Jokišić, čovek koji nas je upoznao sa slavnim Portugalcem i jedini fudbaler sa prostora bivše Jugoslavije koji je Partizanu u sedam dana, dao tri gola na tri utakmice zaredom:

"Bilo je to krajem osamdesetih, kada sam branio boje Veleža. Vršili su na mene pritisak da idem u vojsku i prvih pet kola u prvenstvu nisam bio ni na klupi. Pred meč sa Partizanom, rekoše mi ’evo ti šansa, ako je ne iskoristiš, moraćeš u uniformu’. Ja dam gol za 2:1, posle Kodro da još jedan. Nadovežu se i dva duela u Kupu Maršala Tita, u Beogradu se Milko i ja upišemo u strelce, u revanšu nas dobiju sa 2:1, opet Milko oba za Partizan, ja za Velež. I tako te godine ne odem u vojsku".

Dakle, Alvaro. Kratko i jasno. Jer je ’Magaljaeša’ bilo mnogo u istoriji portugalskog fudbala. Vrhunac karijere, polufinale Evropskog prvenstva u Francuskoj:


"Imali smo strašnu generaciju. Klasa, tehnika, fizički jaki i moćni. To je bio početak povratka Portugala na veliku fudbalsku scenu posle perioda stagnacije koji je trajao još od Mundijala u Engleskoj ’66. Sastavili smo zaista prejaku selekciju, Žoao Pinto, Pašeko, Antonio Souza, Dijamantino, Nene, Čalana... Igrali smo sjajno i došli nadomak finala Evropskog prvenstva. Čini mi se da nismo imali dovoljno informacija o francuskoj reprezentaciji uoči utakmice u Marseju. Tada nije bilo ovoliko prenosa na televiziji, bilo je komplikovano skenirati rivala i locirati njegove mane i vrline. Oba gola za naš tim postigao je Rui Žordao. Čak ni u današnjem fudbalu nisam video igrača koji me podseća na njega. Brz, jak, vešt sa loptom, nenadmašan u skoku. Na tom šampionatu nijedan defanzivac nije mogao da mu parira u vazdušnoj igri. Izjednačili smo pred kraj regularnog toka i u produžecima poveli sa 2:1. Svega šest minuta nas je delilo od plasmana u finale. Onda je Platini stupio na scenu i jednim genijalanim potezom rešio pitanje pobednika. Jednostavno, te večeri nismo imali rešenje za njega i Domerža".

Foto: MONDO/Neša Petrović

Nepuna tri meseca posle bljeska U Francuskoj, Alvaro je dobio priliku da poseti Beograd i da se upozna sa kvalitetom jugoslovenskog klupskog fudbala:

"Divan narod i divna zemlja. Bili smo u to vreme kvalitetniji tim od Crvene zvezde i zasluženo smo prošli dalje. Sećam se da je prva utakmica u Lisabonu bila tvrda i neizvesna. Tek u poslednjih 15 minuta Karlos Manuel je sa dva gola obezbedio miran revanš. Tamo smo zahvaljajući Dijamantinju već u prvom poluvremenu rešili sve dileme. Zvezda je u nastavku iskoristila naše opuštanje i preokrenula rezultat, ali je zaliha iz Portugala bila nenadoknadiva. Ne pamtim imena, ali znam da je jedan fudbaler dao sva tri gola, od toga dva iz penala (Rajko Janjanin, prim.aut)".

Lepe uspomene iz igračke karijere privukle su ga pre izvesnog vremena da još jednom obiđe srpsku prestonicu i naš najveći stadion:


"Gledao sam Zvezdu u Ligi Evrope protiv Arsenala. Veoma me zanimalo da vidim neke igrače, jer znam da je srpski fudbal prepun talenata. Generalno, u celoj bivšoj Jugoslaviji rađaju se fenomenalni igrači, dovoljno je pogledati sastave najvećih evropskih klubova i sve je jasno. U moje vreme, imali ste problem sa onom zabranom odlaska u inostranstvo pre 28 godina. Tako je Zoran Filipović, inače moj veliki prijatelj, tek u poznom igračkom dobu dobio mogućnost da se dokaže na međunarodnoj sceni. A radilo se o vrhunskom špicu, jednom od najboljih sa kojim sam igrao tokom karijere. Da je malo ranije stigao u Portugal, napravio bi čudo. Zato i volim da dođem u Beograd jer sam siguran da kod vas ima još mnogo materijala za portugalsku ligu. Recimo, zbog Zvezdine utakmice sa Arsenalom, propustio sam duel Benfike protiv Mančester junajteda".

I bolje. Bar nije video čudan gol koji je Rašford dao našem Svilaru i pokvario mu debitantski nastup u Ligi šampiona:


"Dešava se. Mile je veliki potencijal. Sama činjenica da se našao na golu slavnog kluba u tako važnoj utakmici govori o njegovom kvalitetu i karakteru. Podseća me na Oblaka, nadam se da će nastaviti da se razvija kao i slovenački čuvar mreže. Već pokazuje neke njegove odlike, hladan je, ima fantastičan refleks, čita igru... Čak ni taj gol protiv Mančestera nije uticao na njegovu psihu. Dobio je podršku trenera i nastavio da radi kao da se ništa nije dogodilo".

Uskoro nas očekuju žestoki okršaji srpskih fudbalera u četvrtfinalnom okršaju Lige Evrope između Ajntrahta i Benfike:


"Benfika prolazi kroz jako težak period. Nisu više u situaciji da dovode velika i zvučna imena kao ranijih godina. Svake sezone ostanu bez 3-4 nosioca igre, a novajlije nisu na nivou da odmah budu dostojne alternative. Fejsa je već duže vreme ključni igrač Benfike. Pre dve sezone je njegov izostanak zbog povrede bio nenadoknadiv gubitak u borbi za trofeje. Vidim da je sada ponovo van stroja, ukoliko se ne oporavi, biće to ogroman hendikep u mečevima sa Ajntrahtom. Andrija Živković se brzo adaptirao na Benfiku. Njemu je najvažnije da ima kontinuitet, da poveže nekoliko utakmica i onda je pravi. Dešavalo se da bude najbolji pojedinac na terenu čak i na mečevima koje Benfika kao tim odigra jako loše. Kada bi se te dve stvari poklopile, svima bi bilo dobro".

Očigledno da se sa Lukom Jovićem ništa nije poklopilo.


"Sa Lukom je problem upravo ovo što sam rekao za malog Živkovića. Nije se adaptirao na novu sredinu, ni na grad, ni na klub, ni na stil igre u Portugalu. Ruku na srce, nije ni dobio pravu šansu da dokaže svoje kvalitete. Tu definitivno nije reč o pogrešnoj proceni. Da ljudi iz Benfike nisu verovali u njegov potencijal, ne bi ga ni doveli iz Zvezde. Dakle, predsednik je ponovo pogodio sa pojačanjem, ali je po svemu sudeći promašio tajming. Mislim da su morali da imaju više strpljenja sa Jovićem. Ponekad je dobro kada vam u jednoj sredini ne krene kako treba, onda potražite nove izazove i možda vam se posreći. Eto, Luka je najbolji primer. Da nije otišao u Ajntraht, možda ne bi ni dospeo u žižu interesovanja svetske fudbalske javnosti".

Luka Jović i Andrija Živković Foto: MN Press

Alvaro je u Portugalu rado viđen gost u televizijskim emisijama. Za razliku od nekih naših stručnjaka, nema dlake na jeziku i gađa u centar. Naročito kada govori o trenrima koji su obeležili istoriju njegove Benfike:

"Kozme Damiao je udario temelje kluba, bio je osnivač, igrač i trener Benfike. Po njemu je klupski muzej dobio ime. Žorž Žezus je osvojio mnogo trofeja, ali je mnogo i izgubio. Imao je sreću da u njegovo vreme klub bude u sjajnoj finansijskoj situaciji, dovođena su skupa pojačanja. Uloženo je mnogo novca u Gajtana, Matića, Salvija, Ajmara... Prve godine je osvojio titulu, tri naredne nije, a imao je još bolje uslove i kvalitetniji tim nego u toj šampionskoj sezoni. Portugalska liga nije nimalo laka, bilo je vrhunskih trenerskih imena koja su sa Benfikom ostala praznih šaka. Srećom, mnogo je više ovih drugih. Eriskon, Kamačo, pa Džon Mortimor, jedan od najvećih svih vremena. Imao sam čast da budem uz Trapatonija i Kamača. Fantastično iskustvo za mene jer je od obojice imalo šta da se nauči".

Portugal i Srbija nisu oduševili u Rusiji i pokušavaju da se iskupe kroz kvalifikacije za Evropsko prvenstvo.


"Znao sam da će biti teško da se ponovi podvig iz Francuske. Praktično nemoguće. Santoš uvek kaže ’ajmo polako’ i dopada mi se taj njegov pristup. Istini za volju, nas je na Evropskom prvenstvu pratila sreća na putu do trofeja. Postoje prvenstva gde sreća prati samo pobednike. Na tim velikim turnirima gde je kvalitet izjednačen i gde nema izrazitog favorita, često se dešava da selekcije koje igraju najbolji fudbal, ne osvoje ništa. A možete da budete na nekom osrednjem niovu i da zahvaljujući zrncu sreće odete u naredni krug".

Zrncu sreće ili Kristijanu Ronaldu:


"Ok, naša je sreća što imamo najboljeg na svetu u svojim redovima. On nosi ekipu ka uspehu. Ima tu neverovatnu glad za trofejima i sve to prenosi na saigrače. Radi se o vrhunskoj klasi fudbalera, može da igra loše 90 minuta i onda jednim bljeskom reši utakmicu u nadoknadi vremena. Sećam se da je protiv Andore morao da uđe sa klupe da bi Portugal slomio otpor autsajdera. Svi koji radimo u portugalskom fudbalu i želimo dobro našoj reprezentaciji, srećni smo što se Ronaldo vratio u nacionalni tim. Kada je on na terenu, sve poprima drugu dimenziju. Njega respektuju i saigrači i protivnici".

Čak ni sa vanzemaljcem u timu, Portugal nije svemoćan. Srbija ima svoje adute za duel na Da Lušu.


"Tadić je jedan od najboljih igrača sveta na toj poziciji. To ne kažem samo ja, to kaže većina stručnjaka, a to kaže i statistika. Kada je u timu koji funkcioniše kao celina, postaje nerešiva enigma za bilo kojeg protivnika".

tadić, dušan tadić Foto: Tanjug/AP Photo/Bernat Armangue

Impresioniran igračima iz Srbije. Često gostuje u Srbiji. Ima prijatelje među Srbima... Možda jednog dana dođe na duže u našu zemlju:

"Zašto da ne. Rekoh vam, volim da putujem , da upoznajem nove ljude i ne plašim se izazova. Bio sam i u Angoli, susreo se sa zanimljivim pogledima na fudbal. Ne bežim od inovacija, dopada mi se ideja da u stručnom štabu bude što više stručnjaka iz raznih oblasti. Psiholog, nutricionista, analitičar... sve je to zdrava priča. Srbija obiluje talentima i bilo bi zadovoljstvo sarađivati sa takvim igračima. Posedujete neku energiju koja svakome može da bude od koristi".

Bliži se utakmica. Gde baš taj Portugal odmah na startu kvalifikacija. Zar nije moglo malo kasnije. Nema se vremena za naš ’TOP 11’, ali diktiramo Alvaru najboljih 11 u istoriji Portugala. Zanima nas njegovo mišljenje:

Košta Pereira - Žoao Domingoš Pinto, Germano, Rikardo Karvaljo, Ilario de Konseisao – Deko, Rui Košta, Mario Kolunja – Luiš Figo, Euzebio, K. Ronaldo.


"Slažem se, uz samo dve korekcije. Promenite sistem i nađite mesto na krilu za Fernanda Čalanju. Zvali su ga ’Piccolo Genio’ i to dovoljno govori o njemu kao fudbaleru. A na beku... svašta... pa gde vam je tu Alvaro Magaljaeš".

Da, stvarno. Šta nam bi. Alvaro Magaljaeš. Pardon, samo Alvaro.