MI (FILMSKA RECENZIJA)

Zašto je ovo film koji ćete morati pažljivo da gledate i da li već imamo jednu nominaciju za Oskara?

MI (FILMSKA RECENZIJA) Foto: YouTube/screenshot/Taramaunt

Us (2019)

Režija: Džordan Pil

Uloge: Lupita Njongo, Vinston Djuk

Distributer: Taramount

Na jedan od najiščekivanijih filmova ove godine otišao sam sa dvoje tinejdžera (izlazne godine), iako sam znao da ovo nije običan slešer horor, već, jednostavno, novi film Džordana Pila koji je, eto, već posle svog debija ("Beži") nekako stekao tu reputaciju da smo i na sam pomen njegovog imena znali da će "Mi" biti sve samo ne običan horor. Odmah da kažem, J. i L. nimalo nisu bili impresionirani Pilovim debijem, pa ni njegov drugi film nije prošao ništa bolje.

Nasuprot njima, u mojoj glavi se, evo i nakon dva dana, i dalje vrte delovi ovog izuzetnog filma. Baš  kao i u slučaju filma "Get Out", i ovom prilikom Pil je stvorio delo koja zahteva momentalnu debatu sa okolinom, ali i samim sobom.

Da podsetim, Pil nije nikakav klinac, supertalentovani reditelj pred kojim je ne znam kakva budućnost, već jedan 40-godišnjak koji je karijeru započeo kao glumac/komičar kojeg je pogledala sreća da je dobio (ili se sam izborio) za priliku da se iskaže i kao reditelj/scenarista/producent. I već pri prvom pokušaju, ostvario je ne samo brojne nagrade (Oskar za najbolji scenario), već i hvalospeve kritike i fantastičnu zaradu na bioskopskim blagajnama. Ali nakon prvog, uvek dolazi i taj kritični, komplikovani drugi film kada autor mora da pokaže i dokaže kako prethodni nije bio samo sreća i slučajnost. Jasno vam je već da je Pil i tu prepreku lako savladao.

Četvoročlana porodica, recimo viša srednja klasa, kreće na idilično letovanje u Severnu Kaliforniju. Majka ima rezervu prema celom putovanju iz, na početku, neobjašnjivih razloga, naročito kada njen muž predloži odlazak na plažu. Njena paranoja postaje sve izraženija kada na obali počne da primećuje niz koincidencija koje se poklapaju sa njenim boravkom na istom mestu kada je bila devojčica.

mi,horor Foto: YouTube/screenshot/Taramaunt

Po povratku u letnjikovac, iste večeri, porodica kroz prozor svoje kuće primećuje siluete neke druge četvoročlane porodice koja nepomično stoji i osmatra njihov dom. Ubrzo, svi shvataju da na travnjaku ispred kuće stoje njihovi dvojnici.

Ne moram da onima koji još uvek nisu pogledali film obratim pažnju da je potrebno da pažljivo gledaju film i upijaju svaki kadar jer je to važno, zato što i sam Pil, svojom maestralnom režijom, navodi gledaoce da potpuno uđu u film. Svaki delić filma kao da nagoveštava buduće radnje i postupke i tako stvara nepodnošljivo napetu atmosferu koja će, kladim se, imati isti efekat i pri eventualnim narednim gledanjima.

Pored sve napetosti i neizvesnosti, ne treba zaboraviti ni taj momenat da je Pil rođeni komičar, tako da dijalozi i pojedine komične situacije čine da je "Mi" ne samo strašan, već i neverovatno zabavan bioskopski doživljaj. Tome dodajte i odličan saundtrek koji četo relaksira i još češće zabavlja, ali i opominje.

Nisam neki ljubitelj poređenja i pronalaženja referenci sa filmskom istorijom, ali gledajući ovaj film nisam mogao da se ne setim i Hičkoka i Zigelove "Invazije", ali i mnogih Kronenbergovih ili čak i Kjubrikovih filmova. Svejedno, "Us" je originalan i, da ponovim, totalno pilovski film.

mi,horor Foto: YouTube/screenshot/Taramaunt



Njegovo rediteljsko umeće, način na koji bira uglove, pomera glumce i pleše u skladu sa pravilima žanra je više nego fascinantan, tradicionalan, ali i inovativan u isto vreme.

Jasno, glumci su imali težak zadatak da igraju duple uloge, ali Lupita Njongo je očekivano izvela apsolutnu bravuru. Njena "crvena" verzija koristi glas i govor kao da boluje od spazmodične disfonije, zgrčenih glasnih žica, ali ne samo taj napor, već i kompletna kreacija komplikovanog lika već ovako rano u 2019. godini kao da je nominuje za sledećeg Oskara ili bilo koju drugu bitnu glumačku nagradu.

Konačno, možda i najvažnije, "Mi" je politički film, priča koja govori o današnjoj Americi i o stanju porodice. Novi ljudi, dvojnici, isti su samo po konturama, ali su u svemu drugom lošija verzija ionako oštećenog društva. Oni uglavnom ne pričaju, izgledaju groteskno, nasilni su preko svake mere. Ali ni originali ne izgledaju kao primerci koji su naučili lekciju, već i dalje teže i čeznu za besmislenim komforom i životom lišenom truda i znanja.

Možda i previše pitanja i ideja i nerazjašnjenih misterija za jedan film, ali takav je Džordan Pil – nezaustavljiv kao lavina, precizan i uporan u svojim opomenama. Industrija je zagrejana za njega i želi da ga iskoristi – otud i pregršt novih projekata u koje je uvezan – ali sumnjam da će ovaj tip ikada podleći zamkama koje su pred njim. Ovaj film je krunski dokaz za takvo verovanje.

****1/2


Povezano

Sve vesti