Organizacija Transparentnost Srbija uputila je Ministarstvu pravde sugestije na Nacrt zakona o poreklu imovine i posebnom porezu u kojima je navela da on ne sadrži norme u vezi sa onima najpodložnijim korupciji - javnim funkcionerima.
TS je navela da se odredbe u jednakoj meri mogu primeniti na bilo kojeg građanina Srbije i ukazala da je po u revidiranom Akcionom planu za Poglavlje 23 jasno da Srbija neće u skorije vreme uvesti krivično delo "nezakonitog bogaćenja".
"Imajući ovo u vidu, Nacrt bi trebalo korigovati tako da dobije elemente na osnovu kojih bi doprineo borbi protiv korupcije, npr. obaveza uključivanja javnih funkcionera, bivših javnih funkcionera, javnih službenika koji su obavljali određene poslove u plan kontrole, povezivanje kontrole na osnovu ovog zakona sa onima koje se vrše na osnovu Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, kao i sa rokovima koji su postojali za prijavljivanje imovine i prihoda javnih funkcionera (od 2004)", objavila je TS.
Ta organizacija je ocenila da obrazloženje u Nacrtu da se zakonska rešenja odnose na sve građane kako bi se isključila selektivnost u primeni zvuči "neverovatno", jer nije realno očekivati da se proveri imovina svih obveznika.
Zbog tajkuna izmeniti Zakon o poreklu imovine
Kao problematično rešenje, TS je izdvojila i to što se prethodni postupak kontrole sprovodi na osnovu "godišnjih smernica koje donosi direktor Poreske uprave, na osnovu analize rizika", pri čemu "godišnje smernice nisu javno dostupne".
"Odredba o tajnosti elemenata za planiranje kontrole je loša. Naime, ukoliko ovi podaci ne budu dostupni javnosti, samo će se pojačati sumnje koje su i inače prisutne, a za koje su povoda dali upravo predstavnici vlasti, da će se na meti provera naći neki od njihovih viđenijih političkih protivnika", navela je TS.
Ceo tekst dopisa, sa svim predlozima objavljen je na sajtu TS.
