Vladimir Ćuk

NBA PRIČE: Sve te lude glave (drugi deo)

Autor:

Ljudi u redovima ispod su mogli mnogo, ali nisu uspeli. Samo zbog sebe, ne zbog drugih... I zbog čovečuljaka koji su im sedeli u glavi.

NBA PRIČE: Sve te lude glave (drugi deo) Foto: Guliver/Getty Images/Jeff Zelevansky

Znamo svi da je bilo igrača koji su mogli da budu veliki, neki od njih i najveći, ali su ih povrede u tome sprečile. Takvi igrači su Grent Hil, Peni Hardavej ili Leri Džonson. Rado se sećamo njihovih igara dok su bili zdravi i večito postavljamo pitanje gde bi stigli da ih povrede nisu "isekle".

Isto tako, imamo totalno suprotnu situaciju. Postoje igrači koji su imali vrhunski talenat, ali nisu imali sreće da imaju "čistu" glavu. Te lude glave su ih koštale karijere, ugovora, titula, a neke i slobode.

Lista je dugačka, ali ću pokušati da napravim osvrt na njih desetak, koji su imali karijere vredne pažnje i pominjanja, ali daleko od toga da su dostigli svoj puni potencijal. Možda je njima lepo i verujem da jeste, ali ostalima oko njih nije bilo. Nije bilo lako nositi se sa ovim igračima, posebno to važi za njihove trenere.

Ovo je priča o svim tim ludim glavama koje su nas oduševljavale svojim potezima, nezaboravnim utakmicama, ali i suludim situacijama na terenu i van njega.

Ali, pre nego što krenemo dalje, napominjem da su ovde. izuzeti igrači sa ludim glavama koji su to mogli da iskontrolišu i kanališu taj svoj bes - ili šta god da je u pitanju - u nešto dobro i produktivno na terenu. Takvi su Čarls Barkli, Rašid Valas ili Kevin Garnet.

Njihov talenat je bio dokazan i njihov potencijal je dostigao vrhunac. Bolje rečeno, pokazali su ono što su svi očekivali od njih. Ovi ljudi u redovima ispod su mogli mnogo, ali nisu uspeli. Samo zbog sebe, ne zbog drugih. Zbog sebe i nekih čudnih čovečuljaka koji su im sedeli u glavi.

(sledi nastavak priče od prošle subote...)

Stefon Marberi Foto: Guliver/Getty Images/Nick Laham

5. STEFON MARBERI

Jel znate za film "He Got Game"? Ako pratite košarku verovatno ste ga i pogledali. Rej Alen je izabran za glavnu ulogu Isusa Šatlsvorta, dok njegovog problematičnog oca glumi Denzel Vošington. Ulogu su mnogi odbijali, a prvo je ponuđena Stefonu Marberiju. Stefon je odbio da ide na kasting za ulogu iz samo jednog razloga. Isus Šatlsvort je Stefon Marberi. Nije želeo kasting za ulogu sebe i rekao je da on može bez kastinga da glumi sebe. To je Marberijeva verzija.

Stefon je, isto kao Isus, pohađao srednju školu Linkoln. Isto kao u filmu, za njega su se utrkivali svi skauti koledž ekipa u Americi. Spajk Li nikada nije dao za pravo onima koji su tvrdili da je film baziran na Marberijevom životu, iako ima dosta sličnosti između Šatlsvorta i Marberija.

Na kraju, Isus bira koledž umesto direktnog izlaska na draft, kao i Stefon. Ali Spajk Li kaže da je njegova žena došla na ideju o filmu i da je cela priča potekla sa njene strane, jer je Koni Ajlend bio pun vrhunskih talenata koji su poslužili kao "rol modeli" za film.

Marberi je bio prvi Stef, Stef pre Stefa. Bek šuter u telu plejmejkera. Od 13 sezona koje je odigrao učestovao je u ukupno pet plej-ofova. Od toga poslednji za Boston, gde je imao marginalnu ulogu. Nikada nije prošao prvu rundu, osim sa Bostonom, ali je tu bio gotovo neprimetan.

Veliki problem Marberija bio je njegov ego. On je sebi bio najbolji igrač na svetu. Iako ga mnogi nepravedno stavljaju po strani kad su plejmejkerske ulogu u pitanju, on je završio karijeru sa prosekom od osam asistencija po utakmici. A to kakav je strelac bio je suvišno pričati. On i Stiv Frensis su bili mini rakete na mlazni pogon, čak su u Niksima i igrali zajedno. Bio je rođeni lider, ali je psiha bila ono što ga je uništilo.

Poznat je njegov video gde prenosi uživo kako jede vazelin i plače. To se desilo odmah po završetku, ispostaviće se, njegove poslednje sezone u NBA. Komentari su išli od podsmeha, do memova, pa i pozivima ka njemu da potraži stručnu pomoć. Ako ste pogledali taj video, mogli ste da vidite u kakvom nervnom rastrojstvu je Marberi bio. Iako se on branio da je to bilo u svrhe promocije, planova za njegove lične videe, jasno se videlo da ima problem.

Dosta kasnije je otkrio, ali i njegova supruga, da je patio od depresije. Bio je često danima sam u sobi, izolovan, trpajući šećer u sebe. Sve je krenulo od od Niksa i sezona koje je igrao tamo. Na sve se nadovezala i smrt oca za koga je bio jako vezan. Priznao je da je imao trenutke kada je želeo da sebi oduzme život i to ne jednom, već više puta u serijama.

Izvor: Youtube/ddktn

Odlazak u Kinu ga je spasio. Tamo je oživeo svoj lični brend i postao košarkaško božanstvo. On je američki igrač koji je proveo najviše vremena u Kini i odigrao najviše sezona. Otišao je iz sredina gde ga je dosta ljudi mrzelo, u sredinu gde su ga svi obožavali. Ali nije sve bilo samo do depresije.

Dosta pre tih momenata, on je imao neke "blistave" trenutke. U jednoj emisiji pojavio se pod vidnim uticajem opijata. Jedva je sklapao rečenice, ustajao i počinjao da igra iz čista mira, javljao se na telefon u sred emisije nekoliko puta i nazvao ženu uličnim gangsterskim slengom. Onda je podržao Majkla Vika i njegovo organizovanje borbi pasa, za koje mu je suđeno. Dao mu je prilično jaku javnu podršku.

Kada je Leri Braun "pobegao" od Ajversona, došao je u Nikse, ali se nije usrećio. Stigao je kod jednog sličnog Ajversonu. Marberi je mrzeo Brauna. Marberi se dolaskom u Nikse vratio kući, ali taj povratak je bio noćna mora.

Posle Brauna je stigao čuveni vođa "Loših momaka" iz Detroita, Ajzea Tomas. Kada je Marberi saznao da će ulaziti sa klupe odmah je posetio Tomasa. Najavio je da neće ni ulaziti u igru ako ne počinje meč. Svi su mislili da će se sve rešiti kada se glava ohladi, ali Marberiju se glava izgleda nikada nije hladila.

Nikome nije jasno zašto je tako reagovao, jer je Tomas uvek bio na njegovoj strani. Praktično je video sebe u Marberiju. Ali ego mu nije dozvoljavao da ulazi sa klupe. Tomas je klupom želeo da ga natera da se više trudi i bude posvećeniji timu. Ali i da igra odbranu, jer je njegov Detroit bio izgrađen upravo na odbrani. U poslednjoj sezoni odigrao je samo 19 utakmica. Dolaskom Majka D’Entonija defitivno je izgubio mesto startera. Zauzeo ga je Kris Duhon.

Marberi je bio jedan od onih dobrih ludaka. A pored toga je uvek želeo da on vodi glavnu reč o timu. Tako je napustio Minesotu, tako je napustio Netse, tako je napustio Finiks, tako je napustio Nikse. Bio je uvek on, dosta manje tim. Nije se tukao, bar ne da se zna. Samo je bio veliki egoista. I nedostajala mu je mentalna kontrola. Bez toga, bio je neverovatno dobar. Jedan od najboljih. I pre svega dobar čovek. Ali lud na taj svoj način.

Kion Klark Foto: Guliver/Getty Images/Brian Bahr

4. KION KLARK

Možda ga ne znaju svi, ali ga se sigurno sećaju oni koji su aktivno pratili NBA ligu od 2000. godine. Klark je bio strašan talenat. Iako vižljast, odlično je pokrivao obe unutrašnje pozicije. Birao ga je Orlando, ali je odmah "trejdovan" u Denver. Ja ga se lično sećam kroz igre za Reptorse i Kingse. Kada je stigao u Reptorse, predsednik franšize je bio oduševljen njegovim talentom i onim što može da donese igri.

Ukupno je proveo šest sezona u NBA. Iako je ušao u ligu u društvu Kartera, Džejmisona, Novickog, Pirsa, nikada nije uspeo da do kraja razvije svoj talenat. On i dalje drži rekord u Torontu po broju blokada na utakmici, kada ih je skupio 12. Ali postoji jedna stvar koja mu to nije dozvoljavala. Ta jedna stvar je ubijala Klarka. U jednom od intervjua se otvorio i rekao sledeće: "Nijednu utakmicu nisam igrao trezan. Često se dešavalo da sam pio alhokol i na poluvremenu utakmice". I pod takvim gasom on je pružao prilično dobre partije. Čak i odlične, ako uzmete u obzir da skoro nikada nije bio trezan.

Bio je član Kingsa one sezone kada su bili prvi na Pacifiku. I to mu je bila najbolja sezona u karijeri, pored te poslednje u Reptorsima. Nažalost ispali su od Dalasa i tada silno motivisanog Nika Van Eksela. Posle svih tih uspeha tavorio je dve sezone i onda je silnom alkoholu dodao i zavisnost od droge.

Posle nekoliko vožnji u alkoholisanom stanju, nekoliko ozbiljnih incidenata pod gasom, uz dodatno nošenje oružja bez dozvole, dobio je uslovnu kaznu. I onda je bukvalno ne dotakao, nego poljubio dno i ostao da leži dole. Pod alkoholom i anti-depresivima zakucao se u stub ulične rasvete i uništio auto, uz povrede ljudi koji su se tu zatekli. Pri tom mu se na sedištu nalazio pištolj za koji nije imao dozvolu.

Izvor: Youtube/Uber drive channel

Dobio je osam godina zatvora, od čega je odležao četiri i nakon toga bio pušten usled dobrog vladanja. Klark nije bio egoističan, nije voleo da prebija ljude ili trenere, ali je voleo dobru čašicu džina. Više nego išta. I sam je priznao da nije bio mentalno spreman za slavu koju NBA nosi. Kod njega novac nije rešavao probleme, nego samo pravio još veće.

Potencijal je ostao negde na koledžu, ali su problemi evoluirali i uništili mu karijeru. Jednu karijeru koja je itekako obećavala. To znaju svi koji su ga gledali. A sada znate da ste ga uglavnom gledali polupijanog. Jako mi je drago zbog ovog momka što mu proces rehabilitacije ide dobro, jer zaslužuje, ako ništa drugo, pristojan život.

Latrel Sprivel Foto: Guliver/Getty Images/Elsa

3. LATREL SPRIVEL

Ne mogu da kažem da je bio najveći talenat na ovoj listi, ali je sigurno bio u Top 5 ludih glava sa najvećim talentom za košarku. Promenio je tri tima u karijeri, ali bi bilo mnogo bolje da je mogao da promeni, bar za nijansu, ono što je imao u glavi.

Imao je Golden Stejt dobru ekipu tih godina kada je stigao Spri. Tu su bili Kris Malin, Tim Hardavej, pa Kris Veber, Bili Ovens. Na sve to Latrel je brzo preuzeo ulogu vođe tima, ali i pored toga što ih je vodio Don Nelson nisu uspeli da svoj potencijal pretvore u ozbiljnije učešće u plej-ofu.

Latrel je bio Ol star još u Golden Stejtu i jedan od najatraktivnijih igrača, ali i najefikasnijih u NBA ligi. Prvi put je pokazao da kod njega u glavi nije sve kako treba kada se potukao sa saigračem, Bajronom Hjustonom. Inače je Hjuston bio skoro kao Leri Džonson po građi i snazi. Ali kad si kao Sprivel ili Maksvel, nikoga se ne bojiš. Onda je napao dve godine kasnije, sada pokojnog Džeroma Kersija. Taj sukob je čuven po tome što je Sprivel izašao sa treninga, nakon čega se vratio sa pištoljem i nastavio da preti.

Opet je sačekao dve godine za novi incident. Ovog puta je prevazišao samog sebe. I na kraju je ostalo da ga veliki broj ljudi baš to tome pamti. Pi Džej Karlesimo je tada bio glavni trener. Ispravljao je Sprivelov način bacanja pasa, što njemu kao velikom egoisti niji prijalo. Razmenili su par reči i Sprivel je završio raspravu tako što je rekao Karlesimu da se drži sa strane. Kada je Karlesimo prišao i posle Sprijevog "upozorenja", ovaj je skočio na njega i počeo da ga davi dobrih desetak sekundi, dok ih drugi igrači nisu razdvojili.

Posle samo 20 minuta, kada su svi mislili da se hladna glava ohladila (obično se svačija ohladi), Sprivel se vratio na trening kako bi "počastio" trenera aperkatom u bradu. Dobio je suspenziju do kraja sezone. A dok nije igrao, uspeo je da povredi dvoje ljudi u saobraćajnoj nesreći za koju je on bio kriv usled suludo brze vožnje. Dobio je tri meseca kućnog zatvora.

Izvor: Youtube/NBA Got Game TV

I gde bi otišao posle svega nego u Nikse? Oni su se pouzdali u njegov neverovatni talenat. Posle samo godinu u Njujorku stigli su do finala, gde su izgubili od Sparsa. Na kraju je "trejdovan" u Minesotu kod Garneta i Kasela. Njih trojica su bili najefikasniji trio u čitavoj ligi i malo je nedostajalo da se nađu u finalu, ali su ih Lejkersi sprečili u tome. U toj sezoni je Garnet bio MVP i ta njegova sezona je sigurno u Top 10 najboljih sezona ikada na individualnom nivou.

Iako je sve izgledalo srećno, kada mu je ponuđen novi ugovor od skoro 15 miliona dolara po sezoni, Sprivel je rekao sledeće: "Zašto bih im pomogao da osvoje titulu? Oni nisu uradili ništa za mene, samo ja za njih. Ja rizikujem ovde. Ja imam porodicu koju treba da hranim".

Tu poslednju sezonu koju je igrao, bolje da je nije nikada ni odigrao. Bila je očajna. Veliki ego i to što je konstatno bio negativan ga je pojelo. Prvo je napustio porodicu, pa je dobio tužbu. Počeli su polako da mu oduzimaju imovinu, jahtu, vilu, automobile... Dugovao je preko tri miliona dolara za porez.

Tokom karijere je zaradio preko 100 miliona dolara. Sada je na nekih 50.000 dolara i živi u iznajmljenom stanu. Njegova priča je svojevrsna lekcija o razumevanju ljudskosti, o opreznosti i empatiji. Baš luda glava, koja je dobrim delom protraćila svoj neverovatan talenat.

Ajzea Rajder Foto: Guliver/Getty Images/Jeff Gross

2. AJZEA RAJDER

Sećamo ga se kao pionira zakucavanja kroz noge. On je prvi to doneo na Ol star vikend. Svi ostali su posle ušavršavali ovo zakucavanje, ali je od njega sve krenulo. On je bio prilično luda glava. Ali ne samo na terenu. Bio je uvek takav i nije mu bio potreban poseban povod. Iako nije bio aktivan učesnik finala u kome su Lejkersi osvojili titulu, pripao mu je prsten.

U tih osam čestitih sezona koje je odigrao, bio je jedan od najboljih strelaca i napadača NBA lige. Svoj "prime time" je imao u Minesoti, ali je mnogo više uspeha na timskom nivou imao sa Portlandom, gde je dve godine zaredom bio najbolji strelac.

Ali, sve to što je radio i mogao da uradi sa svojim talentom, palo je u vodu zbog njegove glave. A zaista je teško definisati šta se na mentalnom nivou dešavalo sa tim čovekom.

Kao i prvoplasirani na ovoj listi, još na koledžu je bio poznat po incidentima, recimo kada je podmetnuo drugog umesto sebe i lažne papire svog mentora kako bi položio engleski jezik. Tada je bio drugi najbolji strelac i igrač NCAA košarke sa skoro 30 poena po utakmici. Ali da, bio je problematičan.

Redovno je bio u klinču sa trenerima zbog kašnjenja - na treninge, na sastanke, a ponekad i na utakmice. Dobijao je lako tehničke greške i one su uglavnom bile proizvod namernih faulova, a zamislite kakav je trebalo da bude faul 90-tih da bi bio nesportski! I zbog... pljuvanja navijača!

Još od dolaska u NBA ligu imao je probleme zbog preteranog korišćenja marihuane, ali ne u lekovite svrhe. Isto tako, često se sukobljavao sa saigračima. Ako uzmemo npr. Rona Artesta, koji je znao da bude problematičan, on je bio malo dete za Rajdera. Rajder je kasnio i na svoj prvi trening u Minesoti. Dok je bio u Portlandu pretio je da će ubiti reportera, jer mu se nije svidelo kako prenosi dešavanja na utakmici. A onda je prešao na saigrače i pretio da će ubiti Mutomba.

Izvor: Youtube/NBA

Ako pričamo o 2010. godini, čovek je imao tri incidenta sa policijom u razmaku od pet dana. Bolje da ga su ga držali zatvorenog. Bolje po njih, a još bolje po njega. Prvo je imao incident sa izbacivanjem supruge iz automobila i bacanjem na asfalt zbog rasprave oko novca. Potom je uzeo taksi do Finiksa i nazad, pa je nakon završene vožnje pobegao bez plaćanja računa od nekih 150 dolara. I onda je "zablistao". Oteo je svoje jednomesečno dete. I što je najgore, to mu nije bio prvi sličan prekršaj. Četiri godine pre toga je kidnapovao svoju prijateljicu i ugurao je u kola mimo njene volje.

Pa onda par tuča sa taksistima, ali ne našim. Pa optužbe za posedovanje droge, oružja, pa vožnje u svakakvim stanjima i razni oblici huliganizma. I on je imao sukob sa Pi Džej Karlesimom.

Sve u svemu, dečko je bio malo više svoj. Ili bolje reći - nije bio svoj. A tada nije bilo ove reklame za Snikers, tako da eto. Od Rajdera smo videli maksimum od onoga što mu je njegova psiha dozvolila da pokaže. A mogao je sigurno mnogo više. Bio je strašan potencijal. Glava je čudo.

Vernon Maksvel Foto: Guliver/Getty Images/Harry How

1. VERNON MAKSVEL

Nadimak "Pobesneli Maks". Ne, nije ga dobio zato što je voleo da gleda Mela Gibsona kako glumi Pobesnelog Maksa, niti zbog fizičke sličnosti sa ovim filmskim likom, već zbog svog ponašanja na terenu, ali i van njega.

Čovek koji je dva puta zaredom osvajao šampionske titule za Hjustonom i bio aktivan član u osvajanju istih. Još na koledžu je, pored fantastične igre za Gejtorse i to što je bio drugi strelac iza "Pistol Pita", pokazao da je sklon skandalima. Svi poeni koje je postigao u poslednje dve godine na koledžu su mu obrisani, jer je prihvatio novac od agenata, što je po svim pravilima koledža bilo zabranjeno. Takođe je tokom istrage priznao da je uzimao kokain pre utakmica na koledžu i da su treneri znali za to.

Nadimak nije dobio pre dolaska u NBA, već nakon toga. Od ranije je nosio nadimak "Hawk" zbog svoje napadačke i agresivne igre. Nadimak "Mad Max" je dobio kasnije. Postoje dve verzije.

Izvor: Youtube/MJ23 His Airness Forever

Jedna glasi ovako. Nadimak je dobio zbog svoje neustrašivosti na terenu i toga da nikada nije želeo da odustane. Bio je čak i preterano borben i agresivan, toliko da je često prelazio granicu koja je dozvoljena NBA pravilima, čak i u tom periodu dok je aktivan bio "handchecking".

Druga, zanimljivija verzija, glasi ovako. To što se desilo te noći u Portlandu 1995. godine ostaće zauvek urezano u glavu navijača Blejzersa. Dobacivanja iz publike su česta pojava, to znamo svi koji smo išli na bilo koju utakmicu, čak i beton lige. Dobacivanje ovog navijača bilo je upućeno Maksvelu i njegovoj porodici.

Maksvel, kakav je bio, nije mogao da podnese tu vrstu dobacivanja. Ustao je sa klupe, gde je sedeo pored Roberta Orija. Lagano je prošetao do osmog reda u publici dok je navijač ispred njega i dalje pričao. I onda je usledio direkt, pravo po nosu. Navijač se zateturao od siline udarca. Odmah je doleteo Ori koji je sprečio dalju eskalaciju sukoba. Bio je suspendovan na 10 utakmica i kažnjen sa 20.000 dolara.

Maksvel je često bio "nagrađivan" tehničkim greškama i to skoro uvek zbog okršaja sa drugim igračima na terenu. Najčešće je on bio incijator konflikta. Nije se libio da ide protiv očigledno jačih od sebe, kao što je bio Čarls Barkli. Bio je neustrašiv, ali isto tako nepromišljen.

Izvor: Youtube/Sports&Vidz x StrangeMusic

Iste godine kada je udario navijača bio je osuđen na 90 dana zatvora zbog posedovanja marihuane. Iste godine je imao sukob sa saigračem, Karlom Hererom, kada ga je udario tegom u glavu i potom izašao iz hale kako bi uzeo pištolj iz auta. Biće da mu je ta godina bila prilično inspirativna.

A, samo godinu pre je u sedmoj utakmici bio najzaslužniji što su Roketsi uzeli titulu i preokrenuli seriju protiv Juingovih Niksa. Posle te famozne godine pune incidenata i neslaganja sa Tomjanovičem, otišao je u Filadelfiju.

Poznat je bio incident koji je imao u jedinoj sezoni koju je pred kraj karijere odigrao za Sijetl. Bilo je to u post-Kempovoj eri. U Sijetlu je gazda bio Geri Pejton, na čiji autoritet se Maksvel nije obazirao mnogo. A zbog tog problema najdeblji kraj izvukao je Horas Grent.

Sve je počelo na treningu, gde je Maksvel insistirao na agresivnoj igri protiv Brenta Berija, koji je bio u Pejtonovoj ekipi. Geri je tražio da se zamene i da on ide na Maksvela. Maksvel je uvek bio bez respekta, pa je istom snagom krenuo na Pejtona. Geri mu je zapretio da će prekinuti trening i da će ga prebiti u svlačionici. Pejton ga je čekao u svlačionici sa stolicom u ruci, jer kako je on rekao, nije želeo da povredi svoje dragocene ruke, u narodu poznate kao "rukavice". Maksvel je po starom dobrom običaju uzeo teg u ruke. U početak tuče se umešao Horas Grent kako bi ih razdvojio, ali je dobio udarac po ramenu i izašao povređen iz iste.

Dve titule, mnogo dobrih poteza, utakmica sa 50+ poena, koševi u odlučujućim sekundama, ali previše luda glava i bes koji nije mogao da kontroliše. Koštala ga je mnogo bolje karijere i unosnijih ugovora. A veliki talenat je imao...
_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _

SVE KOLUMNE VLADIMIRA ĆUKA

Povezano

Sve vesti