Ljujić je osuđen na četiri i po godine zatvora i novčanu kaznu od osam miliona dinara, Snežana Mitrović na tri godine zatvora i milion dinara, a Robert Kiškarolj na dve i po godine zatvora i 700.000 dinara.

Miloš Divac, Saša Janjić i Miloš Krpović osuđeni su kao pomagači u prevarama na jedinstvenu kaznu zatvora od po godinu i po zatvora i novčanu kaznu u iznosu od po 300.000 dinara.

Oštećeni su radi ostvarivanja svojih imovinsko-pravnih zahteva upućeni na parnicu, navodi se u presudi koja je objavljena na sajtu Apelacionog suda.

Žalba Tužilaštva za ogranizovani kriminal u odnosu na Božidara Karličića je odbijena kao neosnovana, pa mu je prvostepena oslobađajuća presuda potvrđena.

Optuženi su dva puta presudama Specijalnog suda bili oslobođeni optužbi, a Apelacioni sud je sada, nakon održanog pretresa, preinačio oslobađajuću presudu iz jula 2017. godine, tako da na ovu odluku postoji pravo žalbe i u trećem stepenu.

U toku prvostepenog postupka Specijalni sud je potvrdio sporazume o priznanju krivice između tužilaštva i troje okrivljenih, na osnovu kojih im je izrekao osuđujuće presude.

Pokrenuta istraga zbog prevare Hipo banke

Još u fazi istrage, pre podizanja optužnice, tužilaštvo za organizovani kriminal je zaključilo sporazum sa Ferencom Brindzom na osnovu kojeg je priznao krivično delo i bio osuđen na dve godine i četiri meseca zatvora i novčanu kaznu u iznosu od pet miliona dinara.

Nakon podizanja optužnice, još dvoje optuženih je priznalo krivicu.

Optuženi su osuđeni, jer su preko sistema povezanih preduzeća pod svojom kontrolom u toku 2007. godine od Hipo Alpe Adrija banke po osnovu kredita dobili novčana sredstava radi kupovine akcija preduzeća koja su bila u postupku privatizacije.

U presudi se navodi da je Ljujić proglašen krivim jer je u toku 2007. godine, u Beogradu, organizovao kriminalnu grupu radi sticanja finansijske koristi, tako što je stvorio plan delovanja da se osnuju privredna društva i off-šore preduzeća i iskoristi njihova poslovna dokumentacija, čiji su vlasnici, osnivači i odgovorna lica bili, ili su to postali po njegovom nalogu pripadnici organizovane kriminalne grupe.

Po nalaženju Apelacionog suda u radnjama Ljujića, Mitrović i Kiškarolja stiču se sva bitna obeležja krivičnog dela prevara u saizvršilaštvu i kako nisu postojale okolnosti koje bi isključile njihovu krivicu, Apelacioni sud ih je proglasio krivim.

"Okrivljeni su preduzeli radnje kojima su lažno prikazivali činjenice koje su banku dovele u zabludu da odobre kredite i isplate novac na štetu svoje imovine pri čemu su okrivljeni postupali u nameri pribavljanja protivpravne imovinske koristi i to Ljujić sebi i Ferencu, a Mitrović i Kiškarolj - Ljujiću i Ferencu", navodi se u pored ostalog u presudi.

Ljujić je prema presudi, donosio odluke da se uzmu krediti dajući naloge neposredno ili preko Mitrovića da se izvrši međusobna uparena kupovina akcija kako bi se izvršilo obaranje cena akcija, a zatim da se paketi akcija prodaju povezanim pravnim licima pod njegovom kontrolom i kontrolom Ferenca.

Mitrović je, kako kaže suda, postupajući po nalozima Ljujića, sačinila i podnela biznis plan za kupovinu akcija „Tehnoservisa“, učestvovala je u kupovini akcija u uparenim kupovinama kako bi im se oborila cena, prenosila naloge Divcu i Janjiću u vezi sa ovom kupovinom i dogovorila sa Ivoševićem osnivanje preduzeća „Trim Majmar” na „Finsector“.

Kiškarolj je dostavio biznis plan za kupovinu akcija „Medifarma“ po nalogu Ljujića potpisao ugovor o zajmu i ugovor o bankarskoj garanciji, po nalogu Mitrović je potpisao naloge za blok transakcije akcija „Medifarma“ kao direktor „Alstara“, nakon toga dao nalog kao direktor „Profešional Maxa“ za prodaju akcija „Medifarma“ preduzeću „Trim Majmar” kao direktor „Alstara“.

Takođe je potpisao ugovor o prenosu znanja i iskustva sa elementima ugovora o kupoprodaji robe sa „Alstara distribution“.

U odnosu na Divca, Janjića i Krpovića, suprotno navodima Tužilaštva, Apelacioni sud je zaključio da iznjih njihovih protivpravnih radnji proizlazi da su oni postupali kao pomagači.

Kada je u pitanju krivicno delo udruživanje radi vršenja krivicnog dela, Apelacioni sud nalazi da je na čnesumnjiv način utvrdeno da je Ljujić organizovao kriminalnu grupu.

"Ovakvo cinjenično stanje Apelacioni sud je utvrdio najpre na osnovu pismenih dokaza o vlaničkoj i upravljačkoj strukturi preduzeća, a zatim na osnovu radnji koje svaki od okrivljeni ponaosob preduzimao u cilju izvršenja krivičnog dela prevara na štetu banke u svojstvu saizvršioca ili pomagača", navodi se u presudi.

Ljujić je ranije pominjan u medijima kao vlasnik hotela "Srbija".