Šta je prethodilo stvaranju zajedničke države Srba, Hrvata i Slovenaca, dešavanja u Prvom svetskom ratu, koji ljudi su učestvovali u stvaranju Kraljevine Jugoslavije... Sve to nađite u knjizi irskog istoričara Džona Pola Njumena.
Knjiga "Jugoslavija u senci rata" bavi se temama koje je istraživalo malo srpskih i svetskih istoricara - kako je došlo do stvaranja Kraljevine Jugoslavije, ko su ljudi koji su u tome ucestvovali, zašto je ona, na neki nacin, bila osudena na propast...
Stoga je istraživanje, koje je potom pretocio u delo, irskog istoricara Džona Pola Njumena, izuzetno važno za dalje proucavanje (i moguce, razumevanje) dogadaja koji su prethodili nastanku zajednicke države Srba, Hrvata i Slovenaca i licnosti koje su u tome ucestvovale.
Njumen je ovih dana boravio u Beogradu, kako bi ovdašnjoj publici predstavio svoju knjigu "Jugoslavija u senci rata", ciji izdavac je "Službeni glasnik". Knjigu je najpre napisao na engleskom jeziku i ona je predstavljena u Britaniji krajem prošle godine, a sada je predstavljeno i izdanje na našem jeziku.
Otkud to da je jedan Ostrvljanin toliko zainteresovan za istoriju Jugoslavije, odnosno Kraljevine Jugoslavije o kojoj i dan danas postoje podeljena mišljenja?
Džon Pol Njumen je naveo da je temu Prvog svetskog rata i njegovih posledica na dešavanja na ovim prostorima poceo da istražuje još pre deset godina, kada ga je posebno zainteresovala sudbina i život ratnih veterana sa prostora bivše Jugoslavije.
Smatra da je ta tema izuzetno važna buduci da se o njoj na ovom prostorima i šire malo zna, kao
i da je znacajna za buduca istraživanja.
Osim turbulentnih politickih dešavanja za vreme Prvog i Drugog svetskog rata, Džon Pol Njumen istražuje i komplesne posledice formiranja države u cijim su se granicama našli i pobednici i poraženi.
Zahvaljujuci odlicnom poznavanju srpskog jezika, on je imao priliku da pristupi arhivskoj gradi svih bivših republika SFRJ, kao i da iz neutralne perspektive ponudi novi pogled na ovaj istorijski važan period za sve narode bivše Jugoslavije.
"Ovo je kriticki pristup prošlosti, kao što svi istorijski spisi i tumacenja treba da budu. Polazište mog istraživanja pocivalo je na želji da se bolje razumeju razlozi zbog kojih je Kraljevina Jugoslavija bila suocena sa toliko mnogo teškoca u stvaranju integrisane i funkcionalne politike i nacionalne kulture. Verujem da su veoma razlicita iskustva pojedinih delova njenog stanovništva tokom Prvog svetskog rata bila koren mnogih nedaca“, objašnjava u predgovoru srpskom izdanju knjige autor, koji smatra da je "to problem koji se kroz istoriju nanovo javlja u vecini zemalja koje su pokušale da pomire razjedinjena ratna nasleda".
Njumen naglašava da je u ovoj knjizi "nastojao da identifikuje pomenute probleme i da promisli na koji nacin nasilje i podele jednog rata, u datim okolnostima mogu da izbiju na površinu u narednim ratovima".
Njegova knjiga je i prica o ljudima koji su doprineli stvaranju Jugoslavije i kako je ta država funkcionisala, ali i slika "Nove Evrope" posle Prvog svetskog rata kad su "prvi put Istocna i Zapadna Evropa licile jedna na drugu, zapocevši kratkotrajnu eru nacionalnih država kojima su upravljale liberalne politicke institucije, koje su se u meduratnom periodu ubrzo, gotovo jednoobrazno, urušile".
Irski istoricar DŽon Pol Njumen predaje Evropsku istoriju 20. veka na Univerzitetu Mejnut u Irskoj. Doktorirao je na Univerzitetu u Sautemptonu, a posledoktorske studije nastavio je u Dablinu u Centru za studije rata. Posebno ga zanimaju istorija kulture pobede u Evropi 20. veka, ratni vojni invalidi, komparativna istorija Cehoslovacke i Jugoslavije, paravojno organizovanje u Srednjoj Evropi i na Balkanu.
Istoricar Dmitar Tasic je takode konstatovao da su ovakva dela znacajna za razumevanje istorije, kao konkretan prevod koji ce publici ovu temu bliže objasniti.
"Njumen na izuzetan i veoma zanimljiv nacin prica o državi kroz prizmu ratnih veterana, a posebno o tome da li njih kao pojedince takva sudbina prati ceo život ili je to samo jedna epizoda. Najvidljivije je to što je autor uspeo da satka pricu od istorijskih izvora, clanaka iz štampe, memoara, tehnickih zabeleški, a posebno književnosti i dela koja nam daju posebnu sliku duha tog vremena", dodao je Tasic.
Urednica knjige Gordana Milosavljevic Stojanovic dodaje da ova knjiga navodi na objektivniji pogled na znacajan deo naše istorije i istovremeno tera da se lišimo pseudomitologije kojoj smo skloni kao narod.
Da li je uopšte ona prva Jugoslavija imala šanse?
"Novostvorena država, u cijim granicama su se našli pobednici i poraženi, nije imala dovoljno kapaciteta da se izbori sa unutrašnjim problemima koji su nastali ujedinjenjem, ali i koji su bili nasledeni iz Austrougarske i balkanskih ratova. Krhka i ratom opustošena Kraljevina Jugoslavija, pod teretom je gradila svoj politicki i pravni sistem usmeravajuci energiju na medunarodne odnose, dok su njeni gradani ocekivali brži i pravedniji boljitak za sebe. Turbulentne prilike, medupartijski sukobi i diktatura doprineli su da se jaz medu pobednicima i poraženima produbljuje u godinama izmedu dva rata eskalirajuci kroz novi sukob obeležen zlocinima poraženih u Velikom ratu", kaže Tasic.
