Izuzetno je lako prepustiti se hajpu, pogotovo kada za to postoji razlog.

Danas svi vole da budu hipsteri, makar onoliko koliko vole da prođu na ulici pored nekog "poznatog". Svet je jednostavno postao mesto koje se lako oduševljava, dajte mu minimalan povod i šansu da taj povod vidi pretvoriće u gomilu uzvika kako su ga upravo oni prvi primetili.

Svaka sfera života pri raspodeli oduševljenja proći će po zasluzi i "pregledima". Fudbal kao zabava miliona dozvoliće vam da ostanete bez daha svakog vikenda i da svake subote za nekim stolom govorite kako ste baš vi otkrili "novog Mesija".

Ko je gledao Benfiku ove sezone, sigurno da je sebi dao za pravo da kaže kako je svedočio fudbaleru koji će obeležiti budućnost, "novom Kaki" koji će dosegnuti veće visine od samog Brazilca.

Upravo tako fudbalska javnost reaguje ovih dana kada se pomene ime Žoao Feliks. Momak je najnovija nada portugalskog fudbala i još jedan igrač zbog kog ćemo poverovati da je "hype" u redu.

Mlađani Portugalac je sve ono što želimo na fudbalskom terenu, pokreti i osmeh deteta uz drskost i odlučnost najiskusnijeg među fudbalerima. I zato je lako zavoleti ga, zaljubiti se u njegov način jer nas on podseća da je još uvek ostalo zabave u ovoj igri.

Cela planeta je videla - Benfika ima novog dragulja!

Samo, raju koja bdi kraj ekrana svake "evropske" večeri kupuju golovi, materijalni dokazi da ste vredni njihovih reči. Feliks će i to lako obezbediti, gledaoci će se složiti da je mladi napadač "mnogo dobar" tek kada vide kako do vrha punu mrežu Ajntrahta u četvrtfinalu Lige Evrope.

On će kao garant kvaliteta postići het-trik, odneti loptu kući, a novine će već sutradan biti pune natpisa koji su za nekoga ko pusti suzu nakon svog trećeg gola pre teret nego potvrda.

Njegove igre su zaslužile hvalospeve puno pre četvrtka uveče, ofanzivac Benfike je ove sezone pokazao da Portugal neće stati sa "izbacivanjem" vrhunskih fudbalera.

Samom pojavom u prvom timu lisabonskog dugokosi ofanzivac je nagovestio da nije kao i svi ostali igrači koji poteknu iz raznoraznih omladinskih škola. Priključen je rezervnom timu "orlova" sa samo 16 godina, ubrzo je postavio rekord druge portugalske lige kao najmlađi igrač i najmlađi strelac.

Odskakao je od konkurencije i protivnika već u tom periodu i bez muke zaslužio poziv da se priključi najjačem sastavu ekipe sa "Da Luša".

Svega 33 minuta u dresu "A tima" bila su dovoljna Žoau Feliksu da pokaže da ga tranzicija u ozbiljniji fudbal neće zaustaviti. Debitantski gol u lisabonskom derbiju protiv Sportinga posle jedva preko pola časa igre za Benfiku urezao ga je u teftere evropskih giganata i označio ga kao sledećeg "zlatnog momka" svetskog fudbala.

A sve je za Feliksa moglo da pođe i drugim putem. "Novi Kaka" je rođen u Vizeuu, 290 kilometara predaleko od Lisabona, ali zato nadomak Porta koji je iskoristio šansu i prigrabio ga kada mu je bilo samo osam godina.

On je bio član kluba iz lučkog grada sve do svoje 15 godine, kada su ga plavo-beli otpustili zbog toga što su ga smatrali nedovoljno fizički snažnim da ispuni zahteve koje postavlja seniorski fudbal.

Priliku da ispravi glupost iskoristio je njegov sadašnji klub, dao mu šansu i stvorio sebi razlog za podsmevanje velikom rivalu. Oberučke su prihvatili dugokosog dečaka i dopustili mu da svoj raskošni talenat podari njima i donese novu eru na "stadion svetlosti".

Igre Žoaa Feliksa došle su kao prst u oko ljudima koji su mu dopustili da napusti "Dragao", nastavio je da pleše po terenu na kojem god mestu na terenu da se zadesio.

Mladi fudbaler je "strogi" ofanzivac, pokriva sva mesta sa kojih ekipa može da bude opasna po protivnički gol. U prvi tim je ušao kao "desetka", ali brzo se ispostavilo da svojim karakteristikama može da ispuni i nešto ofanzivniju ulogu u timu.

Najzanimljivija karakteristika portugalskog bisera jeste njegova omnipotentnost – sposobnost da odigra odlično na više pozicija u bilo kojoj formaciji i da na svakoj od njih bude nepredvidiv.

Osećaj za prostor i golgeterski njuh su ubedili Bruna Laža da ga koristi u samom vrhu napada kao podršku još jednom napadaču uz slobodu u kretanju. Žoao je dobar u presingu, ima odličan šut i brzinu, pa upravo time Benfika sa njim u špicu dobija hitrinu i prodornost kojima bi "razbila" protivničke defanzivce.

Na taj način ekipa dobija dodatni kvalitet, a mladi Feliks, iako van svoje omiljene pozicije, šansu da uđe u više prilika.

Protiv ekipe naših Jovića, Gaćinovića i Kostića uspeo je da ih iskoristi – i to tri puta – i da ponovo podigne pompu u fudbalskom svetu. Tri gola upisala su njegovo ime kraj još jednog rekorda, postao je najmlađi strelac het-trika u istoriji evropskih takmičenja sa svega 19 godina i 152 dana.

Hladnokrvnost iz penala, raketa sa 20 i kusur metara i dobro snalaženje u šesnaestercu za primicanje svoje ekipe na korak od polufinala evropskog takmičenja velika su vest. Možda veća od kvaliteta predstave koju je prikazao protiv Ajntrahta, ali manja od onog mnogo važnijeg – njegovog potencijala.

Benfika je ostala dovoljno strpljiva da svog novog mađioničara izbrusi dovoljno da mu veruje više nego transferima. I on je znao kako da im vrati.

Iz nedelje u nedelju Žoao Feliks pokazuje da je legitimni pripadnik novog talasa kvaliteta na terenima širom Evrope izluđujući odbrane i spretno koristeći svaku utakmicu da se istakne. Stvorio je od sebe gol-mašinu, stalnu opasnost za protivnika zbog koje je će poređenje sa legendarnim Rikijem Kakom biti potpuno razumno.

Luku Jovića su ispustili, a sada im malo i 70 miliona!

Stoga će već ovog leta u redu za njegov potpis biti ozbiljna gužva, najveći klubovi današnjice žele da njihova budućnost bude ista kao i budućnost reprezentacije Fernanda Santoša.

To je zapravo uspeh nove portugalske zvezde, oči drugih koji žele da njegovi kvaliteti budu i njihovi dok on sluđeno trčkara pomalo nesvestan da je đavo odneo šalu i da je na najvećoj pozornici zadužio kostim glavnog junaka.

Dugokosi tinejdžer već sada bi bio pojačanje većini učesnika "proleća" u Ligi šampiona, brzina donošenja odluka i način na koji ih sprovodi čine da "velikima“ na leto bude privlačniji od Maldiva.

Dok kruže priče da ga je Gvardiola već izabrao, Portugalac nastoji da pomogne svom timu da prekine "Gutmanovu kletvu", koja je osudila Benfiku na stogodišnji post u evropskim takmičenjima, i osvoji trofej van svoje države prvi put od 1963.

Bliži se smena generacija u svetskom fudbalu, tužna realnost da Mesi i Ronaldo neće postati mlađi tera javnost da krene u potragu za novim idolima.

Žoao Feliks bi mogao da bude jedan od njih. Mladi napadač pleni lakoćom, nevinim izrazom na licu iako nemilosrdno urušava snove protivnika. Na dečijem licu i dalje se vidi iskrenost, želja da se i dalje igra fudbala u vreme kada fudbal već dugo nije samo igra.

Kapiten Portugalije ove sezone je prisustvovao derbiju između "svog" Sportinga i Benfike, između ostalog kako bi se i uživo uverio u kvalitete svog naslednika u tamnocrvenom dresu.

Imao je svetski superstar šta i da vidi – tinejdžer je u pobedi svoje ekipe rezultatom 4:2 proglašen za najboljeg igrača utakmice nakon što je postigao gol i iznudio penal za svoj tim.

"Najbolji fudbaler Portugala je danas bio na stadionu...i baš je lepo od Ronalda što je došao da ga gleda kako igra", rekao je nakon tog susreta nekadašnji potpredsednik Benfike Rui Gomeš da Silva i u jednoj rečenici saopštio sva očekivanja svojih zemljaka u vezi sa bliskom budućnošću.

Mladi ofanzivac je novi omiljeni lik svakog hipstera, ali ne bezrazložno. Devetnaestogodišnji Portugalac slika je neke nove garniture igrača iz te države, pečat na dokumentu koji im garantuje da postoji fudbal i posle Kristijana Ronalda.

U klubu su svesni da Feliks neće biti njihov još predugo, pa stoga daju sve od sebe da pored novca koji će uzeti kroz njegovo obeštećenje otkinu poneki komad njegovog talenta i domognu se svih mogućih trofeja upravo u ovoj sezoni.

"Dečko od 120 miliona evra" kako ga već zovu u svlačionici ima jedan cilj – skidanje prokletstva Bele Gutmana sa lisabonske Benfike u znak zahvalnosti za prvu veću ulogu koju je dobio u svetu fudbala.

Svedočimo početku velike karijere, Žoao Feliks se krupnim koracima kreće prema fudbalskim visinama. Pomalo sluđen i nedovoljno zainteresovan, on je srećan što će dobijati priliku da se ponekad protiv najboljih na svetu pomalo "izigra" fudbala.

Ali, sigurno nije svestan da je time usrećio i celu naciju – Portugal je na nogama jer, po svemu sudeći, fudbal u toj državi ne namerava da prestane.

Piše: Marko Jović