Tanjug

MILIJARDE OTIŠLE U VETAR: Novih 16,7 GW iz vetrenjača

Autor:

Evropa je uložila 27 milijardi evra u nove vetroelektrane u 2018. godini, čime će se finansirati rekordna količina novih kapaciteta za proizvodnju energije iz vetra, pokazao je godišnji izveštaj kompanije WindEurope.

0
A- A A+
vetrogenerator,vetrenjača,vetropark,vetar,energija vetra,ekologija Foto: MONDO/Georgi Mitev Šantek

 "Energija iz vetra zauzela je 60 posto svih novih ulaganja u kapacitete za proizvodnju električne energije u Evropi prošle godine", izjavio je izvršni direktor Džil Dikinson, a prenosi portal Njuz Jurop.

To je, kako kaže, bila rekordna godina za količinu instalisanih novih kapaciteta za proizvodnju energije iz vetra.

"Smanjenje troškova znači da investitori sada dobijaju više megavata (MW) po evru koji ulože. Ali Evropa mora nastaviti da ulaže značajna sredstva u energiju vetra ako želi da ostvari zadati cilj od 32 posto obnovljivih izvora energije do 2030. godine", izjavio je Dikinson, dodajući da novac postoji, ali da nema dovoljno isplativih projekata.

U Vojvodini najveći evropski vetropark?

Prošlogodišnji uloženi iznos sličan je kao i u prethodnim godinama, ali će zahvaljujući smanjenju troškova, posebno u sferi ofšor vetroelektrana (priobalnih), biti iskorišćen za finansiranje rekordnih 16,7 gigavata (GW) novih kapaciteta.

Trenutno, jedan megavat (MW) novih kapaciteta "onšor vetroelektrana" (na kopnu) zahteva 1,4 miliona evra ulaganja, dok je u 2015. to iznosilo dva miliona evra.

Danci zauzdali vetar, ne žele naftu, ni ugalj

S druge strane, jedan MW novih "ofšor vetroelektrana" (na moru) zahteva 2,5 miliona evra ulaganja, u poređenju sa 4,5 miliona evra koliko je to bilo u 2015. godini.

Najveći deo budućih novih kapaciteta koji su najavljeni prošle godine odnose se na onšor vetroelektrane - 12,5 GW.

U izveštaju se, takođe, ističe da su severna i zapadna Evropa još uvek zaslužne za većinu novih ulaganja, pri čemu je Velika Britanija bila najveći investitor, uglavnom u ofšor vetroelektrane, a odmah iza nje je Švedska. Ulaganja u centralnoj i istočnoj Evropi su, pak, iznosila tek četiri posto od ukupnog iznosa.

Povezano

Sve vesti