mondo.rs

Zagađenje i loša ishrana nam uništavaju zdravlje

Autor:

Brza hrana, kao i značajan pad kvaliteta namirnica usled sve većeg zagađenja životne sredine, ali i upotrebe pesticida i herbicida, ishranu čini sve nezdravijom.

Zagađenje i loša ishrana nam uništavaju zdravlje Foto: Guliver/Getty images, tommaso79

Za ljudsko zdravlje dobro je ono što ga krepi, neguje, hrani, jača, oplemenjuje, podiže zadovoljstvo življenja. Nažalost, savremeni način života uglavnom čini suprotno. Nedovoljno kretanje, brza hrana, energetski napici, ubrzan tempo života, stres, svakodnevna izloženost elektromagnetnom zračenju kroz stalnu upotrebu mobilnih telefona i sate koje provodimo pred kompjuterom, a ako se tome dodaju pušenje, gojaznost ili pojačano konzumiranje alkohola, put do dobrog zdravlja postaje sve duži.

"Neadekvatnom ishranom, pre svega velikim unosom testa, šećera, masnoća povećava se rizik od nastanka kardiovaskularnih oboljenja i to je put ozbiljnog narušavanja zdravlja. Nasuprot tome, niske vrednosti masnoća kao posledica raznih, popularnih i agresivnih dijeta, takođe narušavaju zdravlje. U dužem periodu, neadekvatna ishrana neminovno rezultira zdravstvenim problemima i manjkom hranljivih materija neophodnih za snažan imunitet i pravilno funkcionisanje organizma", upozorava dr Predrag Marinković, regionalni menadžer, nadležan za lekove koji se izdaju bez lekarskog recepta i dijetetske proizvode iz kompanije Hemofarm.

Zdravstvena statistika u Srbiji je alarmantna. Od bolesti srca i krvnih sudova svake godine umre više od 50.000 ljudi, bolesti raka odnesu još 20.000, broj obolelih od šećerne bolesti bliži se milionu, a prema epidemiološkim prognozama, 2020. godine biće gojazno čak 44 odsto muškaraca i 31 odsto žena. Šta činiti da statistika počne da se menja?

"Treba ulagati u prevenciju i zdravstvenu edukaciju stanovništva, ali to je i pitanje odgovornosti svakog pojedinca. Redovne zdravstvene kontrole su važna mera prevencije, jer omogućavaju da se bolest blagovremeno otkrije. I kada nemate zdravstvenih tegoba, obavezno jednom godišnje posetite izabranog lekara. Pregled će dati uvid u osnovne laboratorijske analize, vrednost krvnog pritiska, nalaz na srcu i plućima, stanje na krvnim sudovima, a na vreme može biti uočen povišen šećer u krvi, ili neke druge negativne promene. Lekar će vam objasniti zašto je važno da se više krećete, kako da se pravilno hranite", savetuje dr Predrag Marinković.

I kvalitet opšteg ambijenta življenja, bitno je izmenjen. Naglo raste zagađenost vazduha, vode, zemljišta, a kvalitet hrane nije isti kao nekada. Zbog upotrebe MPK đubriva zemljište se ispostilo, pa su za bolje prinose neophodni i pesticidi i herbicidi.

Danas u belom pšeničnom brašnu ima tri i po puta manje cinka, šest puta manje vitamina E, tri i po puta manje gvožđa, vitamina B3 sedam puta, a kalcijuma dva i po puta manje nego u brašnu koje se jelo pre 60 godina, pokazuju istraživanja sprovedena u SAD-u. I nivo hranljivih materija u voću i povrću, značajno je opao u toku protekle tri decenije.

"Preduslov za očuvanje dobrog zdravlja je pravilna i raznovrsna ishrana. Za snažan imuni sistem i normalne metaboličke procese našem organizmu je neophodno 47 sastojaka, među kojima 13 vitamina, šest minerala, 14 oligoelemenata, dve nezasićene masne kiseline i osam aminokiselina. Ubrzan tempo života naterao je, međutim, većinu ljudi na nepravilnu ishranu, preskakanje obroka, nedovoljan unos voća i povrća, previše pekarskih proizvoda ili masne i pržene proteinske hrane. Organizam tako ostaje bez važnih vitamina i minerala koji su neophodni za očuvanje zdravlja. Otuda je danas sve potrebnije uzimati i dijetetske suplemente", kaže doktor.

Dijetetski suplementi ili dodaci ishrani su proizvodi koji svojim aktivnim sastojcima doprinose jačanju prirodnih funkcija organizma i dopuna su neodgovarajućoj i osiromašenoj ishrani. Suplementacija vitaminsko mineralnim kompleksima široko je rasprostranjena i opšte prihvaćena u svetu.

"Ustanovljeno je da se unošenjem odgovarajućih nutritivnih sastojaka može sprečiti nastanak mnogih oboljenja. Dovoljnim unosom kalcijuma i vitamina D, primera radi, u detinjstvu se izgrađuju jake kosti. Poznato je i da je gvožđe neophodno za rast i razvoj dece, ali je jednako važno i trudnicama i dojiljama. Unos propisane količine magnezijuma omogućava pravilnu funkciju srčanog mišića, održava normalan tonus krvnih sudova, snižava povišen krvni pritisak. Dakle, dopune ishrani su korisna pomoć svim uzrastima i mogu da pomognu pacijentima u bržem oporavku, deci u razvoju, starijim osobama u poboljšanju zdravlja, kao i sportistima čije se potrebe za vitaminima i mineralima znatno uvećavaju", poručuje dr Predrag Marinković.

Povezano

Sve vesti