Reč je najvećem svetskom kongresu o infektivnim bolestima, koji je ovog meseca okupio više od 13.500 lekara iz 127 zemalja sveta.

Zarazne tropske bolesti, koje prenose komarci i krpelji, do nedavno su na naš kontinent stizale samo sa putnicima zaraženim u (sup)tropskim zemljama. To se, međutim, polako menja jer danas i Sredozemlje tokom toplog dela godine spada u područje sa tropskom klimom. 

Blage zime, duži topli periodi, velike padavine ali i suše, pogoduju različitim vrstama komaraca i krpelja koji prenose ove i druge zarazne bolesti, prenosi holandska televizija NOS.
Tako se i azijski tigrasti komarac već nastanio u Italiji, Španiji i Hrvatskoj, omiljenim letnjim destinacijama velikog broja Evropljana.

Tigrasti komarac može preneti zika virus i viruse koje izazivaju denga i čikungunja goznicu. 

Ujedom krpelja prenosi se bakterija koja uzrokuje lajmsku bolest, ali i virus koji izaziva upalu mozga i moždane opne.

Lišmanioza je bolest koju izazivaju lašmanija paraziti, a prenose ih komarci. Bolest najčešće prate veliki čirovi na koži i sluzokoži, može napasti jetru i slezinu, a u težim slučajevima može imati i smrtni ishod. 

Čikungunja groznica i zika virus izazivaju visoku telesnu temperaturu i jak bol u zglobovima.

I denga groznica je virusno oboljenje sa simptomima kao što su nagla visoka temperatura, glavobolja i bol u mišićima.

U prethodnih 12 godina su zemlje Sredozemlja u više navrata bile pogođene manjim ili većim epidemijama denga i čikungunja groznice.

U Italiji su 2007. i 2017. godine izbile velike epidemije čikungunja groznice, u oba navrata sa više stotina obolelih. 

Đovani Reza, direktor Odeljenja za infektivne bolesti pri Nacionalnoj zdravstvenoj službi u Italiji, za epidemije krivi duga, vrela i vlažna leta i objašnjava: 

"Virus je, najverovatnije, oba puta u Italiju stigao sa zaraženim turistima iz Jugoistočne Azije. U Italiji je, sad već rasprostranjen, tigrasti komarac ujedom zaražene osobe postao nosilac virusa, koji je svakim sledećim ubodom dalje prenosio".

Duž obale južne Francuske su u istom periodu gotovo svake godine izbijale epidemije manjih razmera denga i čikungunja groznice, a i u Španiji i u Hrvatskoj zabeležene su epidemije denga groznice. 

Portugalsko ostrvo Madeira, koje zbog svoje zbog klime i geografske izolovanosti predstavlja specifičan slučaj, pogodila je 2012. godine velike epidemija denga groznice, sa više od dve hiljade obolelih.

Po rečima Reze, prenosilac virusa na Madeiri, nije bio tigrasti komarac već komarac Aedes aegypti, koji prenosi virus žute groznice, a koga, na sreću, u Evropi za sada još uvek ne srećemo.

U Grčkoj je 2011. i 2012. godine izbila epidemije malarije, a i u 2016. je zabeleženo nekoliko slučajeva.

U 2018. godini su zemlje jugoistočne Evrope bile pogođene velikom epidemijom groznice Zapadnog Nila, sa više od dve hiljade obolelih, od kojih je čak 181 osoba podlegla bolesti. Većina obolelih je imala simptome gripa, dok je manji deo oboleo od upale mozga i moždane opne, od čega su i umrli. 

Osobi koju ujede krpelj zaražen krpeljnim virusom meningoencefalitisa (KME) preti opasnost da i sama bude zaražena ovim virusom i da oboli od upale mozga ili moždane opne.

Iako šansa da se bolest razvije nije velika, ukoliko do nje ipak dođe, može ugroziti život obolelog. Bolest uglavnom počinje simptomima sličnim simptomima gripa, nakon čega sledi kraći period bez ikakvih simptoma. Zatim nastupaju visoka temperatura, jaka glavobolja i na kraju upala mozga ili moždane opne, pacijent biva hospitalizovan a neretki su slučajevi da i podlegne bolesti.

KME virus je u Evropi prisutan u skandinavskim zemljama, Nemačkoj, Švajcarskoj i Austriji, a i u Rusiji. Godišnje od ovog virusa u Evropi oboli oko dve hiljade ljudi, dok je u Rusiji taj broj znatno viši, čak deset hiljada.

Prema rečima Jana Semenza, iz Evropskog centra za prevenciju i kontrolu infektivnih bolesti (ECDC), klimatske promene imaju važnu ulogu u širenju tropskih bolesti, ali putovanja i globalizacija možda čak i veću. 

Na kongresu u Amsterdamu naglasio je i da komarci imaju sve veću ulogu u prenošenju bolesti, da ih mogu duže i češće prenositi zahvaljujući sve toplijem vremenu.

"Epidemija zika virusa, od pre par godina, nam je upravo to i pokazala. Posebno velika epidemija zahvatila je severoistočni deo Brazila koji se u istom periodu borio sa rekordnim vrućinama", naveo je Samenza.

I Samenza i Reza se se na kongresu u Amsterdamu zalagali za veću ulogu vladinih organizacija širom sveta u utvrđivanju novih staništa komaraca, kao i u upozoravanju stanovništva od opasnosti.

"Naučnici u ECDC-u razvijaju novi sistem upozoravanja, koji kombinuje podatke o izbijanju bolesti sa podacima o klimi kao i sa društveno-ekonomskim podacima. Nadamo se da ćemo tako moći da predvidimo rizike od izbijanja epidemija, na osnovu čega bi se opet mogle preuzeti odgovarajuće mere zaštite i kontrole", objasnio je Samenza.