Spektakularna predstava "Šetnja sa dinosaurusima", zasnovana na nagrađivanoj televizijskoj seriji BBC-ja, vratila se u Beograd gde će od večeras u Štark areni fascinirati prvenstveno najmlađu publiku.
Ova predstava, koja traje jedan sat i 40 minuta, prikazuje evoluciju dinosaurusa uz skoro filmski realizam - interakcije medu dinosaurusima, proces evolucije mesoždera u dvonožna stvorenja i nacine na koji su se biljojedi branili od spretnijih grabljivaca.
Istorija sveta odigrava se kroz cepanje kontinenata i prelaz iz suve pustinje u periodu trijasa u bogate zelene prerije i šume kasnije jure.
Prikazano je više vrsta dinosaurusa: Tiranosaurus reks, strah i trepet drevnih prostranstava, Plateosaurus i Liliensternus iz perioda trijasa, Stegosaurus i Alosaurus iz perioda jure i Torosaurus i Jutaraptor iz perioda krede.
Najveci od njih, Brahiosaurus, visok je 11 i dugacak 17 metara.
POGLEDAJTE VIDEO
Timu od 50 ljudi, koji je ukljucivao inženjere, fabrikatore, proizvodace kože, umetnike, slikare i strucnjake za animatroniku, bilo je potrebno godinu dana da bi pripremili produkciju.
"Veliki izazov za sve nas bio je da održimo sve dinosauruse na sceni, a da se ne sudaraju. Naš šou stvoren za sve uzraste. Dolaze klinci od 3 godine i seniori od 103 godine. Naši dinosaurusi su su obišli svet. Bili smo u 100 zemlja i šou je videlo 200 miliona ljudi. Uradili smo totalnu koreografiju i pokušali da predstavimo život dinosaurusa kroz istoriju", rekao je Ijan Veler covek koji stoji iza projekta "Ssetnja sa dinosaurusima".
POGLEDAJTE FOTOGRAFIJE
Predstava potice iz Australije, gde je "Šetnja sa dinosaurusima", nakon više godina planiranja i rada, oživela u januaru 2007. godine.
Ubrzo nakon toga, šou je sa rekordnom posecenošcu osvojio citav svet, a pre osam godina posetili su i Beograd u sklopu svetske turneje i ulaznice su za sva izvodenja bile rasprodate.
"Šetnju sa dinosaurusima" producirali su u Australiji Džeri Rajan, Malkolm Kuk u Džil Brajant, a u svet je dovodi kompanija "Global Creatures".
Spektakl, cija je produkcija koštala 20 miliona dolara, koristi najnovije i najsavremenije tehnologije.
PODSETITE SE I OVOG CARA: SAM ILUSTROVAO ENCIKLOPEDIJU
